I TO JE PANČEVO: Ovca sam i uz metlu šah mat

Ovca sam

Naizgled sitne stvari umeju da razdraže.
Da podignu sve dlačice na telu.
Poput mirisa kuvanja viršli.
Ukusa što teraju na podrigivanje.
Dodira kada im vreme za to nije.
Očigledne prevare, pošto nam, kao, više nije stalo.
Slušanja laži na tu temu.
Ovca sam, ne znam kako se vi osećate.

I uz metlu

„Mleveni” mozak dešava se svima.
Ako se nešto ne kaže ili ne uradi odmah – pobeže.
Mora da se reaguje hitro; kako to lako zvuči.
Jednostavnost je najkomplikovanija.
Ona se ne vežba, nema škole za nju.
Saveti ne pomažu, ni tuđa iskustva.
Kao ni lupkanje po leđima uz reči „biće sve okej”.
Za nju treba imati muda. Ili nas pokupi metla.

Šah-mat

Sopstvena lenjost, pa i najbukvalnija, ne gasi se negacijom.
Utiče na duh, osećamo krivicu.
Naravno, patimo za nekim do koga nam je stalo.
Dva minuta ili dvadeset godina, svejedno je.
Jede nas, zasad bez slova „b” u prvoj reči ove rečenice.
Da smo samo malo manje pričali, a mnogo više slušali.
Osećamo da smo krivi i tu je partija gotova.
Neko „žvaće” našu kraljicu ili našeg kralja.

(Pančevac / Siniša Trajković)

I TO JE PANČEVO: Buba u glavi za početak