U Prokuplju je obeležen Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine u Prokuplju, a obeležavanju prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić: Prošlo je 25 godina i još se ne damo

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić podsetio je da je prva NATO bomba koja je pala na SRJ pala upravo na Prokpuplje i ubila Bobana Nedeljkovića.

– Ubili su Bobana zato što su hteli da nam unište otadžbinu, da nam unište Srbiju i da je raskomadaju. Misle da su to uspeli. Prošlo je 25 godina i još se ne damo, još ne pristajemo na komadanje Srbije. Ima jedan mali narod u Evropi koji se i dalje ponosno i dostojanstveno drži, koji ne pristaje na naređenja i okupacije. Ono što su ustvari hteli da nam kažu jeste:,,Ne žalimo, mi smo svoj posao komadanja Srbije obavili“. Ja im kažem:,,Niste, jača je Srbija i ovaj narod, ne možete da nam ukinete slobodu, i vazduh možete da nam ukinete, slobodu vam nećemo dati. Nikada nećemo dobrovoljno pristati da nam uzmete Kosovo i Metohiju“ – rekao je on.

Podseća i da je mala Bojana Tošović umrla u očevim rukama.

– Večeras sam posetio porodicu male Bojane, najmlađe dete, beba koju je NATO ubio direktnom bombom raketom, koja je uništila njihovu kuću. Bojana je imala 11 meseci, umrla je u očevim rukama. Otac Božina je tada imao nepunih 30 godina – podsetio je predsednik i opisao koliko mu je bilo teško da ne zaplače prilikom te posete.

– I kad nam oni kažu „ne brinite, žao nam je zbog civila“. Stvarno? A nije vam žao vojnika i policajaca jedne suverene zemlje, koje ste ubijali. Neka vam Bog oprosti svaki greh, mi ih nikada nećemo zaboraviti. Njihovi životi su utkani u kamen budućnosti Srbije. Bez njih nismo ništa i to nikada ne smemo da zaboravimo – istakao je Vučić.

– Nećemo u NATO nikada, čuvaćemo i štitićemo svoju vojnu neutralnost. Nema čime Srbiju niste kaznili, ali ne možete da nam otmete pravo da živimo za svoju zemlju. Toplica je deo junačke Srbije, deo sa kojim ni jedan pedalj Srbije ne može da se poredi jer je ovde najviše junaka. Ovde su nam najveći junaci. Mala Srbija boriće se istinom, čašću, znanjem, svim što ima i čime raspolaže da sačuva svoju teritoriju, narod i svoju budućnost. Rezervnu otadžbinu nemamo i baš kao što je ova pesma rekla „Volimo te otadžbino naša“, neka živi budućnost Srbije! A vi svi prijatelji pravi i lažni, hvala vam na svemu, Srbiju su pokušali da ugase, ali nikada nisu uspeli. I ova kiša je znak za preporod Srbije. Pre 25 godina je bio prelep dan, i tada su počeli da ubijaju. Pred vama je Srbija koja će znati da se sačuva i da se odbrani. Nadam se da ćemo se viđati mnogo boljim povodima, a Srbiju im nećemo dati. Živela Srbija! – poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Dodik: Ubijali su nam decu

Naša sloboda je najvažnija, poručio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

– Pre 25 godina nismo verovali da nam se to dešava. Nisu imali ni jednu odluku relevantnih tela, osim mržnje i namere da jednom malom srpskom narodu nanesu štetu, udarac, od kojeg se ne bismo oporavili i koji bismo morali da nosimo kao pečat. Potrkivali su se oni koji su u Drugom svetskom ratu bili na drugoj strani, da nas bombarduju. Ubijali su nam decu, malu decu, tek rođenu. Kad ubijete dete, ubijate čitav svet. Za njih to ne važi jer su oni to činili na mnogim mestima. Ponosan sam na to šta je Srbija postigla. Stali smo, videli šta su nam uradili, i krenuli dalje. I danas sam ponosan kad bilo ko bilo gde priča o Srbiji i Srbima. Naša sloboda je najvažnija stvar našeg života i našeg identiteta, zajedno sa našom verom, identitetom, slavom, sve ono što čini naš narod posebnim. Srbi su naterani svih ovih 30 godina da gube vreme u stalnim iščekivanja, stalno smo zarobljeni u nekim pregovorima i dogovorima – kaže Dodik.

Anđelka Tošović: Vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju

Anđelka Tošović, sestra najmlađe žrtve NATO agresije Bojane Tošović i ćerka nastradalog Božina Tošovića kazala je da vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju.

– Prošlo je 25 godina od kada su mog oca i moju sestru odnele ptice i oni su napustili ovaj svet. Ja ih nisam upoznala. Bila sam u majčinoj utrobi te tužne večeri 11. aprila 1999. godine. Bila je Velika subota. Moja porodica se spremala za naš veliki praznik, Vaskrs. Trebalo je da to bude njihov prvi zajednički praznik. Ali niko nije ni slutio da će biti poslednji i da će svakog sledećeg biti knedla u grlu moje majke i suze na njenom licu. Tako je i sada, posle 25 godina. Vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju. Nisam ih zagrlila jednom za poslednji put. Ali, ja živim sa njima u duši, svaki zagrljaj, poljubac, oduvana svećica, priredba, roditeljski sastanak, matura, uspesima i neuspesima, ja znam da je moj otac tu negde, da nas bodri i čuva i da je ponosan kako se borimo sa životom. Naša Bojana je imala samo 11 meseci, stigla je da prohoda, da nauči prve reči, da kaže „mama“ i „tata“, ali trebalo je i da se upozna sa mnom. Zajedno bismo ostvarile puno snova, volele se beskonačno, podržavale jednu drugu i ono najbitnije, rasle bismo zajedno rame uz rame – kazala je Anđelka.

Često se zapita kako bi Bojana izgledala.

– Ja nikoga ne mrzim i nikome ne želim zlo, čak ni onima koji su ga naneli meni, mojoj porodici i našoj zemlji. Verujem da se dobrotom rađa ljubav i da je Bog jedini i najmerodavniji sudija i da će zalečiti suze i bol svih majki, očeva, braća i sestara, svih ranjenih duša u ovoj zemlji, a mnogo nas je – rekla je Anđelka Tošović.

Zahvalila je predsedniku Srbije i rukovodstvu naše zemlje zbog toga što ne dozvoljavaju da ne izbledi sećanje na bol naših ljudi.

Patrijarh Porfirije: Nevina krv koja je tad pala širom zemlje, postala je zalog naše nade i seme spasa

Čovek je velik samo kad je čovek i bezdušan kad se opredeli za antičoveštvo, kaže patrijarh Porfirije.

– Blagosloven sam kao sveštenik jer nikakav ultimatum nije pokolebao moj narod da odustane od ljubavi, Boga i bližnjeg. Zar i mala Milica Rakić i Topličanin Boban Nedeljković i ostalih 11 vojnika postradalih u kasarni u Kuršumliji, i svi stradali nisu stajali na istoj strani – strani nevine žrtve? Nevina krv koja je tad pala širom zemlje, postala je zalog naše nade i seme spasa. Naš orijentir i merilo su sveti mučenici koji su ostali dosledni sebi i vrednosnom sistemu koji nema alternativu. Zato, i pored činjenice da smo izgubili najmilije, naše poverenje u Boga čini da glavni osećaj koji nas obuzima nije neutešna žalost i nenadoknadivi gubitak nego najdublje saznanje i uverenje da smo imali, imamo, i imaćemo najdostojnije među nama, koji ni za šta nisu hteli i neće da zamene svoju žrtvu za egzekutorske privilegije. Pamtimo prošlost, živimo sadašnjost koja nam je data i odlučno gledamo i idemo u budućnost – kazao je patrijarh.

(Pančevac/Novosti)

VUČIĆ OBIŠAO FABRIKU BORBENI SLOŽENI SISTEMI

VUČIĆ U KURŠUMLIJI Predsednik obišao porodicu na čiju kuću je pala bomba pre 25 godina