VLADA SRBIJE: Evo do kada prodavci na pijacama ne moraju da uvedu fiskalne kase
Kao i uvek u našem gradu u ovakvim prilikama, najviše se slavilo u Vojlovici, pre svega u kućama u kojima žive pripadnici mađarske i slovačke nacionalnosti
Kao i uvek u našem gradu u ovakvim prilikama, najviše se slavilo u Vojlovici, pre svega u kućama u kojima žive pripadnici mađarske i slovačke nacionalnosti
Svečano i u miru obeležen je najveći hrišćanski praznik po gregorijanskom
kalendaru i u našem okruženju. Uskrs su, kako dolikuje, u porodičnom ambijentu i na misama proslavili vernici rimokatoličke, reformatske, evangeličke i drugih
konfesija.
Oni su se okupili s mnogo ljubavi i radosti u svojim toplim domovima, uz farbana jaja, kuvanu šunku i druge tradicionalne specijalitete.
Kao i uvek u Pančevu u ovakvim prilikama, najviše se slavilo u Vojlovici, pre svega u kućama u kojima žive pripadnici mađarske i slovačke nacionalnosti, a bilo je živo i u Starčevu, Ivanovu i u gradu…
Protekle nedelje je obeležen Uskrs po gregorijanskom kalendaru na više mesta u Pančevu.
Kao i uvek, najviše vernika je slavilo u Vojlovici. Interesantno je da su u tamošnjem parku u isto vreme u nedelju, 31. marta, oko 10 sati, u dva hrama, na razmaku od jedva nekoliko metara, održane svečane praznične mise. I dok se u jednoj crkvi, slovačkoj evangeličkoj, odvijao raznovrstan program, u reformatskoj, gde se okupljaju pripadnici mađarskog naroda, odigravao se i čin poznat kao krizmanje, konfirmacija ili svete potvrde ulaska dece u svet odraslih.
Tog dana su dvanaestogodišnji David Embeli i Benjamin Varga prvi put uzeli pričest. Oni su pre toga godinu dana učili Bibliju, na Veliki petak su imali ispit, a potom i na sam Uskrs, kada im je sveštenik Bela Halas postavljao pitanja, na koja su oni odgovarali.
– Obeležili smo najveći hrišćanski praznik, a nama je ovaj blagdan stvarno pun radosti i nade. Pored toga, imali smo i konfirmaciju, što znači da deca prvi put uzimaju danas pričest. To je veliki dan i veliko slavlje, porodice se skupljaju, a mnogi su došli iz inostranstva, gde su na privremenom radu. Konfirmacija je kod nas kao krizmanje, na primer kod katolika, kada deca završavaju veronauku, uče osnove vere i svečano se ispred crkvene zajednice obavezuju da će biti njeni članovi. To je zapravo jedno ispovedanje vere – rekao je sveštenik Bela Halas.
Nakon bogosluženja i svečanog čina brojne zvanice su prisustvovale slavlju tim povodom, a među njima je bio i Jožef Varga iz Vlajkovca.
– Došao sam ovamo kod rođaka da proslavimo važan događaj. Inače, na
sam Uskrs idemo u crkvu, a za doručak jedemo prethodno ofarbana jaja i kuvanu šunku, dok za ručak ko šta ima, ali uglavnom bude supe, pečenja i kolača – kaže Lajoš.
Leontina Lečei odnedavno živi s roditeljima u Starčevu, ali je poreklom iz Vojlovice.
– Za Veliki petak svi farbamo jaja. Nedeljom ujutru se odlazi u crkvu, a onda se porodica okupi uz svečanu trpezu – navodi Leontina.
Jedna od aktivnijih članica slovačke evangeličke zajednice, studentkinja na ekonomskom fakultetu, Jana Marek, kao veroučitelj je veoma posvećena uskršnjim radionicama s decom koja nastupaju na misi na dan velikog praznika.
– Oni tada izvode pesmice, recitacije ili neke tekstove, a ranije smo imali čak i predstave. Želimo da program bude raznovrstan i zanimljiv i naravno da ne bude isto svake godine. Deca nakon nastupa dobiju poklon, pored ostalog jedno kuvano crveno jaje i jedno kinder jaje. Što se tiče Uskrsa i uskršnjih običaja, na Veliki petak se farbaju jaja, i to može tradicionalno u lukovini, a sad postoje moderni načini, raznim farbama ili nekim drugim metodama. Subota se uglavnom provodi s porodicom u druženju, dok se u nedelju na sam Uskrs ide u crkvu, nakon čega sledi ručak u krugu porodice, a mogu da dođu gosti ili da se ide u goste. Na trpezi je
uglavnom kuvana šunka, naravno jaja, neke salate, a može biti i pihtija, ali u novije vreme ima i šnicli, sosova i mnogo čega. Kada smo bili mali, verovali smo da nam uskršnji zeka donese poklone. Naravno ako su deca bila dobra tokom godine, a ako nisu, onda ne dobijaju poklone, nego kamenčiće – kaže Jana.
U programu je učestvovao i Martin Holok.
– Na radionicama se uglavnom igramo, pravimo nekakve kreacije od papira i učimo pesme o tome kako je zapravo Isus bitan. Što se Uskrsa tiče, pre ručka se kuckamo farbanim jajima i ko pobedi, taj bude nagrađen. Narednog dana, u ponedeljak, običaj je da se mladići okupe i idu od kuće do kuće i polivaju devojke ili žene da budu zdrave i hrabre – kaže Martin. I njegova sestra od strica Martina pevala je pesmu Isusu u crkvi.
– Ove radionice imamo svake subote i uvek se pripremamo za neki praznik, veliki, kada spremamo pesme i recitacije. Posle crkve idemo na ručak, kada slavim s tatom i bratom. Što se tiče trpeze, najviše volim rusku salatu. Naravno, najbitnije i najlepše je da se skupi cela porodica – kaže Martina.
I porodica Kalmar drži do tradicije. Mama i baka Eva kaže da su to veoma lepi običaji, kojima se svi raduju – pored supruga Mihajla, i ćerke Katarina i Danijela, sada Holok, njen suprug Miroslav i troje dece: Martin, Andrej i Ana, kao i baba Mara od 93 godine.
– Sve počinje od Velikog petka, kada idemo u crkvu i postimo, a za ručak pečemo ribu i pravimo krompir-salatu. U subotu se obično kuvaju pihtije i sve drugo, ofarbaju se jaja, obari se šunka, naprave kolači, kako bi u nedelju moglo da se ide u crkvu. E, kada se dođe iz crkve, onda sledi ručak, sve što smo spremili. Zeka, to jest baba i deda, spremi za decu nešto lepo, što se stavi u gnezdo. Što se jaja tiče, nekad su farbana isključivo u lukovini i to je za mene bilo najlepše i najzdravije. Koristili smo listove maslačka, cvekle, spanaća, šta god da smo našli. To malo zbog tradicije, šareno zbog dece – navodi Eva.
Pored misa u Crkvi Svetog Bartolomeja u gradu i Crkvi Svetog Vendelina u Ivanovu, gde se okupljaju tamošnji Mađari i banatski Bugari, bilo je živo i u Crkvi Svetog Mauricija u Starčevu. Među onima koji neguju verske običaje je i porodica Šic. Pored pripadnika najiskusnije generacije Rade i Pere, za najveći praznik im se pridružio i mlađi sin Marko, koji već nekoliko godina sa suprugom Majdom i decom živi i radi u Nemačkoj. Supruga starijeg sina Zlatka, Jelena, navodi da je uvek lepo proslaviti praznike u društvu.
– Petkom farbamo jaja, uglavnom to radi baka Rada sa unucima Filipom, Mašom i Anom. Tog dana kreće i pravljenje torti i kolača, kao i planovi oko gozbe. S druge strane, muški deo porodice obezbeđuje piće, a kupuju se i pokloni. Euforija uzima maha u subotu, kada spremamo salate, meso i sve drugo. U nedelju ujutru se pristavlja supa, a u 11 sati se ide u crkvu. Nakon toga popijemo kafu, naravno lepo obučeni i raspoloženi. A onda sledi svečani ručak, kada se na trpezu iznosi sve po redu. Kuckamo se jajima, stara čuvarkuća se baca preko krova, a nova se stavlja na posebno mesto. Posle bogatog ručka i deserta čekamo druge goste i nastavljamo da
uživamo u velikom prazniku – kaže Jelena.
(Pančevac/J. Filipović)
USKRŠNJA DEKORACIJA POSTAVLJENA U GRADSKOM PARKU
Danas Hrišćanski vernici obeležavaju Uskrs po Gregorijanskom kalendaru