ZASLAĐIVAČI POD LUPOM: Koliko su zdrave zamene za šećer

Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, u Srbiji godišnje prosečno pojedemo 22,3 kilograma šećera, skoro duplo više od preporučene doze. Ali mi smo amateri u odnosu na Makedonce i Hrvate, koji godišnje pojedu 36,7 kg, to jest 33,8 kg šećera, dok su Slovenci, sa 19,4 kg, i stanovnici Bosne i Hercegovine, sa 18,3 kg, sigurno mnogo zdraviji.

Problem nije toliko šećer koji dodajemo u čaj ili kafu, već skriveni šećeri i zaslađivači u prerađenoj hrani i napicima. Pošto šećer ide direktno u krv, njegov nivo naglo raste, ali i ponovo pada jednako brzo. To stvara obnovljenu želju i nastaje začarani krug. Ali da li su alternative za šećer zaista zdravije rešenje?

Med, sirupi i kokosov šećer

Mnogi se zaklinju u med, jer se kaže da njegovi sastojci imaju blago antiinflamatorno dejstvo, ali za to nema naučnih dokaza. Ipak i on se uglavnom sastoji samo od fruktoze i glukoze. Iako ima manje kalorija, ima i manju moć zaslađivanja, pa ga obično koristimo u većoj količini. Ne mogu se isključiti ni zdravstveni rizici kod alergičnih osoba. Zbog mogućeg sadržaja bakterija, ne preporučuje se ni deci do prve godine života.

Zgusnuti sokovi kao zaslađivači, javorov ili agavin sirup ili slični proizvodi od kruške, jabuke ili grožđa, imaju visok sadržaj fruktoze. Ali, pored nadimanja i dijareje, studije su pokazale da previše prirodnog šećera može poremetiti metabolizam, a u nekim slučajevima čak i dovesti do insulinske rezistencije. Zbog smanjene moći zaslađivanja, i ovde je uobičajeno i predoziranje, pa onda možemo da se oprostimo od koristi zbog manje kalorija. Pirinčani sirup je posebno popularan u veganskoj kuhinji i kod osoba koje pate od intolerancije na fruktozu. Ali i ovde će se potrošiti veća količina zbog manje slatkoće.

Palmin ili kokosov šećer u vidu sirupa ili šećera u trendu je već nekoliko godina pošto navodno nivo šećera u krvi raste veoma sporo. Međutim, još uvek nedostaju sveobuhvatne studije o sadržaju vitamina i minerala i uticajima na zdravlje.

Zamene za šećer nisu „zdrave”

Šećerni alkohol ksilitol sve je popularniji u žvakama jer ovaj proizvod iz tvrdog drveta ili slame sprečava karijes. Ne samo da ima 40 odsto manje kalorija od „lošeg” belog šećera već ima i nizak glikemijski indeks. Međutim, u većim količinama ima i laksativan i nadimajući efekat.

Što se tiče aspartama, Svetska zdravstvena organizacija ga je nedavno klasifikovala kao „verovatno kancerogen” zbog ograničenih dokaza za hepatocelularni karcinom, oblik raka jetre. U pitanju je sintetički zaslađivač koji se nalazi, na primer, u dijetalnim sodama, pečenim i mlečnim proizvodima, žitaricama za doručak, žvakama, instant kafi, pudingu i gotovim jelima. Ipak, nije preporučeno njegovo izbacivanje iz ishrane, nego samo umerenost, pa je zadržana dozvoljena dnevna doza od 40 mg po kilogramu telesne težine.

Zamena za šećer eritritol je još uvek relativno nepoznata iako je potpuno bez kalorija. Međutim, može izazvati probleme s varenjem, a opasnost od predoziranja je relativno velika zbog male moći zaslađivanja (70 odsto manje od šećera). Ipak, šećerni alkohol koji se pravi od kukuruza ili glukoze i pečuraka, pogodna je alternativa, posebno za dijabetičare.

Stevija je prvo hvaljena kao čudotvoran lek, ali potom stavljena i pod lupu. Problem je to što u prodaji često nisu prirodni proizvodi od „slatke biljke” koja potiče iz Južne Amerike. Slađa i do 450 puta od šećera, obično se meša s drugim zaslađivačima. Posebno su problematična pića sa stevioglikozidima, koja često dovode do predoziranja. Ipak, preporučena količina ekstrakta stevije od četiri miligrama dnevno po kilogramu telesne težine dobra zamena za šećer.

Očigledno postoje prednosti alternativa belom šećeru, ali čak i ako su neki od njih bolji u pogledu kalorija i hranljivih materija, nijedan od njih ne doprinosi zdravlju. Najbolje je smanjiti unos šećera i polako se odvikavati od zavisnosti od slatkog.

Sokovi – zdravi ili nezdravi

Sokovi su obično neiscrpan izvor šećera. Ali trebalo bi razlikovati razne vrste. Ono što se zove „voćni sok” i u Srbiji mora da sadrži 100% voća, bez drugih dodataka. „Voćni sok od koncentrisanog voćnog soka” dobija se kada se koncentrisanom voćnom soku ponovo doda ona količina vode koja je izdvojena i u njega mogu da se dodaju samo aroma, voćna pulpa ili voćne ćelije od iste vrste voća izdvojene u toku njegove proizvodnje. Sledeći na spisku „koncentrisani voćni sok” jeste sok dobijen izdvajanjem određene količine prirodno sadržane vode iz voća.

Ali mi uglavnom pijemo „voćni nektar”, u kojem ima od 25 do 50% voća, dok je ostatak voda koja ne potiče iz voća, ali i šećer ili med do 20% količine ili propisana količina zaslađivača. Uglavnom smo zavedeni reklamama sa sloganom da je reč o 100% nektaru, misleći da je reč o pulpi.

Sok nije uvek „voćni sok”Pixabay

Osvežavajuća bezalkoholna pića su posebna priča. Dobijaju se mešanjem vode ili mineralne vode, šećera, ugljen-dioksida i aditiva (kiseline, konzervansi, prirodne i veštačke arome, vitamini) i za razliku od ostalih „sokova” konzervišu se hemijskim sredstvima. U takva pića spadaju osvežavajuće bezalkoholno piće s voćnim sokom ili mineralnim solima, voda sa aromom, soda-voda, sirup, prašak i tablete za osvežavajuće bezalkoholno piće, ledeni čaj i energetska pića. Postoje razni proizvodi i razni sastavi, pa zato treba čitati šta piše na etiketama. „Voda sa aromom” se dobija od prirodne mineralne ili izvorske vode i aroma. „Soda-voda” je dobijena direktnom impregnacijom ugljen-dioksidom.

Mnogi od njih, pored šećera koji će nam doneti uvek pokoji dodatni gram, sadrže kofein i kinin, koji imaju poseban uticaj na naš organizam. Bitno je da se ne prekorači gornja dozvoljena granica. Kinin (dozvoljeno 85 mg/l) u velikim dozama može izazvati glavobolju i zamagljeni vid. Trudnice ne treba da konzumiraju nikakva pića koja sadrže kinin, jer to može da podstakne porođaj. Kofein (dozvoljeno 250 mg/l) ima stimulativni efekat, ali ako se uzme u većim dozama, izaziva nervozu, glavobolju ili poremećaj spavanja. Međutim, takve količine se obično ne unose putem bezalkoholnih pića. Ali deca, trudnice i osobe osetljive na kofein treba da budu posebno oprezni.

Ako piše da osvežavajuća pića sadrže voće, mora da ga bude najmanje 10%, a kod citrusa 6%. Ako pak stoji da su sa ukusom, onda ne sadrže voće, već ukus imitiraju prirodno identične ili veštačke arome – primer su razne „kole”, „fante”, tonici i sl. Ali uglavnom su nezdravi zbog velike količine šećera. Čaša „kole” sadrži u proseku devet, a ceo litar čak 36 kockica šećera.

Ona pića koja se zovu „lajt” i niskoenergetska u stvari su ona koja umesto šećera sadrže zaslađivače. Istina je da imaju znatno manje kalorija, ali to ih ne čini nužno zdravijima. Studije pokazuju da mogu značajno povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti na duži rok. Međutim, preciznije veze još nisu istražene. Osim ako se ne radi o razblaženim sokovima ili limunadama s niskim sadržajem šećera, redovna konzumacija ovakvih pića ne samo da doprinosi debljanju već i povećava rizik od dijabetesa. Pretpostavlja se da stalna konzumacija takođe negativno utiče na naše kosti. Druge studije čak pokazuju da pijenje bezalkoholnih pića može povećati rizik od razvoja raka. Na primer, ispijanje jednog bezalkoholnog pića dnevno povećava rizik od raka prostate kod muškaraca i do 40 procenata. Takođe se pretpostavlja da se rizik od razvoja raka pankreasa povećava konzumacijom bezalkoholnih pića.

(Pančevac / N. S.)

JEDAN OD NAJBOLJIH ANTIOKSIDANASA: Brusnice suzbijaju hronične upale, drže šećer pod kontrolom i jačaju imunitet

DOC. DR SLOBODAN TOMIĆ VAS SAVETUJE Pažljivo sa srcem na vrućini! Srčani bolesnici da se uzdrže od prevelikog pešačenja ili penjanja uz stepenice