Politike podrške stanogradnji i inicijative usmerene ka mladima, kao što je najavljeni državni program povoljnih stambenih kredita za mlade, prema oceni ekonomiste Ivana Nikolića imaju bitnu ulogu u rešavanju problema stambenog zbrinjavanja, podsticanju ekonomske aktivnosti i smanjenju nejednakosti u pristupu stanovanju.

„Ekonomsko-socijalni uticaji ovih mera su višeslojni, jer oni podstiču formiranje novih porodica i smanjenje emigracije mladih, jačaju građevinski sektor, povećavaju potrošnju i zapošljavanje, te smanjuju nejednakost u pristupu stanovanju. Ove politike, u najvećem broju razvijenih zemalja, uključuju subvencije, olakšice i programe prilagođene specifičnim potrebama mladih“, ističe on u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Kao primere navodi Nemačku, gde postoje jaki programi subvencija u obliku „Baukindergeld“ finansijske pomoći porodicama sa decom za kupovinu prvog stana ili kuće, kao i povoljni krediti putem KfW banke, uz dodatne olakšice za energetski efikasne stanove.

U Holandiji su na raspolaganju „Starterslening“ specijalni krediti za mlade koji prvi put kupuju nekretninu, u Norveškoj programi „Startlan“ (početni kredit) omogućavaju mladima da kupe stan uz niske kamate i subvencije.

U Italiji uz poreske olakšice za kupovinu prvog stana država programom „Fondo di Garanzia Prima Casa“ garantuje do 80 odsto hipoteke za mlade do 36 godina, dok Poljska primenjuje državne programe za izgradnju povoljnih stanova za mlade porodice, uz program „Rodzina na Swoim“ (Porodica na svom) koji pruža subvencionisane kamate na kredite za mlade parove.

U Mađarskoj je popularan porodični program podrške „CSOK“ preko koga je moguće dobiti čak do 30.000 evra nepovratnih sredstava za izgradnju ili kupovinu nekretnine mlađim porodicama u zavisnosti od broja dece a Češka nudi subvencije za kupovinu stanova u malim i srednjim gradovima u cilju smanjenja pretrpanosti velikih urbanih centara, ali i i povoljne kredite za mlade do 36 godina sa minimalnom kamatom.