Stari narodi nisu znali za transfuziju, pa im nije mnogo smetalo što nikada nisu čuli za krvne grupe. A kada se krv počela davati, uočeno je da se problemi ne javljaju uvek. A zašto – utvrdio je tek pre oko 125 godina austrijsko-američki biolog Karl Landštajner. Krvne grupe određuju proteini na površini crvenih krvnih zrnaca, ili antigeni krvne grupe.

Nasleđivanje krvne grupe

Mendelovi zakoni određuju i kako funkcioniše nasleđivanje krvnih grupa. Za svaki antigen ljudi imaju gen koji se sastoji od dve varijante koji se nazivaju aleli.

• U zavisnosti od kombinacije alela A i B, na površini crvenih krvnih zrnaca formiraju se antigeni A ili B. Sa alelom 0, antigeni se ne formiraju.
• Svaki roditelj prenosi detetu samo jedan alel. Ovo rezultira kombinacijom jednog alela od majke i jednog od oca.
• Važno je znati da se aleli A i B nasleđuju dominantno u poređenju sa 0. Dakle, ako se A kombinuje sa 0, onda A „pobeđuje“ i formira se antigen A, te se stvara se krvna grupa A.
• S druge strane, A i B su ekvivalentni, pa se formiraju oba antigena, to jest krvna grupa AB.
• Mogu postojati razlike u krvnim grupama u zavisnosti od toga da li je isti alel nasleđen od oba roditelja ili su prisutni različiti aleli. Na primer, krvna grupa A može značiti da imate alele AA ili A0. Krvna grupa 0, s druge strane, uvek znači da imate alele 00, jer bi neki drugi svakako pobedio. Ako oba roditelja imaju alele A0, dete može imati krvnu grupu A (sa alelima AA ili A0) ili krvnu grupu 0 (aleli 00).
Koji od ova dva alela se prenosi sa oca i majke na dete, stvar je slučaja.

Prema sistemu AB0 krvnih grupa, postoje krvne grupe A, B, AB i 0, a slova označavaju koji antigen posedujemo ili ga uopšte nemamo. Svaka krvna grupa ima i antitela što nam otkriva i sa kojom krvnom grupom uopšte nismo kompatibilni, pa prema tome i koju ne možemo primiti tokom transfuzije. Krvna grupa A ima antitela B, grupa B antitela A, grupa AB nema antitela a nulta krvna grupa ima i antitela A i B. A kada se doda i sistemrezus faktora, nije teško izračunati da ima osam krvnih grupa, a ne četiri, kako većina misli. Krvnih grupa ima čak i mnogo više jer rezus antigena ima 55, ali je najvažniji faktor „Dˮ koji će i odrediti da li ste „rezus pozitivniˮ ili „rezus negativniˮ. A ako se dogodi da neko nema nijedan od 55 antigena, onda će imati „zlatnu krvˮ. Ova krvna grupa je najređa i poznato je da samo oko 50 ljudi na svetu ima ovu retkost u svojim venama.

Koja mi krv odgovara

Oni koji imaju nultu krvnu grupu su idealni davaoci, ali zato mogu da prime samo svoju krvnu grupu. Još su nesrećniji oni koji imaju rezus negativan faktor jer krug davalaca sužavaju samo na „nulta negativnuˮ krvnu grupu.Kao davaoci, „najneupotrebljivijiˮ su oni koji imaju AB krvnu grupu jer mogu da je prime samo pripadnici iste krvne grupe (videti tabelu). Ali priroda je i tu umešala prste, pa najmanji broj ljudi i ima ovu krvnu grupu. A pored toga, dobro je uvek primiti svoju krvnu grupu. Rezus faktor takođe igra ulogu u kompatibilnosti krvnih grupa. Ako imate negativni rezus faktor, možete primiti samo krv koja je takođe negativna. To je i razlog zašto su uvek krvne negativne grupe posebno tražene.

Rezus faktor u trudnoći

U većini slučajeva, dete će biti Rh+, s obzirom na to da je procentualno veći broj ljudi sa tim faktorom. Međutim, ako su roditelji različitih rezus faktora, postoji šansa da dete bude i pozitivno i negativno. Problemi nastaju ako majka ima negativan, a dete pozitivan RhD genotip – ipak ne u prvoj trudnoći. Ali zbog stvaranja antitela tokom te prve trudnoće, nastaće problemi za plod u drugoj. Zato se, ukoliko je majka negativna, a dete pozitivno, već u prvoj trudnoći daje injekcija RhD imoglobulina koja će sprečiti da pozitivni antigeni bebe dođu u dodir sa negativnim antigenima majke, a time i komplikacije u drugoj – kao što su pobačaj ili hematološka oboljenja ploda.

Krvna grupa i COVID-19

Težina korone povezana sa krvnom grupom?Foto: prostooleh - Freepik.com

Dok neki ljudi nisu primećivali ili ne primećuju da su zaraženi koronavirusom, drugi su završavali na respiratorima. Pored brojnih drugih faktora, sumnja se da su na to uticale i krvne grupe, kako je pokazale studije iz Danske i Kanade prema kojima ljudi sa krvnom grupom 0 imajumanje šanse da obole. A prema jednom nemačko-norveškom istraživanju, ljudi sa krvnom grupom A bi mogli da imaju čak i vrlo teške oblike bolesti. Međutim, neophodna su dalja istraživanja kako bi se ovi odnosi detaljnije ispitali i potvrdili početni rezultati.

„Dijeta krvne grupeˮ

Amerikanac Piter D’Adamo je 1996. promovisao takozvanu ishranu po krvnim grupama. Prema njegovim tvrđenjima, za pojedine krvne grupe su zdravije određene namirnice, koje pritom pomažu i u gubitku težine.Ipak, ne postoje naučni dokazi o bilo kakvim zdravstvenim prednostima ili efikasnosti ove dijete, pa čak neke studije to i opovrgavaju.

Učestalost krvnih grupa

Raspodela pojedinih krvnih grupa varira u zavisnosti od područja.Krvna grupa A je najviše rasprostranjena u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Skoro polovina populacije u Danskoj, Norveškoj, Austriji i Ukrajini ima ovu krvnu grupu. Krvna grupa B je sa 10 odsto dosta retka u Evropi, ali je zato češća u Aziji. Skoro 25% populacije u Kini ima ovu krvnu grupu.Krvna grupa 0 je najzastupljenija širom planete, posebno među Aboridžinima u Australiji, keltskim narodima, dok se kod Indijanaca susreće isključivo ova krvna grupa. Krvna grupa AB je najređa, ali je češća na Dalekom istoku nego u Evropi, pa je ima oko 10 odsto Japanaca, Korejanaca i Kineza.

Postoje značajne razlike i u frekvencijama rezus faktora. Kod naroda Azije i severne Afrike RH pozitivnih osoba ima mnogo više, pa na primer kod Kineza nema Rh negativnih, a među autohtonim stanovništvom Kine i Burme samo ih je oko jedanposto.Kod Evropljana učestalost Rh negativnih osoba je oko 15,ali izuzetak su Baski kod kojih ih ima više od 30 procenata..

Na osnovu učestalosti krvnih grupa, tvrdilo se da čak postoje dve kolevke čovečanstva, jedna u Azijaa druga u Evropi. Ali smatra se da su i česte epidemije kuge i malih boginja u Aziji rezultirale većom učestalošću krvne grupe B, jer su osobe krvne grupe 0 bile preosetljive na kugu, a osobe krvne grupe A na boginje. Najverovatnije da u prošlosti i nije bilo značajnih razlika u geografskoj rasprostranjenosti krvnih grupa, ali je do njih došlo tokom vekova zbog evolucije i pojavljivanja novih gena u populacijama, to jest genetskog drifta (slučajne promene frekvencije nekog gena) i prirodne selekcije.

(Pančevac / N. S.)

IDEMO DA DAMO KRV Crveni krst obeležava Mesec solidarnosti

SEDA KOSA I ĆELAVOST sve više u modi