U trenutku kada energetika postaje jedno od ključnih globalnih pitanja, komunalna energetika sve jasnije zauzima centralno mesto u svakodnevnom životu građana i razvoju gradova.

Upravo toj temi posvećena je prva dvodnevna međunarodna stručna konferencija o komunalnoj energetici – KOMEN pod nazivom „Energija koja nas povezuje”, koja se održava na Mašinskom fakultetu u Beogradu 10. i 11. februara.

Od proizvodnje električne, toplotne i rashladne energije, preko energetske tranzicije i energetske efikasnosti, do korišćenja obnovljivih izvora i prilagođavanja klimatskim promenama, konferencija je otvorila pitanja koja direktno oblikuju budućnost gradova, privrede i građana.

Učesnici ovog događaja saglasni su da bez stabilnog, efikasnog i održivog energetskog sistema nema ni ekonomskog rasta, ni kvaliteta života građana.

Beograd je u Srbiji najveći potrošač i najveći proizvođač različitih vidova energije, a Beogradske elektrane su najveći proizvođač toplotne energije na Balkanu, rekao je na otvaranju konferencije predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević.

Govoreći o važnim projektima, on je rekao da grad pokušava da pređe na ekološki prihvatljivija goriva u komunalnim preduzećima i izbaci ona fosilna goriva koja donose najveću emisiju štetnih gasova.

“Na prvom mestu, kada je u pitanju javni prevoz želimo da isključimo mazut, naftu i benzin, te da do 2029-2030. pređemo na ekološki prihvatljivija goriva, mahom na prirodni gas i elektrovozila. Taj proces tranzicije nije jednostavan i iziskuje značajna finansijska sredstva”, istakao je Nikodijević.

On je podvukao da će Grad Beograd nastaviti sa ulaganjem u modernizaciju Beogradskih elektrana i da je cilj da se što veći broj individualnih domaćinstava priključi na daljinski sistem grejanja, koji je ekološki najprihvatljiviji i finansijski najisplativiji.

“To nije lak posao jer u ovom trenutku imamo oko 200.000 domaćinstava koja moramo priključiti”, istakao je Nikodijević.

Nikodijević je podvukao da je grad posle 50 godina uspeo da dobije novu elektranu na prostoru Surčina, savremeno postrojenje koje će pored proizvodnje toplotne energije proizvoditi i rashladnu energiju.

“To je savremeno postrojenje u Surčinu koje će, pored proizvodnje toplotne energije za čitav kompleks EXPO-a, nacionalnog stadiona i svih sadržaja koji se u budućnosti budu gradili na tom prostoru – poput stambenih i komercijalnih objekata – isporučivati i rashladnu energiju tokom letnjih meseci”, dodao je Nikodijević, podsetivši da sa klimatskim promenama dolazimo u situaciju da više električne energije trošimo leti.

To podrazumeva i savremena rešenja, poput „banke leda”, čime će se štedeti gas, istakao je on, ukazavši da će se istovremeno stvarati i električna energija koja će biti dovoljna da snabdeva čitav kompleks.

(Biznis)