U AMFORAMA IZ ZLAKUSE HRVATI ČUVAJU SKUPA VINA Dragoslav je majstor svog zanata, učio ga od oca i dede
Za selo Zlakusu pored Užica čuo je čitav svet, jer vešti grnčari decenijama unazad od gline i kalcita stvaraju čuda. Dragoslav Nikitović kao i većina ovdašnjih majstora zanat je učio od oca i dede. Danas, niko kao on ne pravi amfore, skoro iste onakve kakve su nekada davno koristili stari Grci i Rimljani, za prenos ulja, vina i žitarica.
„Amfore za vino su jako specifične i mnogo veće od običnih. Visoke su skoro dva metra, velike zapremine, premazuju se voskom kako bi vino u njima moglo da stoji. Dok se grade, vrlo često moram da se popenjem i na stolicu, kako bi mogao da dođem do vrha. Dosta porudžbina primam iz Hrvatske, oni ih tamo zakopavaju u zemlju, kako bi vino poprimilo taj specifičan miris i ukus. To je daleko najkvalitetnije vino i dostiže vrtoglavo visoke cene“, kaže Dragoslav za RINU.
Rina
Amfore pravi ručno, a materijal nabavlja u obližnjim selima Vranjani i Rupeljevo. Sve zantalije iz ovog užičkog kraja imaju svoju taktiku i način pripreme proizvoda od gline, a tajnu kako nastaju sva ta fantastična dela, retko otkrivaju.
„Za jednu amforu mi treba tri puta po pola sata. Prvo izgradim sredinu, zatim ručke, a onda se gradi to njihovo specifično šiljato dno. Onda sledi sušenje koje traje oko 15 dana i to na promaji bez sunca. Kad se taj proces završi, amfore se peku u specijalnim pećima za keramiku, oko deset sati. Tek onda su one spremne za prodaju. Svaki zanatlija ima neki svoj način i zato nikad nećete videti dva potpuno ista proizvoda od različitih majstora“, rekao je grnačar iz Zlakuse.
Rina
Amfore Dragoslava Nikitovića poznatijeg kao Bibilo, obišle su ceo svet. Brojni putnici namernici dođu do kuće ovog majstora čak izdaleka, kako bi u svoju zemlju poneli ovo neobično delo. Osim što ih kupuju da bi u njima čuvali vino, naši ljudi iz dijaspore vrlo često ih koriste kako bi ukrasili svoja dvorišta.
„Kupac iz Crne Gore svoju amforu je čak stavio u more, kako bi dobila tu neku željenu notu“, otkrio je Dragoslav.
(Pančevac/Rina)
