SAVA STEPANOV: Čovek koji je zadužio likovnu istoriju Pančeva

„Znali su ga svi – kolege, umetnici, Novosađani, Pančevci, Beograđani, Nišlije, Bečlije, Temišvarci, konobari, urednici, koleginice i kolege istoričari umetnosti. Bio je pristojan i draga čovek – jedan od onih sa kojima je tako lako bilo biti prijatelj“. Likovni kritičar Sava Stepanov, koji je iznenada preminuo 10. juna u 73. godini, umnogome je zadužio i likovni život u Pančevu. Zato je red da se kroz tekst pančevačkih likovnih umetnika Milana Jakšića i Nade Denić podsetimo nekih od događaja, na koje je izuzetno uticao, a koji će ostati upisani u istoriju kulture Pančeva.

Veze Save Stepanova sa Savremenom galerijom, Pančevom i Pančevcima počele su još ranih osamdesetih godina. Krenuli su tada projekti, čiji je on ili bio inspirator ili je u njima učestvovao, kao što su: „Savremena skulptura u Srbiji” 1980. godine, zatim „Nova slika crteža”, „Skulptura u Vojvodini danas”, „Slikarstvo zrele strasti”, „Nova apstrakcija”, „Pančevačka izložba jugoslovenske skulpture” (PIJS) 1981. godine…

Sve vreme od tada bio je nezamenljiv akter i pokretač likovnog života u Pančevu. Pančevci neće zaboraviti ni njegov doprinos osnivanju „Bijenala crteža Srbije“ i Međunarodnog bijenala „Ex libris“ posvećenog grafici. Saradnja Pančeva i Save Stepanova trajala je do dana kada je izenanda preminuo i na tome su mu umetnici i institucije u našem gradu večiti dužnici. Ali, Pančevo je bilo samo jedno od mesta u kojima je stvarao istoriju savremene srpske umetnosti.

Čovek renesansne erudicije

Bio je čovek renesanse u novom dobu. Imao je u životu dve velike ljubavi. Porodica mu je bila na prvom mestu, njegova sigurna luka. A na našu sreću, njegova druga velika ljubav bila je umetnost. Poznavao je likovnu scenu i umetnike – ne neke, nego sve umetnike, i poznate i nepoznate, ali i istoriju slikarstva, arhitekture, fotografije… Bio je pravi likovni kritičar starog kova, a modernih shvatanja. Merio je reči i davao im je posebna značenja, opisivao je neopisano i nenaslikano. Svim učesnicima likovnog života u našoj zemlji našao je mesto. Družio se i bio je prijatelj sa umetnicima.

Prvo radno mesto početkom sedamdesetih godina bilo mu je u Galeriji Matice srpske kada je i počeo da dela kao likovni kritičar. Pisao je za časopise „Misao“, „Polja“, „Dometi“… Veliki broj tekstova iza sebe je ostavio i u dnevnim listovima, stručnim časopisima i katalozima izložbi u zemlji i inostranstvu. Radio je i u Foto-galeriji, Centru za vizuelnu kulturu „Zlatno oko“ i Zavodu za kulturu Vojvodine. Bio je i urednik Likovnog salona Tribine mladih u Novom Sadu. Nije mu bilo teško da uz toliko znanje napravi izložbu „100 godina srpskog slikarstva“, da priredi mnogobrojne izložbe i u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, SSSR-u, Mađarskoj, Slovačkoj, Japanu.., da bude selektor 36 najvećih izložbi u zemlji i inostranstvu, da sa svojim projektom učestvuje i na Venecijanskom bijenalu, da napiše 26 monografija o našim velikim umetnicima i još sedam knjiga, da dobije 16 priznanja, da svoju brižljivo i dugo godina skupljanu zbirku savremene umetnosti pokloni Galeriji Matice srpske…

Umetnost – pozornica života

Vreme promena u tranziciji zateklo ga je već kao zrelog kritičara i teoretičara vizuelnih umetnosti, ali njegov rad nije izgubio pronicljivost. Naprotiv, te velike promene bile su za njega izazov koji mu je pomogao da stvori zaokruženu misao o nužnosti i potrebi nezavisnosti i samodefinisanja umetnosti i umetnika u ovom vremenu. Poslednje decenije bile su za njega najplodnije, pogotovo od kada je počeo saradnju sa Galerijom BelArt. Raskošno nam je pokazivao svoj talenat. Pisao je likovnu kritiku, bio je selektor i organizator mnogih značajnih autorskih izložbi. Bio je i jedan od najvećih poznavalaca istorije fotografije na ovim prostorima.

Svi pojavni oblici i grane umetnosti bile su pozornica na kojoj je igrao svoju veliku životnu ulogu. Bio je borac, jedan od retkih, za očuvanje autonomije umetnosti. Govorio je da su delatnici u kulturi i umetnosti prvenstveno upućeni jedni na druge. Radovao se umetnosti kao činu koji nas vodi ka savršenom svetu. Umetnost je za njega bila i sredstvo i cilj. Skoro, pre neki dan, pokazao je svoju prvu izložbu i kao autor.

Bio je duhovit čovek – stvarno duhovit. Znali su ga svi – kolege, umetnici, Novosađani, Pančevci, Beograđani, Nišlije, Bečlije, Temišvarci, konobari, urednici, koleginice i kolege istoričari umetnosti… Sava Stepanov je bio jednostavno pristojan i drag čovek – jedan od onih sa kojima je lako bilo biti prijatelj.

(Pančevac / Nada Denić i Milan Jakšić)

IZLOŽBA UMETNIKA MILENKA PRVAČKOG: Svečano otvaranje danas od 19 časova u Narodnom muzeju! FOTO

DUBOKA CRNA KAO SIMBOL VREMENA: Nada Denić i Milan Jakšić majstori grafike u tehnici suve igle, crna koju postižu enigma je za mnoge grafičare FOTO

“MUMIFIKACIJA” STIŽE U PANČEVO: Izložba skulptura Aleksandra Stanojevića Kempe