Svemirski brod koji treba da pokuša da sleti na Mesec, poleteo je, sa danom zakašnjenja iz tehničkih razloga, iz svemirskog centra Kenedi na Floridi. To je drugi takav privatni pokušaj ove godine nakon što je prvi završio neuspehom.

Iz komapnije „Intuitive Machines“ iz Hjustona, koja vodi misiju IM-1, nadaju se da će postati prvi nevladin entitet koji će ostvariti „blagi“ dodir sa Mesecom, i da će uspeti u spuštanju prvog američkog robota na površinu satelita. Lender „Nova-C“ šestougaonog oblika po imenu „Odisej“ bio je na vrhu rakete „Spejs eks Falkon 9″.

Svemirska agencija Nasa potvrdila je da je lender uspešno poleteo. „Potvrđeno: Lender `Nova-C` se odvojio i nastavlja svoje putovanje na Mesec“, napisano je na nalogu Nase na mreži Iks.

Lender ima novi tip motora sa sistemom za super-hlađenje, na tečni metan i kiseonik koji mu daje mogućnost da brzo stigne do odredišta, izbegavajući produženo izlaganje oblasti visokog zračenja koja okružuje Zemlju poznatom kao Van Alenov pojas.

Trent Martin iz „Intuitive Machine“ rekao je da je „ovo prilika da se Sjedinjene Države vrate na Mesec prvi put od 1972. godine, što je podvig inženjeringa i gladi za istraživanjem“.

Očekuje se da letelica stigne do mesta sletanja Malapert A 22. februara, do kratera udaljenog oko 300 kilometara od južnog pola Meseca.

Iz Nase se nadaju da će se na kraju ostvariti dugoročno prisustvo na Zemljinom satelitu, gde će se sakupljati led za vodu za piće i gde će biti stanica za raketno gorivo u okviru programa „Artemis“.

„Artemis 2“ misija pomerena je sa novembra 2024. na septembar 2025. godine, dok je misija „Artemis 3“, koja je trebalo da spusti ljude na Mesec prvi put posle 1972. godine, odložena za septembar 2026. godine.

Nasa je inače finansijski podržala kompaniju „Intuitive Machine“ sa 118 miliona dolara za razvoj hardvera koji će pomagati u tome da se bolje razumeju i umanje rizici za astronaute, za koje se očekuje da će sleteti posle 2026. godine.

Na letelici je i dosta raznovrsnog tereta, uključujući digitalnu arhivu ljudskog znanja i 125 mini-skulptura Meseca umetnika Džefa Kunsa.

„IM-1“ je druga misija u okviru Nasine inicijative pod nazivom „Commercial Lunar Paiload Services“ (CLPS), koju je svemirska agencija realizovala kako bi delegirala usluge prevoza tereta privatnom sektoru, i da bi se postigle uštede i stimulisala šira lunarna ekonomija.

Izazovi „podmuklog“ terena

Prvi iz privatnog sektora, kompanija „Astrobotic“ iz Pitsburga, lansirala je letelicu u januaru, ali je „Peregrin“ zbog curenja goriva vraćen na Zemlju, odnosno izgoreo je tokom kretanja kroz atmosferu.
Takozvano meko sletanje robota na Mesec je izazovno i zahtevno jer mora da se kreće po nepristupačnom, „podmuklom“ terenu, uz komunikaciju koja ima kašnjenje od nekoliko sekundi.

Osim neuspelog pokušaja „Astrobotic-a“, dve druge privatne inicijative su se približile ispunjenju zadatka: „Berešit“, kojim upravlja izraelska neprofitna organizacija, sleteo je 2019. godine, a je japanska kompanija „Ajspejs“ takođe je imala „tvrdo sletanje” prošle godine.

U dugom odsustvu Sjedinjenih Država u smislu misija ka Mesecu, Kina je sletela tri puta od 2013, obarajući i rekorde, Indija 2023, a Japan je bio poslednji, prošlog meseca – iako se njegov robot borio da ostane aktivan pošto je nezgodno sletanje poremetilo njegove solarne panele.

„Intuitive Machines“ ima dva dodatna lansiranja zakazana za ovu godinu, dok druga teksaška kompanija, „Firefly Aerospace“, takođe ima jedno. „Astrobotic“ će dobiti još jednu priliku krajem 2024. godine, noseći Nasin rover do južnog pola Meseca.

Nasa sve više kupuje usluge, a ne hardver od komercijalnih partnera, za razliku od vremena Hladnog rata kada je imala skoro neograničen budžet i diktirala ugovore do poslednjeg detalja.

(Pančevac/RTS)