OBELEŽAVANJE DANA SEĆANJA NA STRADALE U NATO AGRESIJI Vučić: Nećete nas slomiti
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine u Somboru.
Obraćanje predsednika Aleksandra Vučića
– Vaša svetosti, poštovani predsedeniče Dodik, predstavnici narodnih skupština i vlada, ministri, dragi narode, 24 godina od kada je počela agresija na SRJ. večeras nas u somboru posle 24 godine ima ubedljivo najviše, a to govori i nešto loše i dobro. Govorim iz srca, a trudiću se da me emocije ne nadvladaju i tako naštetim našoj zemlji. Pre 24 godine je umrlo međunaorndo pravo i to zvuči kao nevažna rečenica, ali nije, mogo je od toga. Ništa što se u svetu ne može da bude gore od toga što su uradili maloj zemlji koja je htela da bude s klobodna i to se nije svidelo onima koji su želeli novi poredak. Razorili su mnogo veće tzemlje i došla je na red Srbija. Gledao sam danas svetske časopise u kojima su govorili o borbi protiv varvarstva i onih koji prave humanitarnu katastrofu, jer tako sprečavaju genocid. To je sve od ljihove argumentacije. Ajde da vidimo šta je istinito. U def genocida suština je da postoji namera o uništenju neke etničke ili verske grupe, a to nikada nije dokazano. Niste vi sprečavali nikakavu humanitarnu katastrofu, vi ste naoružavali pobunjenike u slobodnoj i slobodarskoj zemlji. a kada ste videli da nećete moći da dobijete odobrenje SB UN rekli ste a šta će nama to. Okupilo se njih najmoćnijih 19 koji ste rekli naučićemo mi te srbe pameti. prošlo je 24 godine, kidali ste nam delove zemlje, ubili decu i civile, vpojnike i policajce. Odakle vam pravo da nam ubijate vojnike i policajce, ko vam je dao to pravo. Je li Radovan Medić išao u Masačusets ili Loaru da nekog ubija, ili st evi došli ovde i ubili ga pred kućnim pragom. Je l’ on napao nekog ili išao na dužnost. 75 od 78 dana bila je vazdušna opasnost u Somboru. Je l’ ste li nas naučili pameti? Niste, lomili ste srpski duh ali ga nikada neće slomiti. I danas kada nas pritiskate i tražite da damo opravdanje za ono što ste uradili. Mi ne želimo da ikada više imamo sukobe, ni sa kim, ni sa Albancima ni sa vas 19 moćnih. I vi se i dalje čudite što postoji jedan mali prkosan narod u srcu Evrope. Sve što ste sebi dali za pravo, drugima niste. S pravom štitimo teritorijalni integritet, i Ukrajine, i vi se pozovate na Povelju UN koju ne poštujete samo kada je u pitanju jedna mala zemlja. Nećete da poštujete ono što ste potpisali, jer ste jaki veliki i moćni, može vam se.
– Nije mi niko pomutio razum ili pomračio pamet, nisam postao izdajnik i to da mi govore oni koji su najtežu agresiju zvali kampanjama, a ne agresija na jednu zemlju. Moj posao je da kroz iglene uši provučem našu zemlju, jer nemate sa kim racionalno da razgovara. Mir i sloboda ne postoje u njihovom rečniku. Da sačuvamo našu decu. Da im damo zemlju na tacni i opravdanje ne daju. Zaboraviti možemo samo ako nas ne bude – za to nema opravdanja. Iz dva razloga su poveli agresiju – da pokažu svoju dominaciju i da nam otmu KiM, i nek ne izmišljaju, jer je sad Albanaca više nego tada i briga ih što Srba nema. Ne tiče ih se, samo im je važno da dobiju opravdanje. Ovo im govorim svaki dan. Poštovanje od njih dobićemo kad im priznamo sve. Koletarlna šteta ste vi zlikovci koji ste nam ubili decu. To što danas mirno šetate i glumite da ste slobodni i jaki, samo se zapitajte zašto je ovoliko ljudi na ovom trgu, zašto su došli. Nisu došli da oplakju, već da kažu lomili ste nam i kičmu i vrat, i niste nas ubili uprkos svim pokušajima, živeće ova Srbija. Nećete nas slomiti.
– Sa nama su ovde večeras i Romi i Mađari i pripadnici drugih naroda koji ovu zemlju osećaju kao svoju i prolazili isto. Orban mi je tek nedavno rekao da je zabranio ulazak kopnene vojske sa naše teritorije jer su hteli crni scenario. Pre samo 12 godina nismo smeli jedan venac da položimo, nismo smeli da kažemo da je ovo agresija, a sada smo počeli da podižemo naš zemlju i počeli smo da izbijamo na vrh. Naša zemlja je počela da se seća, naša zajednička je ideja da obeležavamo stradanja na Košarama, u Jasenovcu. Šta god bilo umemo to da učinimo da uvek budemo zajedno. Pred nama je težak period. Je l’ ste li mogli da pretpostavite da jedan od najvećih vođa treba da ide u Hag? Naše je da se jedinstveno borimo za našu zemlju, da imamo više dece, da čuvamo ustav svoje zemlje. Hvala braći i sestrama sa KiM koji su došli u svoju zemlju. Naša muka je uvek i njihova muka. Hvala vam divni ljudi u Srbiji koji ste uvek dbro razumeli šta nam je činiti. U 20. veku nema rata koji nas je zaobišao, nema kuće koja nije izgubila dete, dajte da pokušamo da sačuvamo mir ne dajućini srce ni glavu naše zemlje ni naroda. Pre 10 godina nismo imali ni vojsku, a videćete kako je imamo 22. aprila. Nismo lak plen, mudri smo i pametni. Moramo da rastemo i razvijamo se da vojska napreduje i odvaraćajujući faktor za svakoga. Nikad nećete pokoriti ovaj mali narod. Moja poruka vama je hoćemo mir nećemo sukobe ni sa kim, ali kažemo čuvaćemo srbiju i kada kažemo šta su crvene linije ne pritiskajte, jer ćete videti šta je Srbija i ne damo Srbiju. Hvala što ste došli u ovolikom broju, živela Srbija.
Obraćanje Dodika
– Poštovani, okupljamo se već nekoliko godina zahvaljujući Vučiću da se agresija ne zaboravi i nazove pravim imenom , a ne Milosrdnim anđelom kako su zvali oni koji su bacali bombe. Nećemo ni oprostimo ni da zaboravimo jer su išli da nas razore i unište, jer je NATO hteo da dokaže svoj smisao, a nas su izabrali da budemo njihovo vežbalište i nikada se nije desilo da neko napadne državu i posle nudili kredite da renoviraju mesta koja su oni uništili. Ja ne mogu da im verujem niti ću ikada moći. Odjednom mi smo narod čiji je narod nazvan kolateralna šteta. Naša deca su ginula sa strašnim traumama. I onda nam dođu i kažu da zaboravimo i idemo dalje. Srpski narod čine i živi i mrtvi, i zato nikad ne zaboravljamo. Ja im se nikada neću klanjati. EU koja nam postavlja ultimatum nije Evropa u koju želimo da idemo. Ne smemo da izgubimo svoj suverenitet, koji je po volji naroda. Srbi danas imaju dve države – Srbiju i Republiku Srpsku. Ja želim da kažem učesnik sam teških razgovora, ali ono što je izdržao Vučić malo ko je izdržao za svoj narod. Kada vidite Francusku, Nemačku, naš narod mora da se okupi oko svog rukovodstva. Vidim budućnost našeg naroda u ujedinjenju Srbije i RS.
– Stalno pokušavaju da nam uzmu imovinu za koju sm se borili i dobili sporazumom, a ja im kažem, onog trenutka kada to urade sazvali ste sednicu na kojoj proglašavamo samostalnost RS i ne zanima me šta kažu. Kakav nam mir nudite, to nije samo u Sarajevu već u celoj BiH. Ponosan sam na sve Srbe, da se borimo za sve što imamo. Ostali smo i borimo se nema veze što različito mislimo, mi imamo isti cilj. Smeta im jaka Srbija i hteli bi je rasutu. Ponosni smo na ono što je učinio predsednik Vučić i sve što je postigao za srpski narod. Uveren sam da svi oni koji u Srbiji prepisuju neko ponašanje predsedniku, lažu. Znam da je on čovek pre svega veliki patriota koji uzme da bi se provukli kroz ova teška vremena, ali oni koji misle da predstavnike država ruše na ovaj način varaju se. Danas moramo da kažemo da je budućnost Srba izvesna – ostanimo okupljeni i zajedno, snaga i vera koja se meri ogromnim merilom koji ide dotle da smo spremni da se borimo.
Obraćanje Marijane Paskaš
Obraćanje Marijane Paskaš, ćerke Radovana Medića, prve žrtve NATO agresije.
– Vreme zaista leti,a li danas je pune 24 godine, od kada nisi sa nama. Dragi tata, udari bljesak je bio poslednje što si čuo i video. Taj bljesak smo videli i mi. Bolelo je mnogo, možda si čuo moj vrisak i kako je mama pala nakon vesti koje smo primili. Dosta toga se promenilo za vse ove godine. Propustio si mnogo toga. Hvala što smo ovde baš večeras u Somboru, gradu u kome je živeo čovek koji je voleo svoju zemlju i život dao za istu.
Muzičko-scenski prikaz kao podsećanje na NATO agresiju 1999. godine.
Intoniranje himne
Nakon govora patrijarha, intonirana je himna Republike Srbije. Zatim je usledilo puštanje ratnih sirena u znak sećanja na početak NATO agresije.
Govor patrijarha Porfirija
– Poštovani narode pravoslavni sabrani iz gotovo svakog mesta na molitvu jednome za postradale u nečovečnoj i protivpravnoj agresiji najveće vojne sile, u najnesrazmernijem snaga u bojnom polju od kada je sveta i veka. Svi mi znamo kada je u 1999. u istim ovim satima pla prva bomba, kada su pala razaranja naše otadžbine, naše prirode, imovine i životas. Ubijen je i prvi Srbin Radovan Medić.
– Opominjemo i sebe i druge da je i našem narodu i čitavom svetu da je najpotrebniji mir, svest da mesta ima za svaku dušu pod carstvom nebeskom. Dok su okolnim putevima jurile krstareće rakete da izruče smrtosnosi tovar, mi danas činimo isto ono što i tada. Somborci su se i tada okupljali na ovom trgu koji se nimalo slučajno zove Sveti Đorđe. Slali su poruke mira i molili se za isti. To isto i mi činimo danas, sabrali smo se da se pomolilmo za one koje su strdaali. Mi se danas još usrdnije molimo jer s danas u Evropi vodi vojni sukob koji preti da u vrtlog uvuče čitav svet i prolije nedužnu krv.
– Gradimo i čuvajmo Božji mir u sebi. Najpre sa našim najbližima, sa svima, a onda ćemo biti blagovesnici mira. Molimo se da se naša stradanja ne ponove. Dajmo sve od sebe da ostanemo poslednji za stolom za kojim se traži rešenje koji će očuvati mir ne samo nama nego svima oko nas. Alo se okrene spirala zla, svi ćemo biti potpuni gubitnic. Zagledan sam u krst na kom je Hrist razapet, na kom je razapeto stotina miliona ljudi iz celog sveta i roda našeg sve od svetoga Kneza lazara do Radovana Medića, Milice Rakić, svih stradalih te kobne 1999. godine. molimo se za sve nevino postradale, naše sunarodnike. Bog neka dušu prosti i da im večni pokoj. Da u zdravlju i radosti, da Bog da dočekamo praznik pobede i vaskrsenje Hrista. Neka ste mi svi živi i zdravi.
Održan pomen stradalima
Patrijarh Porfirije održava pomen stradalima.
Sombor je bio grad gde su pale prve bombe i ljudski životi.
Hiljade i hiljade ljudi okupilo se u Somboru pred početak obeležavanja godišnjice NATO agresije.
Obeležavanju Dana sećanja, na Trgu Svetog Đođa u Somboru prisustvuje pored brojnih građana i patrijarh Porfirije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, poslanici Skupštine Srbije, ministri u Vladi Srbije i Republike Srpske.
Sombor je bio grad gde su pale prve bombe i ljudski životi.
Jedna od prvih ispaljenih krstarećih raketa na SR Jugoslaviju pogodila je, u večernjim satima 24. marta, u 19.55 somborski vojni aerodrom, pet minuta pre službeno određenog vremena početka napada NATO-saveza na SRJ.
Napad na aerodrom ponovljen je još jednom iste večeri i tom prilikom smrtno je stradao zastavnik jugoslovenske vojske Radovan Medić.
(Pančevac/Novosti)