BESEDA NA BOGOJAVLJENJE Patrijarh Porfirije održao Svetu liturgiju u hramu Svetog Save
Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 19. januara 2024. godine, na Bogojavljenje Gospodnje, svetom Liturgijom u hramu Svetog Save na Vračaru.
Besedu patrijarha Porfirija izgovorenu tom prilikom u celosti vam prenosimo u celosti:
– Na današnji dan mi smo pozvani da razumemo i da spoznamo činjenicu da Bog jeste, da On postoji, ali ko je i kakav je u punoći i šta On po sebi jeste – budući da je izvan prostora i vremena, da je izvan i sporednog sveta, ne izvan u smislu prostora geografskog, nego u smislu suštine svoje, u smislu da nije moguće u onome što je stvoreno smestiti u okvire svojih mogućnosti punu spoznaju o tome ko je Bog i šta je On po svojoj suštini – dakle, moguće je razumeti – ako posmatramo svet oko sebe, ako u svemu pokušavamo da nađemo uzročno-posledičnu vezu – da na kraju krajeva mora postojati neka sila, neka snaga koja pokreće svet.
Drugo, ako se pitamo u smislu svega što postoji, budući da i sami i sebe i sobom imamo potrebu za smislom, razumećemo da svet mora imati smisla, da tvorevina mora imati smisla, a ima ga samo i isključivo ako smrt i prolaznost nisu poslednje stanice postojanja sveta i, naročito, čoveka u njemu. Naravno, moguće je i gledajući sebe unutra, prepoznavajući savest, glas savesti u sebi, da razumemo da to ne može biti produkt biohemijskih procesa u našem biću, da je to glas koji ne možemo kontrolisati, da je to glas koji nas opominje, koji nam ukazuje i onda kada to ne vide drugi i kada to čak i od sebe skrivamo da li je nešto u redu ili nije u redu. Taj glas savesti, kao i čitava tvorevina, ukazuju da Bog jeste, ali šta je On po sebi mi svojim talentima, makar i dosegli tu činjenicu i spoznaju postojanja Boga, ne možemo znati. Zato i govorimo o otkrovenju Božjem, tj. o ljubavi Božjoj. On kao ljubav na taj naš vapaj, na našu težnju i čežnju, odgovara svojim javljanjem. Mnogo puta se Bog kroz istoriju javljao svetim ljudima, javlja se i danas svetim ljudima, a ljudski rod je pripremao postupno za projavu u punoći onoga što On po sebi jeste.
Došavši u svet, Sin Božji je uzeo na sebe ljudsku prirodu i u punoći otkrio ko je to Bog, kakav je Bog i kakav treba da bude čovek. Evo, na dan Krštenja Gospoda Isusa Hrista, Bog se otkriva kao zajednica ličnosti, Otac i Sin i Sveti Duh, a ne kao monada koja je sama sebi dovoljna, koja je samozaljubljena i kojoj ne treba niko drugi. Otkriva se kao jedan Bog, ali tri ličnosti, gde se tri ličnosti u savršenstvu i u ljubavi prožimaju i taj svoj suštinski i prirodni način postojanja daju kao model života roda ljudskog. Da, mnoštvo je ličnosti, mnoštvo pojedinaca, mnoštvo ikona Božjih, ali nijedna nije sama sebi dovoljna i svaka nalazi punoću, smisao i lepotu života u prožimanju u ljubavi sa drugim ljudima i sa drugim ličnostima.
Na dan Krštenja Gospodnjeg javio se Bog, otkrio se Bog kao Sveta Trojica: Bog Otac glasom: Ovo je Sin moj ljubljeni; Duh Sveti sišavši na Gospoda koji se krštava; i, naravno, sam Gospod Isus Hristos. Ovo je Sin moj ljubljeni, Njega slušajte – to su reči Boga Oca. Samo dva puta poslušanja u našem životu postoje, samo dve mogućnosti slušanja. Onda kada biramo put bez Boga slušamo isključivo i samo svoj ostrašćeni glas, glas ostrašćenog i grešnog čoveka, čoveka samoljubivog, čoveka egoističnog, čoveka koji zavidi, čoveka koji mrzi i koji ubija druge ljude. Taj i takav glas slušamo onda kada ne slušamo glas Boga Oca koji nam se otkrio na dan Krštenja. Međutim, kada slušamo glas Boga Oca onda slušamo reč Njegovog Sina, a to je glas Jevanđelja. U tom glasu jasno stoji da mi ne treba da se odreknemo svog glasa onakvog kakav je on stvoren od Boga, onakvog kakav je on po svojoj prirodi, nego treba da se preobražavamo, da se kroz pokajanje odričemo i oslobađamo egoističnog, a to znači glasa koji ne prihvata drugog onda kada se opredeljujemo isključivo za to da moramo podrediti sve sebi i svom interesu, svojim strastima, svome grehu, svome samoljublju.
Slušajući glas Jevanđelja, slušajući glas Sina, mi slušamo glas autentičnog čoveka, autentičnog sebe. Slušamo onda glas sebe koji je upodobljen u Hristu, koji je preobražen, koji je osvećen i prosvećen, kao što se osvećuje i prosvećuje i čitava tvar i čitava priroda na današnji dan. Mi smo danas osvetili vodu Bogojavljensku, jer je na dan Krštenja i Bogojavljenja Gospod, osvetivši vodu svojim pogruženjem u reci Jordanu, osvetio i pokazao da je čitava tvar sveta i da je sa blagodarnošću i molitvom, blagodarnošću Bogu, moramo uzimati i njoj se obraćati. Samo u toj odluci i na takvom putu slušamo glas Božji, glas Jevanđelja – dakle, svoj glas prirodni i autentični, glas sebe osvećenog – slušamo i tvar i prirodu, osvećenu i prosvećenu u tom dvojedinom putu, i imamo, braćo i sestre, ovaj svet kao dar Božji i kao mogućnost da u njemu potpuno upoznamo Boga, upoznamo sebe i upoznamo volju Njegovu poznavajući i sve druge ljude. U tom poznanju Boga, sebe i bližnjega jeste mesto i prostor proslavljanja javljenog Jednog Boga u Trojici, Oca i Sina i Svetog Duha, sada i ovde i u vekove, vekova. Amin! – poručio je patrijarh.
(Pančevac/Novosti)
