Ispod zgrade Narodnog muzeja u Pančevu nalazi se autentični pritvor iz 1833. godine koji čuva mračnu i manje poznatu stranu istorije ovog grada, saopštili su stručnjaci ove ustanove.

Spuštanjem niz nekoliko stepenika ulazi se u polumrak prostora čiji zidovi, kroz urezane potpise i poruke, svedoče o smeni različitih imperija, vojski i ličnih tragedija.
Zgrada muzeja podignuta je u 19. veku za potrebe Magistrata, odnosno tadašnje uprave grada u Habzburškoj monarhiji.
„Kada bi uhapsili nekakvog klošara ili skitnicu, doveli bi ga ovde i onda bi brzo bio odvođen na suđenje. Takoreći, u jednom danu bi sve prošlo. Dešavalo se da porodica ne zna gde je njihov član, a on je već negde na odsluženju kazne. Kasnije, kako je grad rastao, tako su se povećavale i zatvorske potrebe“, objašnjava viši kustos istoričar Srđan Božović.

Prostor je menjao svoju ulogu kroz eho različitih istorijskih razdoblja, a najstrašnije dane zabeležio je tokom Drugog svetskog rata.
„Ovaj pritvor je služio i Gestapou za vreme Drugog svetskog rata da ovde privodi komuniste, članove Pokreta otpora, patriote i Jevreje. Bilo je i mučenja ovde, a upravo iz ovih zatvorskih prostorija ljudi su odvođeni na vešanje na Starom sajmištu i Stratištu. Sve je autentično, a na zidovima ćelija i danas stoje imena tih ljudi“, naglašava Božović.

Zapisi, crteži i datumi urezani u malter svedoče o tome kako su se u istim ćelijama smenjivale sudbine progonitelja i žrtava.
„Ja cinično kažem da je zatvor mesto gde ima najviše nevinih ljudi. Tako na zidu piše ‘Nevin ležim ovde 12 godina’. Interesantno je da se nalaze tragovi uhapšenika koji su ovde bili – neki su partizani, neki Jevreji, a neki Nemci koje su partizani priveli posle rata. Ovo je, zapravo, živa istorija na zidu“, zaključuje kustos.
Ovaj podzemni kompleks danas predstavlja specifičan spomenik kulture koji posetioce podseća da se iza velikih istorijskih datuma uvek kriju konkretni ljudski životi.
(RTV)