BELA CRKVA: U Gradskom muzeju priređen kulturni spektakl otvaranjem izložbe 21. vek
Zabavu, posebno u bazenu, ali i u jezeru, često pokvare bakterije i gljivice koje opstaju u vodi...
Zabavu, posebno u bazenu, ali i u jezeru, često pokvare bakterije i gljivice koje opstaju u vodi...
Ne želimo da vam pokvarimo zabavu, ali suzne oči, bolovi u ušima i osip na koži često su posledica kupanja u bazenu ili na jezeru. Kosa, čestice kože, znoj, urin, kreme, dezodoransi, čak i izmet – ne želite ni da razmišljate o tome šta sve može da se nađe u vodi. Pa čak i ako su svi bili veoma pažljivi u pogledu higijene – što često nije slučaj – topla i plitka voda je savršeno mesto za razvoj patogena. U slučaju da se napijete vode ili kada voda prodre u uho, oči ili genitalne otvore, postoji rizik da se pojave infekcije. Čak ni hlor u bazenu ne može da uništi sve bakterije. Kriptosporidij, koji izaziva dijareju i povraćanje, na primer, može da preživi i nekoliko dana u inače dobro dezinfikovanoj vodi bazena.
Upala uha
Oni koji često idu na bazen teško da se mogu pohvaliti da nikada nisu imali otitis. Reč je o takozvanom plivačkom uhu, to jest upali spoljnog ušnog kanala. Voda stvara toplo, vlažno okruženje, koža omekšava, dodatni podsticaj stiže i od hlora, i eto prodora bakterija. Posledice su svrab, bol, osetljivost ušiju, crvenilo i otok u ušnom kanalu. Posebno su izloženi ljudi sa suvom kožom i uskim ušnim kanalima.
Spojevi hlora opasni za decu
Hlor u zatvorenim bazenima je opasniji po decu nego odrasle. Pa iako se upravo redovno plivanje preporučuje za astmatičare zbog povećanja volumena pluća i tehnike disanja, u poslednje dve decenije medicinske studije su ukazale i na vezu između hlora i sklonosti ka astmi ili alergijama.
Ali nije opasan hlor, nego njegov spoj sa organskim materijama kao što su znoj, urin ili dlačice, kada nastaju takozvani hloramini. Ako se oko bazena oseća jak miris hlora, u pitanju su hloramini, a ne previše hlora! Oni su ti koji napadaju sluzokožu, respiratorni trakt i oči. Posebno su osetljiva pluća dece, najviše mališana mlađih od tri godine, kod kojih se tek razvija respiratorni trakt.
Zbog toga je neophodna dobra i dovoljna ventilacija u zatvorenom bazenu. Ako se kod dece pojavi jak nagon za kašljem ili se čak požale na iznenadni osećaj pečenja u grlu, to može biti jasan znak iritacije od hloramina. U tom slučaju je najbolje da odete sa bazena i da obavestite nadležne.
Ako simptomi ne nestanu sami od sebe ili se pogoršaju, trebalo bi da odete kod lekara. A kako biste smanjili rizik od pojave otitisa, obavezno osušite uši nakon kupanja – tankim peškirom ili fenom. Takođe ih isperite vodom, a zatim stavite kap maslinovog ili bebi ulja u uho da biste obnovili sloj masti.
Konjunktivitis
Ako vam se oči zacrvene i počnu da peku, uzrok nije sam hlor, već njegova kombinacija sa organskim supstancama, kao što je urea, kada nastaje hloramin. Zbog iritacije sluzokože bakterije lakše prodiru u rožnjaču i konjunktivu, pa možete oboleti od konjunktivitisa. Primenite tada kapi za zamenu suza i ako peckanje ne nestane u roku od jednog dana, idite kod oftalmologa.
Naočare za plivanje su dobra brana za bakterije, a obavezno treba da ih nose ljudi s kontaktnim sočivima, posebno zato što se zbog neizbežnog ulaska vode u oči ona mogu pomeriti i izazvati ogrebotine na rožnjači.
Atletsko stopalo
„Neprijatelj” vreba i tamo gde su tuševi ili toaleti i svlačionice. Koža, isušena i natečena od kupanja, laka je žrtva za invaziju patogena, pa time i pojavu atletskog stopala. Zato nosite obuću za plivanje i uvek dobro osušite stopala – posebno između prstiju. Ako ste već nekada zapatili atletsko stopalo, onda upotrebite i sprej za dezinfekciju i ostavite ga da se osuši, a mast protiv atletskog stopala nanesite na suvu kožu.
Dijareja i povraćanje
U jednom istraživanju u Americi jedna od pet ispitanih osoba je priznala da vrši malu nuždu u bazenima. Način da se to spreči je da se u vodu ubaci materija koja će se obojiti na pojavu urina i tako ukazati na nepristojnog kupača. Ali čak i da niko ne urinira u vodi, na ljudskom telu se često nalaze male količine fekalija koje se distribuiraju u vodi bazena i koje mogu da izazovu povraćanje i dijareju. Jedini savet je – nastojte da ne gutate vodu iz bazena.
Vaginalna infekcija i cistitis
Svrab, peckanje ili bol u intimnoj zoni su znaci vaginalne infekcije. Zdrava vaginalna flora sadrži bakterije mlečne kiseline koje otežavaju razmnožavanje patogena. Ako nje nema dovoljno (posebno kod dijabetičara, trudnica i starijih žena), patogeni će nesmetano prodreti u genitalne organe ili u mokraćnu bešiku. Zato žene koje su sklone cistitisu i vaginalnim infekcijama ne treba da se predugo zadržavaju u vodi, treba da posle kupanja skinu kupaći kostim, pa čak i da obuku topli veš jer, ako se stomak ohladi, cirkulacija krvi u predelu karlice se usporava i klice lakše cirkulišu.
Dermatitis u bazenima s toplom vodom
Klice obožavaju hidromasažne bazenčiće, posebno ako se oni loše održavaju. Vrlo je opasna bakterija pseudomonas eruginosa, koja izaziva dermatitis sa osipom nalik bubuljicama, što može na kraju dovesti i do pojave plikova, upale grla i infekcije urinarnog trakta. Zaraza se javlja od nekoliko sati do tri dana nakon kupanja, a tegobe obično spontano nestaju. Ali ako se simptomi ne poboljšaju u roku od nekoliko dana, trebalo bi da posetite dermatologa. A ako ne želite da vam se zapati takav dermatitis, detaljno se istuširajte nakon kupanja, a zatim dobro navlažite kožu losionom ili kremom.
Opasnosti iz stajaćih voda
Kupanja u jezerima donose još veće rizike nego brčkanje u bazenima jer se voda u njima uopšte ne dezinfikuje. Budite posebno oprezni ako se kupate tamo gde ima mnogo vodenih ptica pošto je tu koncentracija fekalnih bakterija veća. Svakako ne hranite životinje na mestima gde želite da se brčkate, jer čak možete privući pacove.
A ako je higijenski kvalitet vode loš, naletećete i na gljivice, parazite, fekalne bakterije, streptokoke ili salmonele. Visoke temperature i nedostatak kiseonika u vodi izazivaju i prekomerni rast algi i njihovo truljenje. U stajaćim ili slabo pokretnim vodama možete zapatiti i cerkarijski dermatitis, poznat i kao „plivački svrab” – lokalni osip s bubuljicama koji jako svrbi. Uzrok su larve parazitskih metilja koje su zapravo specijalizovane za vodene puževe. Brzo umiru kod ljudi, ali mogu da izazovu alergijsku reakciju sličnu ujedima komaraca. Ako imate dobar imunosistem, nećete verovatno ni reagovati. Ali osobe koje pate od alergija obično imaju teže reakcije, a ako se pojave i vrtoglavica, znojenje, groznica i mučnina, hitno ih odvedite kod lekara. Cerkarije se nalaze samo u jezerima s patkama i razmnožavaju se uglavnom od juna do septembra i na temperaturama iznad 24 stepena. Zato u toplim letnjim danima izbegavajte plitku, blatnjavu i trskom prekrivenu obalu i brzo otplivajte u dublju vodu.
(Pančevac / N. S.)