OD SADA ĆE SE RAČUNATI I POSAO DOMAĆICE Ovo je veliki korak ka dobijanju socijalne penzije

12:35

15.03.2024

Podeli vest:

pexels-antoni-shkraba-production

Pravilnik za obračun neplaćenog rada je donet u petak 8. marta, na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a na snagu će stupiti sutra, i predstavljaće mogućnost da osobe koje su do sada radile neplaćene poslove imaju pravo na zdravstvenu zaštitu.

Ove vesti su obradovale sve one koji rade a koji za to nisu dobijali platu, primera radi kućni poslovi, poljoprivredni poslovi, briga o deci ili starijim i bolesnim osobama i tome slično.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, Ranka Savić, smatra da je donošenje ovog pravilnika bilo jako potrebno ali i da se nada da otvara put ka dobijanju socijalne penzije za sve osiguranike na nivou države.

– Naš Sindikat daje podršku za ovaj potez Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Ipak ostaje nejasno kako će se pravilnik primenjivati s obzirom da bi za tako nešto bilo potrebno i dopuniti Zakon o zdravstvenom osiguranju – rekla je ona za Kurir.

Kao problem se takođe javlja činjenica da oni koji rade nisu kategorisani kako osiguranici u zakonu.

Ona navodi da će pravilnik dosta značiti studentima koji do 26. godine ne završe fakultetske studije, kao i poljoprivrednicima koji nemaju registrovana gazdinstva.

– Ovo je veliki korak ka tome da jednog dana ljudi kojima nije vođen radni staž dobiju socijalne penzije, pošto su takođe svoje vreme uložili u posao, a tu je pre svega najbitnije pomenuti majke i domaćice, koje su na svojim domaćinstvima neplaćeno radile toliko vremena. Doduše, tokom poslednje decenije situacija se za žene na tržištu rada malo popravila, ali i dalje postoji dosta njih koje su radile jedino u svojim domovima i brinule o deci. Pored socijalne penzije, dobro bi bilo da se zakonski izglasa i dobijanje 13. penzije ali bi u ovom momentu zbog solidarnosti mnogo važnije bilo donošenje prve opcije, a čemu se ja nadam da će biti na snazi u narednih godinu, godinu i po dana – dodala je ona.

Žarko Šunderić iz Centra za socijalnu politiku kaže da bi pravo na penziju trebalo da se određuje putem jednostavnog testa prihoda i bez testa imovine.

– Centar za socijalnu politiku već neko vreme pokušava da otvori javnu diskusiju o uvođenju socijalne penzije za one starije sugrađane koji nisu uplaćivali penziono osiguranje tokom svog radnog veka i ne ostvaruju pravo na penziju. Kada posmatramo podatke, tu se najčešće radi o ženama koje nisu penziono osigurane (u 80 posto slučajeva). Koncept socijalne penzije bi podrazumevao da se penzija isplaćuje iz budžeta starijim građanima koji nisu uplaćivali doprinose – ili ih nisu uplaćivali dovoljno dugo da steknu uslove za penziju – bez provere imovinskog stanja. Socijalna penzija bi bila namenjena za starije ljude koji nemaju prihode od penzije. Precizne kriterijume za ispunjavanje uslova bi trebalo dogovoriti, a naš predlog je da socijalna penzija bude ograničena na one koji su bar tri godine stariji od starosne granice za penzionisanje. Pravo na penziju trebalo bi da se određuje putem jednostavnog testa prihoda i bez testa imovine. Prilikom određivanja iznosa visine socijalne penzije trebalo bi voditi računa da iznosi budu veći od novčane socijalne pomoći, ali i manji od minimalne penzije koja se isplaćuje na osnovu osiguranja i plaćenog rada – rekao je on.

– Druga opcija koja je takođe moguća i koja rešava ovaj problem nedostatka sredstava i osiguranja u starosti jeste dodeljivanje novčane socijalne pomoći uz proveru imovinskog stanja domaćinstva, ali uz prethodno relaksiranje imovinskih kriterijuma, poput vlasništva nad zemljištem i slično.

– U oba slučaja je neophodno da se izmene relevantni zakoni jer se radi o ozbiljnim sistemskim rešenjima koja imaju fiskalni uticaj. Pre toga treba da se napravi društveni dogovor u vezi sa ovim pitanjima. Srbija već preko 10 godina nema usvojenu Strategiju socijalne zaštite, gde bi ovakve stvari trebalo da budu definisane kako bismo kao društvo znali u kom pravcu se kreće socijalna zaštita u zemlji – zaključio je Šunderić.

Predsednik Centra za dostojanstven rad, Mario Reljanović, je ovom prilikom za Kurir rekao da ovo pravo ostvaruju sve osobe koje obavljaju neplaćeni kućni rad, koji je definisan kao rad za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada.

– Neće naravno svaki posao koji neko radi a koji nije plaćen spadati u ovu kategoriju, već je akcenat pre svega na poslovima koji se odnose na vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslovima na poljoprivrednom imanju, kao i drugim sličnim poslovima. Dakle, neplaćeni kućni rad se odnosi na poslove koji se rade u porodici, u okviru funkcionisanja domaćinstva ili gazdinstva, i koji su direktno povezani sa porodičnim dužnostima koje neko može imati u tom smislu.

Napominje da je sledeći korak ostvarivanje prava na penzijsko osiguranje.

– Osobe koje rade neplaćeni kućni rad, u ogromnom procentu su to žene, uglavom nemaju nikakvu ekonomsku sigurnost budući da svoj radni vek provode ulažući rad za koji ne primaju naknadu, pa samim tim između ostalog ne mogu ostvariti ni staž penzijskog osiguranja. Otuda je to prirodan naredni korak u pokušaju da se tim licima obezbedi kakva-takva sigurnost nakon navršenja radnog veka – kaže Reljanović.

Kaže da Evrostat ima jasne parametre za utvrđivanje broja radnih sati.

– Svakako bi na nacionalnom nivou referentna ustanova za obavljanje istraživanja bio Republički zavod za statistiku. Kada je reč o vrednosti neplaćenog kućnog rada, on se obračunava na osnovu broja radnih sati (utvrđenih istraživanjem, na godišnjem nivou) i minimalne cene rada utvrđene za određenu kalendarsku godinu. Na osnovu toga se, primenom Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, izračunava iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Reljanović priznaje da je načinjen veliki iskorak ka prepoznavanju neplaćenog kućnog rada i pravima koja bi lica koja vrše taj rad morala da poseduju.

– Zdravstveno osiguranje lica na neplaćenom kućnom radu je u tom smislu prva i logična faza, koji će obuhvatiti najugroženija lica koja do sada nisu mogla biti osigurana po drugom osnovu. Ovo je važno zbog činjenice da takvih lica neće biti previše i da će izdaci povodom primene novog rešenja biti relativno niski. Kada je reč o penzijskom osiguranju, ono bi moralo da obuhvati sva lica koja se bave neplaćenim kućnim radom, jer praktično niko od njih nije osiguran po drugom osnovu. Postavlja se i pitanje za koji period bi se tim licima moglo priznati pravo na penziju, odnosno da li bi se izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju moglo predvideti da ostvaruju pravo na penziju po blažim uslovima od redovne starosne penzije (65 godina života i 15 godina staža osiguranja, ili 45 godina staža bez obzira na godine života) – dodao je on.

Tatjana Macura iz Udruženja Mame su zakon ima drugačije mišljenje, jer smatra da je ideja o socijalnoj penziji u Srbiji nerealna.

– Iako je to dobra ideja, ona je čini mi se u Srbiji, makar sa ovolikom brojem aktuelnih penzionera nerealna. Naime, Srbija ima oko 1,7 miliona penzionera već sad, dok ekonomski aktivnih građana moguće da ima i ispod ovog broja. Povećanje broja penzionera za sistem je rekla bih neodrživo i može dovesti do kolapsa – rekla je ona.

METODOLOGIJA KOJU PROPISUJE EVROSTAT

Podsetimo, vrеdnost nеplaćеnog kućnog rada sе obračunava kao proizvod ukupnog godišnjеg broja časova nеplaćеnog kućnog rada i minimalnе cеnе rada po času, iskazanе u nеto iznosu.

Na osnovu Istraživanja o korišćеnju vrеmеna kojе sprovodi proizvođač zvaničnе statistikе se vrši obračun vrеdnosti nеplaćеnog kućnog rada (u skladu sa mеtodologijom koju propisujе Evrostat).

Posmatrajući učеšće vrеdnosti nеplaćеnog kućnog rada u BDP-u u Srbiji, utvrđujе sе kao količnik utvrđеnе ukupnе vrеdnosti nеplaćеnog kućnog rada za prеthodnu godinu i podataka o vrеdnosti BDP-a za prеthodnu godinu, a koji pritom obračunava proizvođač zvaničnе statistikе na godišnjеm nivou. Osoba koja nijе zdravstvеno osigurana po bilo kom drugom osnovu, stičе pravo na zdravstvеno osiguranjе po osnovu nеplaćеnog rada u kući u skladu sa zakonom koji urеđujе oblast rodnе ravnopravnosti.

(Pančevac/Kurir)

OVAKO bi mogla da izgleda PANDA koja će se proizvoditi U KRAGUJEVCU

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre postavljanja komentara, molimo pročitajte i složite se sa uslovima korišćenja


The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.