Manasijević: Vodenih ptica ima, ali im staništa nestaju!
Svakog januara u svetu, a i kod nas sprovodi se međunarodni popis ptica vodenih staništa (International Waterbird Census – IWC).
Obilaze se močvare, reke, jezera, akumulacije, ribnjaci i druga vodena staništa i popisuje se ne samo brojnost ptičjih vrsta na njima nego i ostali parametri očuvanosti ili pak ugroženosti ovih staništa od ljudi i njihovih aktivnosti.
Jedan od onih koji su veoma upućeni u tu materiju jeste i poznati pančevački ornitolog dr Zoran Manasijević.
Kako on navodi, sutuacija nije baš ružičasta, ne toliko u pogledu brojnosti, koliko kada je reč o očuvanju staništa.
On je istakao da i naš Tamiš ne odstupa od opšteg proseka.
Ubrzano uništavanje staništa
Međutim, staništa se uništavaju većom brzinom nego što to živi svet može da podnese.
– To je problem u celom svetu, pa i kod nas u Srbiji, konkretno u Vojvodini. Većina vodenih i vlažnih staništa je kod nas locirana u ovom delu zemlje. Situacija je blago rečeno katastrofalna. To je opšti zaključak svih ljudi koji su učestvovali u ovom popisu. Praćeni su i ribnjaci, kao značajna područja za ptice. I od 20 posmatranih ribnjaka, osam je potpuno devastirano, a preostalih 12 radi sa smanjenim kapacitetom – navodi dr Manasijević.
Prema njegovim rečima, postoje još drastičniji primerci uništavanja u najavi nekih izuzetnih vlažnih staništa u našem Banatu, kao što su Pečena slatina i Rakitaš u okolini Barande za potrebe solarne energije.
– Slažem se da je pitanje obnovljivih izvora energije za našu zemlju bitno, krucijalno, kao alternativa fosilnim gorivima, ali se svakako mora voditi računa i o očuvanju prirode. Tim pre što se solarni paneli mogu postavljati i na manje vrednim zemljištima. Ne moramo baš sve da uništimo – priča ornitolog.
Foto: Zoran ManasijevićFoto: Zoran Manasijević
Na Tamišu od labuda grpca do gluvara i galebova
Prema njegovim rečima, na nama najbližem Tamišu možemo naići na uglavnom domaće ptice.
– One se samo se grupišu u zimskom periodu na većim vodenim površinama zato što one manje zalede. I onda ovde ima pataka gluvara koliko hoćeš, pa rečnih galebova, kormorana, čak sam, kada je ono bio onaj minus, naišao na tri velike bele čaplje, što nisam odavno video na Tamišu. To je retkost, jer one ne ostanu zimi. Jedan deo populacije ode južnije, kao i sive čaplje – navodi ornitolog.
On je i opisao neke njihove karakteristike.
– Na primer, izdvojio bih labuda grpca, jednu od najvećih ptica letačica na svetu. Ima raspon krila od dva do 2,4 metra. Dužinu tela 1,5 metara. Zovu ga grbac zato što ima krupnu grbu na kraju narandžasto-crvenog kljuna. Inače, mužjak u periodu gnežđenja ima upadljivo krupniju grbu. Boja perja je potpuno bela, osim krupnih, snažnih nogu, koje su crne. Između prstiju ima plovne kožice koje koristi kao vesla pod vodom. Rep je špicast i podignut dok pliva, a krila često zasvođena u obliku luka, tako da na vodi deluje fascinantno. Kada to uradi s krilima u reproduktivnom periodu, treba ga izbegavati. Kada brani gnezdo sa ženkom, mužjak napada i čamac – ističe Manasijević.
Patke gluvare su nezaobilazna pojava na našem Tamišu, naročito na keju…
– Gluvara je naša najuobičajnija vrsta pataka, mada je ona po brojnosti u padu. Opet prvenstveno zbog uništavanja staništa, a delom i zbog lova. Mužjak ima plavozelenkastu glavu, beo okovratnik, siva leđa i riđa prsa, dok je ženka jednolična i kamuflažne boje, da bi bila neprimetna u gnezdu. Tu je naša najpoznatija i najbrojnija vrsta galeba, koja se gnezdi kolonijalno po barama i ribnjacima. Prepoznatljiv je po čokoladnoj kapici na glavi leti i beloj prednjoj ivici krila u letu zimi – priča ovaj ljubitelj ptica.
Ima i čaplji i kormorana
Kako on navodi, na Tamišu ima i drugih zanimljivih vrsta, poput čaplji.
– Siva čaplja se prepoznaje po sivoj boji perja, dugačkom kao bodež, kljunu, dugačkom vratu i nogama i uspravnom držanju, često na jednoj nozi, na čamcu ili splavu. Velika bela čaplja joj je slična po izgledu i veličini samo što ima potpuno belo perje i dugačak, šiljat i žut kljun. S druge strane Tamiša, u Gradskoj šumi, godinama obitava značajna kolonija sivih čaplji u autohtonoj šumi belih i crnih topola – napominje Zoran.
I kormorani su veoma prepoznatljivi.
– Imamo malog i velikog kormorana iliti vranca. To im je pravi naziv. Poznati su po tome što love ribu. Veliki je dužine oko jednog metra, a mali upola manji – ističe ornitolog.
(Pančevac/J. Filipović)
Pokrajinska vlada: Dodeljena sredstva za prihvatilište za ptice i divlje životinje
