Danas praznujemo velike svetitelje!

Izgovorite ovu čudotvornu molitvu za koju se veruje da isceljuje

08:25

29.08.2024

Podeli vest:

Printscreen/Youtube

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznuju velike svetitelje

Sveti Jevstatije, Drugi Arhiepiskop srpski – Svetitelj Jevstatije II nasledio je na arhiepiskopskom prestolu Sv. Jakova.

Upravljao je Srpskom Crkvom od 1292. do 1309. godine. Jevstatije je bio strogi podvižnik i revnostan pastir u upravljanju crkvom. Za vreme arhiepiskopa Jevstatija II, kao i njegovih dvojice prethodnika, došlo je do naglog uspona i širenja srpske srednjovekovne države 1282. Osvojeno je Skoplje (gde će se prenetn prestonica Srbije), oba Pologa, Ovče Polje, Zletovo, Pijenac, Kičevo, Debar.

Na severu je osvojeno Braničevo, Vidin (1290). Godine 1299. u Solunu je proslavljena i svadba kralja Milutina i Simonide, kćerke vizantijskog cara Andronika II.

Osvojene zemlje na severu od Ohrida, Štipa i Prilepa, date su srpskom kralju kao miraz. Srbija je bila jedna od najjačih i najbogatijih (srebrom, zlatom, hranom) zemalja Balkana i Evrope. Za njegovo vreme Srpska Crkva se uvećala za tri episkopije: Zvečansku, Limsku i Skopsku.

Obnovio je manastir Žiču koji je bio razoren u napadu Kumana. Poživevši bogougodno, mirno se upokojio u Gospodu 16. avgusta 1309. godine. Odmah po predstavljenju počeo je biti poštovan kao svetitelj. Crkva ga slavi 16. avgusta.

 

Prepodobni Roman

Praznik se obeležava u svim pravoslavnim crkvama, a posebno svečano je u manastiru Sveti Roman. Molitve pred moštima svetog Romana često su do sada bile uslišene, tako da se mnogo obolelih ljudi vratilo kući zdravo i „na nogama“, iako su neki od njih u svetinju bili doneti čak i u besvesnom stanju.

Svetitelj se upokojio u devetom veku, a prvi sačuvani zapis o manastiru datira s početka jedanaestog veka, tako da se ubraja među najstarije manastire u Srbiji. Nalazi se na desnoj obali Južne Morave, nedaleko od sela Đunis, i pripada Eparhiji niškoj.

– Tebi, ugodniče Boga živoga, Romane čudotvorče, koji si ispunio zakon Boga i spasa našega Isusa Hrista i dobio od Njega život večni; klanjamo se s ljubavlju i blagodarimo Ti sa smirenjem, za premnoga Tvoja čudesna dela, kojima si pomogao nemoćnim ljudima, i proslavio ime Gospoda i spasa svoga. Amin.

Ovu molitvu Svetog Romana 29. avgusta, na istoimeni praznik, u manastiru u Đunisu, s verom u Boga i iskrom nade u srcu, izgovara na hiljade vernika. Među nebrojenima, koji na ovaj sveti dan pohrle u manastir na desnoj obali plahovite Južne Morave da se poklone moštima Svetoga Romana, jednog od najpoštovanijih podvižnika i svetaca pravoslavnih, po pravilu je i zdravih i bolesnih, i starih i mladih. Svi oni prilaze ovom svetom domu, verujući u isceliteljske i čudotvorne moći isposnika i pustinoslužitelja Romana, kojem je i posvećena ova crkva, smeštena u nedrima Mojsinjskih planina.

Smatra se da je manastir nastao u desetom veku i vezuje se za Svetog Romana učenika Svetih Ćirila i Metodija.

Nerukotvorena ikona Gospoda Isusa Hrista

U ono vreme kada Gospod naš propovedaše Jevanđelje i isceljivaše svaku bolest i svaki nedug na ljudima, beše u gradu Edesi, na obali Eufrata reke, knez neki Avgar, sav prokažen gubom.On ču za Hrista, Iscelitelja od svake muke i bolesti, pa posla nekog živopisca Ananiju u Palestinu s pismom Hristu, u kome Avgar moljaše Gospoda da dođe u Edesu i da ga isceli od gube. U slučaju da Gospod ne mogadne doći, naredi knez Ananiji da živopiše lik Njegov i donese, verujući da će mu taj lik povratiti zdravlje.

Gospod odgovori, da ne može doći, jer se približavaše vreme Njegovog stradanja – uze ubrus, ubrisa Svoje lice, i na ubrusu upisa se savršeno prečisti lik Njegov. Taj ubrus predade Gospod Ananiji s porukom, da će se knez od njega isceliti, ali ne sasvim, zbog čega će On njemu docnije poslati poslanika, koji će zbrisati i ostatak bolesti njegove.

Primivši ubrus knez Avgar ga celiva, i guba spade sa svega njegova tela, no ostade malo od nje na licu njegovom. Docnije apostol Tadej propovedajući Jevanđelje dođe Avgaru, isceli ga potajno i krsti ga. Tada knez polupa idole, koji stajahu pred kapijom grada, i nad kapijom stavi onaj ubrus s likom Hristovim, nalepljen na drvo, uokviren u zlatan ram i okićen biserom. Još napisa knez ispod ikone na kapiji: „Hriste Bože, niko se ne će postideti, ko se u Tebe nada“.

 

(Pančevac)

OBELEŽENA GRADSKA SLAVA VELIKA GOSPOJINA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre postavljanja komentara, molimo pročitajte i složite se sa uslovima korišćenja


The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.