Jedan od većih troškova u poljoprivredi jeste gorivo. Država je omogućila proizovđačima da kupuju dizel po ceni od 184 dinara po litru i to najviše 100 litara po hektaru za maksimalno 100 hektara.

Problem je što je jeftinije gorivo za poljoprivrednike i dalje dostupno samo na pumpama Naftne industrije Srbije, kojih nema u mnogim poljoprivrednim krajevima.

Poljoprivrednik Jovica Jakšić živi u Bavaništu. Da bi kupio dizel po povoljnijoj ceni mora da ide između 10 i 20 kilometara u jednom, piše RTS.

„Imamo pravo da kupujemo gorivo na NIS-ovim pumpama po ceni od 184 dinara. Ali, nema u svim naseljenim mestima ovih pumpi. Konkretno u Bavaništu nema. Mi moramo da idemo ili u Pančevo, što je 20-ak kilometara ili u Kovin, što je 12-13 kilometara u jednom pravcu. Problem je transport goriva, jer moramo da sipamo u kanistere ili galone. Da idemo sa poljoprivrednim mašinama nekoliko desetina kilometara po gorivo to nije isplativo. Takođe, kod kuće moramo da čuvamo to gorivo dok ga ne potrošimo”, objašnjava Jakšić iz Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Isti problem, kažu u Udruženju Banatska crnica, imaju i poljoprivrednici iz Srednjeg Banata, ali i drugih krajeva zemlje.

“Nijedna pumpa sem NIS-a ne sipa dizel po ceni od 184 dinara. Kažu da ne mogu po toj ceni da sipaju”, navodi Branislav Čolić iz Udruženja “Banatska crnica”.

“Kome je daleko NIS sipa po redovnoj ceni dizel. I mi kada nam je hitno sipamo po redovnoj ceni, a to je velika razlika u ceni, jer je sada litar dizela preko 235 dinara”, dodaje Jakšić.

Da li su sve pumpe u obavezi da poljoprivrednicima toče jeftiniji dizel
Država je uredbom omogućila svim pumpama da dizel ponude poljoprivrednicima po povlašćenoj ceni. Ipak, vlasnici pumpi su ranije objasnili da to nije izvodljivo, jer je nabavna cena dizela viša od 184 dinara, a nije jasno ko bi pokrio razliku u ceni.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da oni nisu nadležni za primenu i tumačenje Uredbe o ograničenju visine cena naftnih derivata.

“Saglasno Članu 5. navedene uredbe, obaveza da poljoprivrednim proizvođačima stavi u promet evro dizel po maksimalnoj maloprodajnoj ceni od 184 dinara po litru je propisana za NIS, dok je za ostale privredne subjekte koji se bave trgovinom motornim i drugim gorivima propisana mogućnost da gorivo ponude pod istim uslovima. S tim u vezi, dostupnost goriva po ovoj ceni na drugim benzinskim stanicama nije u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede”, navode.

Koliko se čeka na refakciju

Poljoprivrednici kažu i da se na refakciju tj. povrat dela novca za dizel čeka i po nekoliko meseci.

“Refakcija ide malo sporije, ne ide tokom kojim smo očekivali. Najbolje rešenje bi bilo ono koje smo mi predložili da se na pumpi odmah sipa gorivo po ceni koja je odmah umanjena za taj povraćaj od države. Da ne moramo da čekamo nekad i po dva, tri ili četiti meseca na povrat novca koji smo dali. Procedura je takva da mi platimo gorivo u punoj ceni, pa ulazimo u sistem e-Agrara i podnosimo zahtev. Onda ide procedura koja zna da traje i nekoliko meseci”, navodi Jakšić.

Nadležni kažu da se zahtevi za refakciju akcize na gorivo obrađuju kontinuirano, bez zastoja u postupanju.

“U pojedinim slučajevima rok za rešavanje može biti duži zbog potrebe za dopunom dokumentacije, provere ispunjenosti propisanih uslova ili povećanog broja podnetih zahteva. Isplata se vrši nakon što rešenje postane pravnosnažno. Rešenje postaje pravnosnažno po isteku roka od 15 dana od njegovog prihvatanja u eSandučetu, ukoliko u tom roku nije izjavljeno odricanje od prava na žalbu ili uložena žalba, nakon čega se pristupa realizaciji isplate u skladu sa propisanim procedurama”, navode u resornom ministarstvu.

Iznos refakcije zavisi od visine akcize

Nedavno je među poljoprivrednicima bilo i nezadovoljstva kada je iznos za refakciju bio manji od 50 dinara.

“Refakcija je dogovorena u novembru 2023. u iznosu od 50 dinara. Mi smo tražili da bude potpuni povrat akcize koji je bio i tada više od 50 dinara, ali nam je rečeno da nema mogućnosti da se tako uradi, već da se vraća po 50 dinara, a ako se stvore uslovi povećaće se iznos. Kada je smanjena akciza, zbog krize u svetu i povećanja cena goriva, nama je smanjen iznos refakcije, a ni tada akciza nije bila manje od 50 dinara. Ali, kada se akciza uvećavala, zbog godišnjeg usklađivanja, nama refakcija nije bila povećana”, objašanjava Čolić.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da visina refakcije nije određena u fiksnom iznosu.

“Visina refakcije nije fiksna, već zavisi od važećeg iznosa akcize na dizel gorivo u periodu za koji se ostvaruje pravo na refakciju. Napominjemo da utvrđivanje visine akcize nije u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Shodno tome, obračun refakcije vrši se u skladu sa važećim propisima i iznosom akcize za konkretni period. Zbog toga iznos povraćaja može da se menja u zavisnosti od visine akcize koja se primenjuje u datom periodu”, objašnjavaju.

Zašto Srbija još nema “plavi dizel”

“Mi želimo da imamo tzv. plavi dizel. To se primenjuje u Hrvatskoj, na primer. Da se ta količina koju imamo, 100 litara za 100 hektara po gazdinstvu, na pumpama toči po umanjenoj ceni, a ne da mi plaćamo punu cenu, pa da podnosimo zahtev i da čekamo povraćaj našeg novca. 2023. su rekli da im treba godinu dana da izmene zakone i pravilnike da bi to bilo moguće, a evo prošlo je tri godine, a mi nemamo tzv. plavi dizel”, kaže Branislav Čolić.

U resornom ministarstvu kažu da kontinuirano razmatraju mogućnosti za unapređenje sistema podrške i za smanjenje troškova poljoprivredne proizvodnje, u saradnji sa drugim nadležnim institucijama.

“Kada je reč o predlozima za uvođenje takozvanog „plavog dizela“, kao i o mogućnosti potpunog ukidanja akcize na gorivo za poljoprivrednike, reč je o pitanjima koja zahtevaju sagledavanje svih fiskalnih, ekonomskih i drugih efekata”, navode.

Kome je 100 litara po hektaru dovoljno, a kome nije

Ratari kažu da je količina od 100 litara po hektaru, za najviše 100 hektara dovoljna za njih, pod uslovom da njive ne navodnjavaju, ali ne i za proizvođače voća i povrća koji bez zalivanja ne mogu ni da zamisle proizvodnju.

“Elektirfikacija polja u Srbiji nije zažvela, za navodnjavanje se koriste agregati ili traktori”, kaže Jovica Jakšić.

“Za ratarstvo je to korektno, ali za ljude koji se bave povrtarstvom, voćarstvom i stočarstvom sigurno je da bi ta količina trebalo da bude veća, jer ako neko ima hektar voća ili povrća da bi odradio sve neophodne radnje, priskao, zalivao, njemu je to ništa”, navodi Čolić.

Nadležni kažu da je za refakciju akcize na gorivo u 2026. obezbeđeno je ukupno 11 milijardi dinara.

(RTS)