„Zapis” za bibliotekara svetioničara Gorana Trailovića

Za ponos Pančeva nagrada „Zapis” Bibliotekarskog društva Srbije, koja se dodeljuje za celokupni doprinos bibliotekarstvu, ove godine pripala je Goranu Trailoviću. Očigledno je da su ga nekim dobrim i plodnim putem vodili vizija, otvorenost i komunikativnost, za šta reče da su bitni za posao iz njegove struke – od vremena kada se zaposlio kao bibliotekar u osnovnoj školi u Opovu, preko pančevačke Gradske biblioteke, gde je otvarao i neka nova odeljenja i pokrenuo „Pančevačko čitalište”, pa sve do želje da postane prvi bibliotekar svetioničar koji bi u čamcu Tamišem stizao na posao…

U Gradskoj kući u Subotici u ponedeljak, 15. decembra, na tradicionalnom godišnjem skupu bibliotekara Srbije dodeljena su i priznanja. Ponosan, a i za ponos Pančeva, bio je Goran Trailović iz naše Gradske biblioteke koji je zavredeo nagradu „Zapis”, najznačajniju u svetu bibliotekara u Srbiji za koju se vrednuje dugogodišnji rad na unapređenju bibliotečko-informacione delatnosti. Posao bibliotekara za Gorana je počeo pre tri i po decenije u opovačkoj osnovnoj školi da bi se danas Gradska biblioteka Pančevo dobrano i po njemu prepoznavala.

Dve nagrade i za Gradsku biblioteku Pančevo

Dobitnicima nagrada uvek se upućuju ona otrcana pitanja: kako se osećate, šta vam to znači… A šta bi drugo? A Goranov odgovor je glasio da jeste ponosan jer je to „velika stvar za pančevačku biblioteku”, te da je možda još više ponosan zato što je nagradu „Stojan Novaković” dobila dr Elizabeta Georgieva za knjigu „Bugarski izvori o čitalištima i bibliotekama u Srbiji do kraja Drugog svetskog rata” jer iako ona nije iz Pančeva, u pitanju je izdanje pančevačke biblioteke.

– I ove dve nagrade, pored svih dosadašnjih, svedoče o visokom rejtingu naše Gradske biblioteke u bibliotekarskoj zajednici, pa i to što je na stogodišnjicu osnivanja prošle godine bile i domaćin godišnje konferencije Bibliotečkog društva Srbije. Poželjan smo partner za saradnju kolegama iz cele zemlje, naš časopis „Čitalište” se ceni visoko i na međunarodnom planu, kao i sva naša stručna izdanja, a bez dileme smo i najznačajniji izdavač literature iz oblasti istorije bibliotekarstva u Srbiji. Ugled unekoliko dugujemo i generacijama naših kolega čiji rad nastavljamo. Mnogo toga bi trebalo uraditi u ne baš kulturi naklonjenim vremenima kako bismo taj ugled održali i opravdali. I to činimo koliko je u našoj moći, nastojeći da održimo korak s brzim sistemskim promenama u savremenom svetu – napisao nam je u poruci preko mejla Goran Trailović, jer je vest i do Pančeva stigla dok je još u Subotici trajao stručni deo ovogodišnje konferencije Bibliotečkog društva.

Mesto susreta cele zajednice

Pored podrške svoje kuće, nagradu, praktično, za životno delo Bibliotečkog društva Srbije ipak je trebalo zavredeti i nekim ličnim dostignućima dobitnika. A čime – mogli smo najviše iz Goran izvući, jer za samohvaljenje nije, tako što smo ga pitali kakav „dobar” bibliotekar treba da bude.

– Stručan, obrazovan, obavešten, ljubazan, komunikativan i otvoren za saradnju, usvajanje novih znanja i veština i dalje napredovanje u struci, da može da razume potrebe svojih korisnika i na najbolji način da odgovori na svoje profesionalne zadatke. Nastojim, koliko je u mojoj moći, da budem sve to. Da negujem žive kontakte s kolegama iz biblioteka i baštinskih ustanova, da budem na važnim stručnim i naučnim skupovima i imam uvid u tendencije i strategije savremenog bibliotekarstva. I sve to prenesem stručnoj i široj javnosti. Ako bi trebalo te uzuse izraziti ključnim rečima, bile bi to: vizija, otvorenost i komunikacija – kazao nam je Goran.

Na dečje odeljenje pančevačke Biblioteke stigao je 1996. godine iz biblioteke osnovne škole u Opovu. Od odlaska Mire Kiš u penziju vodio je pozajmno odeljenje za odrasle, prešao je zatim u matičnu službu, koja ima zadatak da nadzire i pruža stručnu pomoć bibliotekama na regionu. I tu je, posle svoje poslednje za sada izdate zbirke pesama „Paganina u hramu”, smisao sveta pronašao ili počeo da ga traži u Vavilonu pančevačke biblioteke i mogućnostima koje mu je ona pruža. Počelo je s pripremom „Književne topografije Pančeva” 2000, zatim je dao ideju da se otvori odeljenje za izradu bibliografija i izdavačku delatnost a potom i odeljenje za komunikaciju i inkluziju, koje i danas vodi. Pokrenuo je „Pančevačko čitalište”, čiji je glavni urednik bio do 2009. godine, koje je, kako kaže, na njegovu veliku radost, preraslo u „Čitalište”, danas najznačajniji i međunarodno priznat naučni časopis za bibliotekarstvo, u kojem je trenutno odgovorni urednik. U međuvremenu stvorio je knjigu „Lična topografija raja iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti” i tridesetak književnih i stručnih radova i knjiga. Za unapređenje stručnog znanja, a i širenje kruga saradnika, pa i prijatelja, sigurno su mu bili značajni mnogi skupovi, kako u zemlji, tako i u inostranstvu – kao na skupovima Međunarodne federacije bibliotečkih udruženja i institucija (IFLA) u Milanu, Lionu i Vroclavu, na Evropskoj konferenciji o informacionoj pismenosti (ECIL) u Istanbulu…

U svom Vavilonu: Goran TrailovićFoto: privatna arhiva

Iako većina ljudi ove sve podatke ne znaju, Gorana će sigurno prepoznati po otvorenom osmehu. Prepoznaće ga i po tome što ispred svoje biblioteke ponekad izađe da popuši cigaretu i što svako ko tu ulazi poželi da mu se javi iako ga ne poznaje. Prepoznaće ga mnogi Pančevci i po kćerci Ivani, devojčici, sada već devojci, koja, kako kažu, ima smetnje u razvoju, a pre će biti samo drugačiji pristup ovom našem svetu, i koja je, kako Goran kaže, u biblioteci odrastala i koja je tu „duže od mnogih koji su sada tamo, ali joj se nikada nije ispunila želja da makar malo ‘stvarno’ radi u njoj”. A veruje Goran i dalje da su biblioteke vredna mesta zarad toga što sakupljaju, vrednuju, čuvaju i promovišu knjige i informacije, ali i zbog toga što su meetingpoint, mesto susreta u lokalnoj zajednici, „sigurno mesto u svakom smislu i neka vrsta svetionika i kompasa kada je reč i o vrednostima i o kredibilnosti sadržaja koji nam se nude iz različitih izvora”.

A mi Goranu čestitamo i želimo mu da mu se ostvari i želja da postane prvi bibliotekar svetioničar na ušću Tamiša u Dunav i da svakog dana putuje čamcem na posao.

(Pančevac / Nevena Simendić)

POSETITE PANČEVCE NA SAJMU KNJIGA: „Pančevačko čitalište” u Hali 4 Beogradskog sajma