Zaposleni se često pitaju gde su granice ovlašćenja poslodavca i koje zahteve imaju pravo da odbiju.
Da bi se na to odgovorilo, neophodno je najpre utvrditi koje su osnovne obaveze zaposlenog iz radnog odnosa, jer sve što izlazi izvan tih okvira ne predstavlja zakonsku dužnost.

Na taj način jasno se razgraničavaju nalozi i uputstva koja poslodavac može da izda, od onih koje zaposleni ima pravo da odbije.

Osnovne dužnosti zaposlenog

Prema članu 16. Zakona o radu, zaposleni je dužan:

da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;

da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i pravila u vezi sa izvršavanjem obaveza iz radnog odnosa;

da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili mogu uticati na obavljanje posla;

da obavesti poslodavca o svakoj potencijalnoj opasnosti po život i zdravlje ili nastanak štete.

Osim toga, član 179. Zakona o radu propisuje propuste zbog kojih poslodavac može otkazati ugovor o radu, a koji se odnose na kršenje radnih obaveza i discipline.

Obaveze zaposlenog na radu

Zaposleni je, između ostalog, dužan da:

savesno i pažljivo izvršava radne zadatke utvrđene ugovorom o radu;

poštuje položaj i ovlašćenja u okviru radnog mesta;

odgovorno koristi sredstva rada i opremu za ličnu zaštitu;

izvršava naloge poslodavca koji su u skladu sa zakonom;

blagovremeno dostavi lekarsku potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad;

ne dolazi na posao pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava;

daje tačne podatke bitne za zasnivanje radnog odnosa;

poštuje radnu disciplinu propisanu aktima poslodavca;

ukoliko radi na poslovima sa povećanim rizikom, pristupi oceni zdravstvene sposobnosti.

Koja uputstva poslodavac može da izda?

Poslodavac ima pravo da izdaje samo ona uputstva i naloge koji su u funkciji izvršavanja radnih obaveza zaposlenog. To mogu biti uputstva o načinu rada, bezbednosti i zdravlju na radu, ali i pravila ponašanja u radnom okruženju, odnosima sa kolegama i poslovnim partnerima, kao i pravila oblačenja.

Svaki zadatak mora biti razuman, svrsishodan i usmeren na postizanje rezultata rada. On je dozvoljen ako je jasno definisan ugovorom o radu, ali i ako nije izričito naveden, pod uslovom da se može smatrati opravdanim u konkretnim okolnostima.

Zadatak koji nema nikakvu vezu sa radnim obavezama i ne doprinosi realizaciji posla ne može se smatrati opravdanim.

Kada zaposleni ima pravo da odbije zahtev?

Zaposleni ima pravo, ali i obavezu da odbije nalog, ukoliko bi njegovo izvršavanje predstavljalo neposrednu opasnost po život i zdravlje, a nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zaštite na radu.

Takav zahtev može se odbiti sve dok poslodavac ne obezbedi bezbedne uslove rada. Ukoliko poslodavac to uporno odbija, zaposleni ima pravo da se obrati Inspekciji rada.

Takođe, zaposleni može da odbije rad ako nije prošao obuku za bezbedan i zdrav rad, ako nije upoznat sa rizicima na radnom mestu ili merama za njihovo otklanjanje.

Kamatica.com