PRASETINA 2.000, A JAGNJETINA 2.700 DINARA: Čačanski pečenjari u sezoni slava imaju pune ruke posla
Ko su naši najuspešniji visokoškolci, zašto sve glavobolje nisu iste, prema kom zakonu se mora ići na 75 dana u vojsku – pročitajte u vašem listu.
Ko su naši najuspešniji visokoškolci, zašto sve glavobolje nisu iste, prema kom zakonu se mora ići na 75 dana u vojsku – pročitajte u vašem listu.
Novo izdanje najstarijeg živog lokalnog nedeljnika u ovom delu sveta na trafikama je od petka, 20. septembra. Kao i uvek, „Pančevac” donosi aktuelne, proverene informacije, intervjue, fotoreportaže…
Tako, ovog petka u novinama možete pročitati i videti: na koji način možete da predložite svoje favorite za osvajanje najprestižnijeg gradskog priznanja – Novembarske nagrade; ko su naši najuspešniji visokoškolci i kako ih je Grad nagradio; kako izgledaju najcvetniji balkoni i najmirisnije bašte u Pančevu; kakvog kvaliteta je ovogodišnji prinos grožđa; zašto sve glavobolje nisu iste; šta je prema Nikoli Janevskom recept za uspeh; čije su štrudle najbolje u Južnom Banatu; prema kom zakonu se mora ići na 75 dana u vojsku; ima li dovoljno nastavnika u našim školama; sve o sportu i još mnogo, mnogo toga…
Jedan od upečatljivijih tekstova ove nedelje napisala je Nevena Simendić. Ona se bavila odnosima učesnika u saobraćaju: vozača i biciklista, ovih drugih i pešaka, biciklista međusobno, trotinetista i svih ostalih…
Tako, u „Biciklističkim razglednicama iz Pančeva”, na početku stoji:
„O suživotu i solidarnosti pripadnika jednog grada, ali i o shvatanju i svoje sopstvene dobrobiti, dobro govori i odnos prema biciklistima. Onaj drugi je kriv i ništa ne zna. Zašto bih JA popustio. JA sam ugrožen. JA sam najbolji, najlepši, najpošteniji… JA sam u pravu. I zašto mene svi drugi nerviraju?
Vozači bi najradije ukinuli bicikliste, kao nepotrebnu pojavu na putu, jer ko još vozi bicikl – valjda samo jadnik koji nema automobil. Doduše, i danas se po Pančevu kao pozitivna prepričava „skaska” o jednom predsedniku opštine (tada Skupštine opštine), inače pre toga sjajnom doktoru, koji je tokom devedesetih godina prošlog veka, dok je bio na vlasti, na posao dolazio biciklom! Bio je to krunski dokaz njegovog poštenja, koje inače nikada nije ni osporavano. Ali ova pričica, osim što možda dokazuje da taj predsednik ni po čemu drugom nije ni ostao zapamćen, ukazuje i na to da je ovaj narod svestan da je bicikl dobra stvar. Ali to što ni do dan-danas nijedan od visokih funkcionera pančevačkih na posao nije dolazio pomoću dva točka, govori nam i to da je taj bicikl ipak rabota za neka buduća vremena, kada budemo jednoga dana ušli u tu „Jevropuˮ. Valjda.
Biciklisti, s druge strane, misle da se vozači imaju pokloniti njihovom veličanstvu – da koče u roku od jedne sekunde kada iskoče na pešački prelaz, da ih mole da im kažu na koju stranu će da skrenu jer uglavnom nikada i ne pokazuju da li će nalevo ili nadesno. Vozači bi pak da biciklisti nikada ne pređu pešački prelaz, i kada na njemu postoji oznaka za biciklističku stazu. Još pene i svađaju se za kafanskim astalima tvrdeći da biciklisti nemaju prednost ni na takvim prelazima i kad im oni u automobilu seku put.”
(Opširnije u štampanom izdanju)
(Pančevac / S. T.)