Pančevački Savez invalida rada već više od osam godina svojim članovima omogućava da penzionerske dane provode na lepši i kreativniji način. Pored ostalog i tako što svi oni koji to žele mogu da učestvuju u likovnoj radionici koja se odvija svake srede.

Nakon što su uz kvalitetnu obuku u slikarskoj školi eminentne likovne umetnice Jelene Badnjevac Ristić savladali osnovne tehnike, neki od njih su izrasli u prilično ozbiljne slikare, koji su u stanju da se ravnopravno nose i s prekaljenim profesionalcima.

A već treći put i oni sami su priredili neku vrstu jednodnevne likovne kolonije, kada su im, kao i ranije, u goste došle kolege umetnici njihovog ranga iz drugih vojvođanskih mesta.

Treće „Slikarsko druženje” u organizaciji Saveza invalida rada održano je u petak, 10. novembra, u lokalu „David”, gde je njih dvadesetak moglo nesmetano da stvara uz lepo druženje i posluženje.

Predsednik Saveza invalida rada iz Pančeva Slobodan Stefanović napomenuo je da to udruženje u ovom formatu postoji deset godina, a svega dve manje bavi se slikarskim radionicama.

– Ta amaterska grupa funkcioniše još od 2015. godine i trenutno broji dvanaest slikara, koje podučava proslavljena pančevačka likovna umetnica Jelena Badnjevac Ristić. Ovo slikarsko druženje zapravo je samo kruna našeg angažovanja sa željom da članovima priuštimo lepe i kreativne trenutke. Pored toga, udruženje se bavi i raznim sportskim aktivnostima, edukativnim sadržajima, kao i organizacijom druženja i putovanja, kada sarađujemo i razmenjujemo iskustva i lepe trenutke i sa udruženjima iz drugih mesta.

Tako su nam i za ovaj događaj došli predstavnici deset organizacija iz cele Vojvodine. Moram da napomenem da nam je za ovo treće „Slikarsko druženje” sredstva obezbedio Grad Pančevo, a sve slike smo poklonili njima, odakle nam je rečeno da će radovi otići u humanitarne svrhe, kako bi se pomoglo nekome kome je to zaista neophodno – navodi Stefanović.

Plodovi likovnih radionica sredom

Kao što je rečeno, suštinski glavnu ulogu u ovom plemenitom poduhvatu odigrala je Jelena Badnjevac Ristić, koja je i svih deset godina član udruženja invalida rada, to jest otkako je osnovano u ovom sastavu.

– Počeli smo skromno s radom radionica i sa skromnim brojem ljudi. Međutim, kako je vreme odmicalo, trud se pokazao veoma korisnim, pa je sve više ljudi počelo da nam se priključuje, jer su to invalidi rada i penzioneri, kojima je ovako nešto naprosto neophodno. Naime, oni imaju medicinsku zaštitu, ali ovaj vid pomoći dosad nisu imali, a smatram da veoma doprinosi njihovom mentalnom i fizičkom zdravlju.

Tako se svake srede okupljaju, slikaju, uče, druže se i osećaju da i u ovim godinama mogu nešto da stvore. Zbog svega toga imamo veliki odziv, a uglavnom radimo uljem na platnu i akrilikom; poneko slika pastelom, dok se akvarel slabije primio. Imamo i saradnju s drugim udruženjima na nivou Vojvodine, preko Saveza, pa smo ove godine bili učesnici u nekoliko jednodnevnih kolonija, poput ove naše, koju smo nazvali „Slikarsko druženje”. Imamo ljude koji su s nama od samog početka, a sledeće godine ćemo slaviti jubilarnih deset godina. Nakon svega neki od njih bi mogli komotno da stanu rame uz rame sa ozbiljnim slikarima. Ima i novih, koji su nam se tek priključili, a neki su nas, nažalost, i napustili. Raduje nas da su počeli i drugi da rade, jer se to pokazalo kao veoma pozitivno i lekovito – ističe slikarka.

Slikali i iskusni i početnici

A među dvadesetak pomenutih amaterskih slikara jedna od najprekaljenijih učesnica bila je Pančevka Zorica Rašajski (78).

– Tri godine sam uključena u radionicu pri Savezu, a pre toga sam bila deset godina u likovnoj sekciji Kluba za stara i odrasla lica. Ovo mi je hobi i prezadovoljna sam i presrećna, jer obilazimo i druge gradove. Redovno dolazim na radionice i mogu reći da imamo super mentora, kao i vrhunske uslove za rad u domu za invalide. Uglavnom radim u tehnici ulje na platnu, a od tema pejzaže i cveće. Za danas sam odabrala motiv s Tamiša, koji sam nazvala „Zlatna jesen” – kaže Zorica.

Snežana Milanović Naumović se bavi slikanjem od detinjstva i u Savezu je od samog početka.

– Na radionicama sam usavršavala svoje znanje i bila redovna na časovima, iako ponekad zakasnim akademskih petnaest minuta. Volim pastel i akvarel, a za ovu priliku sam radili ulje na platnu i odabrala sam motiv iz Deliblatske peščare, gde sam zabeležila jedan prozor koji je na mene ostavio utisak. Sliku sam uradila za oko četiri sata – napominje Snežana.

Odnedavno je s njima i Anđelija Ivković, kojoj je to prva kolonija.

– Sve je dobro organizovano i veoma mi se sviđa. U ovoj koloniji sam crtala na temu po slobodnom izboru u tehnici ulje na platnu – navodi Anđelija.

Uz njih, u ovoj mini-koloniji su učestvovali i: Božana Počuča, Ilija Nakarada, Vesna Novković, Lajoš Embeli…

Pored navedenih učesnika radionice, na okupljanju su se, kao gosti, našli i iskusni slikari, a jedan od njih je i Dolovac Živko Novković (72), koji se bavi slikarstvom još od osnovne škole.

– Tačnije, još od 1968. godine, kada je počeo da me uči čuveni Ilija Pandurović. Radim uglavnom u tehnici ulje na platnu, a blisko mi je rusko pejzažno slikarstvo, o kojem sam mnogo naučio dok sam bio u Moskvi i posećivao Univerzitet Lomonosov, kada su počeli da me inspirišu slikari poput Šiškina ili Vasiljeva. Kada je reč o ovom druženju, veoma sam zahvalan organizatoru, koji nam je omogućio da lepo i korisno provodimo vreme u ovako zanimljivom društvu – priča Živko.

Podrška institucija

Sve to podržava Savez invalida rada Vojvodine, čija je predsednica Stana Svilarov, kao i ranije, prisustvovala ovom lepom događaju.

– Reč je o predivnom slikarskom druženju, koje je proisteklo iz dobre navike Pančevaca da se okupljaju svake srede na radionicama. Lepo je i to što je ovde bilo predstavnika iz desetak vojvođanskih mesta, jer ne želimo da budemo „svaka vaška obaška”, nego da radimo zajedno i da se družimo. To je važno jer naši članovi, kada ostanu bez posla, izgube svoje kontakte i postanu usamljeni, ali kada se uključe u ovakve organizacije, oni mogu pored ostalog i da možda prvi put posle osnovne škole osete tu ushićenost kada uzmu četkicu u ruke. Inače, ovo je redovna aktivnost gradske organizacije finansirana od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, preko sektora zaštite osoba sa invaliditetom. Plan sačinjava naš savez i predaje ga Ministarstvu, koje ga podržava, tako da više od petnaest organizacija prave ovakve kolonije, dok neke druge učestvuju u njihovoj organizaciji – istakla je predsednica.

(Pančevac)