Ni ljudi ni biljke koje su jesenas posejane nisu osetili prisustvo zime na kakvu smo navikli. Prema rečima diplomiranog inženjera Bogdana Garalejića, zaposlenog u Istraživačko-razvojnom institutu „Tamiš” d. o. o., „sve je realno poranilo za najmanje petnaest dana”.

– Nije prvi put da je blaga zima za nama, ali je prvi put da nismo tokom februara ili početkom marta imali zahlađenje s niskim temperaturama, koje bi nakratko zaustavile vegetaciju i bujnost useva – ističe on.

Ovaj savetodavac za ratarstvo napominje da je ozima pšenica posejana na 22.500 hektara u južnobanatskom regionu, koji Institut pokriva savetodavno, što je u odnosu na jesen 2022. za 22 odsto manje. Ozimi ječam raste na 2.000 hektara (43 odsto manje nego lane), dok je uljana repica zasnovana na približno istim površinama u ovoj i prethodnoj sezoni – na 8.000 hektara.

– Najpre je krenula setva ozime uljane repice i ona se protegla skoro do sredine, pa i do poslednje dekade oktobra, što je uslovilo izuzetno slab sklop, neujednačeno nicanje, i jedan deo površina je već pripremljen za prolećnu setvu. Procenjuje se umanjenje ove inače sve interesantnije uljarice za 500 hektara i možemo govoriti o 7.500 hektara za atare Pančeva, Alibunara, Kovačice i Opova – navodi Garalejić.

Glodari pravili priličnu štetu

Setva ozime pšenice i ozimog ječma počela je u isto vreme.
– Tokom oktobra su posejane sve površine pod ječmom i oko 50 odsto površina pod pšenicom. Setva ozime pšenice je nastavljena tokom čitavog novembra, a neki su sejali u decembru uz opravdanje zbog napada cikada u jesen 2022, koje ove godine skoro da nisu ni primećene na usevima. Zbog toga smo do kraja godine imali useve koji su bili u fazi da su izbokorili dva do tri sekundarna stabla, s jednim do tri lista, kao i onih tek izniklih. Prva nedelja januara je bila izuzetno hladna, s temperaturama do minus 12 stepeni Celzijusa u prizemnom sloju i snežnim pokrivačem, što je nakratko zaustavilo vegetaciju. Povlačenjem snega pojedine parcele su ozelenele, jer su biljke iznikle – kaže ovaj poljoprivredni inženjer.

On dodaje da je jesen i prve mesece zime obeležila velika pojava glodara na usevima, a pojedini su pretrpeli veća oštećenja.

– Glodari su „pasli” tek iznikle useve i lišće razvijenih biljaka sve do iznad zemlje. Rupe su bile aktivne tokom celog perioda, pa je rađeno trovanje zaprašenim mamcima, koji su direktno ubacivani u rupe uz zatvaranje. Neki su odustali od ove mere, pa šta im bude. Evidentna je pojava jačeg napada na površinama koje su obrađene tanjiračom, u osnovnoj obradi, u odnosu na one koje su orane plugom. To ne znači da treba da oremo i vraćamo se unazad, nego da nađemo način da, pored korišćenja mamaka, gde je potrebno, angažujemo i prirodne predatore, kojima smo našom aktivnošću uskratili mogućnost da prirodno regulišu brojnost glodara – ističe Garalejić.

Značaj đubrenja

Ovaj stručnjak navodi da su sredinom januara srednje dnevne temperature vazduha bile u minusu čak deset dana, a da su se praćenjem stanja nitratnog, lakopristupačnog azota u zemljištu vrednosti kretale od 55 do 175 kilograma po hektaru i da se najveći sadržaj nalazio u sloju od 30 do 60 centimetara.

– Biljke nisu imale dovoljno dubok koren da bi se u nastavku vegetacije hranile azotom iz ovog sloja. Prihrana je počela već krajem januara ureom, a tokom februara se nastavila amonijum-nitratom. Na našu preporuku da se izmeri stanje u zemljištu odazvao se mali broj proizvođača, ali smo napominjali da se prva prihrana na dobro razvijenim usevima iz oktobarske setve može obaviti sa 60 kilograma azota po hektaru, kod useva sa dva do tri lista sa oko 40 kilograma azota po hektaru i najkasnije sa 30 kilograma azota kod onih koji su tek iznikli, s jednim do dva lista. Padavine od 41,4 milimetra sa zagrevanjem površinskog sloja zemljišta doprinele su oslobađanju azota u sloju do 20 centimetara – navodi zaposleni u IRI „Tamiš”.

Za drugu prihranu su on i njegove kolege preporučili korišćenje senzorskih uređaja na osnovu kojih se određuje potreba za azotom i koji su najdostupniji proizvođačima.
– Oni koji nisu uradili prihranu, a planirali su da utroše od 100 do 120 kilograma azota po hektaru, preporučeno je da je urade u prvoj polovini marta u jednom prohodu. Na jednom delu površina smo i mi, na oglednom polju, uradili prihranu. Tokom februara je bilo 23, a u martu 32 milimetra padavina, što je pokrenulo vegetaciju i doprinelo korišćenju primenjenog azota. Sa dovoljno vlage i temperature dolazi i do korišćenja azota iz uree – kaže Garalejić.

Vreme za zaštitu od korova i bolesti

Ječam je u fazi vlatanja ili porasta u stablo, kao i pšenica.
– Ovo je period kada se završava druga prihrana – prvo kolence je dva centimetra iznad površine zemljišta, a može se pojaviti i drugo kolence. Ovo je i period kada se obavlja zaštita od korova i bolesti na osnovu preporuka Prognozno-izveštajne službe i savetodavaca zaštite bilja, koji obilaze širi teren. Na osnovu sagledavanja Regionalnog centra PIS-a, u usevima pšenice su uočeni simptomi bolesti pšenice, poput sive pegavosti lista, pepelnice strnih žita, žutomrke pegavosti lista, lisne rđe i žute rđe. U trenutnim vremenskim uslovima, uz prisustvo rose, slabiju kišu i temperature od oko 15 stepeni Celzijusa, može se očekivati dalji razvoj patogena i povećanje intenziteta zaraženih biljaka. Kod pšenice koja je ušla u vlatanje u Vojvodini i nešto južnije registrovano je prisustvo navedenih bolesti, a naročito prouzrokovača rđe, pa se preporučuje sprovođenje prvog fungicidnog tretmana – ističe Garalejić.
On poručuje i da polja treba obilaziti redovno i useve čuvati od bolesti, jer je ove godine vegetacija u punom zaletu iako je početak aprila.
– Treba sve učiniti kako bi bili sačuvani usevi i omogućen stabilan prinos. Suma temperatura se brzo nakuplja i usevi brzo prelaze iz jedne u drugu fazu rasta i razvića. U ovakvim situacijama limitirajući faktor može biti nedostatak padavina, pa će bujni i razvijeni usevi ispod sebe imati tvrdu i suvu zemlju. Može naići i hladan i kišan period, koji će nas onemogućiti da zaštitimo klas i list zastavičar. Živimo u uslovima nepredvidivih vremenskih prilika, koje je teško prognozirati. Zato, znanje, mobilnost i planiranje, a mi smo tu da posavetujemo i izađemo na teren – poručuje savetodavac.

Preporuka stručnjaka oko prihrane

Poljoprivredni inženjer Bogdan Garalejić navodi da godinama preporučuje proizvođačima da za prihranu ureom na ozimim strninama moraju biti svesni tri stvari.
– Prva je da je najmanje iskorišćenje primenjenog azota iz azotnih đubriva, i to od maksimalno 50 odsto. Druga je da se azot iz uree gubi na temperaturama od – 0,5 do – 2,5 stepeni Celzijusa u nivou od oko 15 odsto. A treća je da je potrebna temperatura zemljišta od 18 stepeni Celzijusa, uz dovoljno vlage, da bi se azot iz uree transformisao do nitrata koji koristi biljka. Ove uslove u vreme primene uree nemamo na poljima – napominje stručnjak.

(Pančevac/Jordan Filipović)

RŠUM ODUŠEVIO PUNU SALU DECE U STARČEVU