PRAVI MALI DELIBLATSKI HOLIVUD: Filmska kolonija u Peščari prepuna dobre energije
U bajkovitom ambijentu nesvakidašnje prirode Deliblatske peščare već 24 godine, pored likovne kolonije, odvija se i filmska, kada na predivnoj lokaciji na Devojačkom bunaru, mladi zaljubljenici u pokretne slike mogu na delu da nauče mnogo toga zanimljivog iz sveta filma od prekaljenih stručnjaka, kao i da steknu
dragocena poznanstva i provedu nezaboravne trenutke.
Na kraju im, pored stečenih znanja i prvih načinjenih umetničkih dela, ostane i sijaset lepih emocija i uspomena.
I zato im se, kako kažu sami učesnici, vreme meri od kolonije do kolonije, a sledeća je dvadeset peta, što je svakako vredan jubilej, koji mnogo govori sam po sebi.
Glavni inspirator filmske kolonije na Devojačkom bunaru Ivan Rakidžić navodi da je sa saradnicima pokrenuo ovo jedinstveno kreativno i edukativno druženje sada već davne 2001. godine, kako bi mladim naraštajima preneo ljubav prema pokretnim slikama.
– Naime, ideja se pojavila jer sam bio često gost Likovne kolonije „Deliblatski pesak”, kada sam video kako sistem funkcioniše i kako to može da se organizuje, pa sam predložio direktoru Regionalnog centra za talente „Mihajlo Pupin” Dragoljubu Cuciću da i mi nešto slično probamo da napravimo. Tako je prva kolonija trajala svega tri dana, ali za to vreme mladi učesnici su uspeli da snime jedan film od skoro dvadeset minuta i maltene je pravi kuriozitet uraditi tako brzo takvo umetničko delo. Međutim, već sledeće kolonije su trajale neuporedivo duže, zaključno sa ovom poslednjom, koja je nedavno okončana. Doduše, u malo neuobičajenom terminu, jer smo ih obično organizovali u julu, a ova je, nažalost, zbog nekih okolnosti morala da počne kasnije. Stoga je sve bilo malo poremećeno, ali ništa nas nije omelo da se sve veoma dobro odvija, čak i van nekih naših očekivanja. Sve u svemu, kako vreme prolazi, to naše okupljanje uvek ima neka poboljšanja, jer se trudimo da idemo jedan korak napred – ističe Ivan.
On napominje da je kroz to idilično mesto u Pesku prošlo na stotine dece i mladih.
– Prodefilovalo je kroz našu filmsku koloniju mnogo i srednjoškolaca i studenata, kao i nas organizatora i drugih koji su na bilo koji način uključeni u sve ovo. Kao što rekoh, ove godine je sve veoma dobro prošlo, a kao kruna toga snimljena su tri filma. Neke od njih smo čak uspeli već i da izmontiramo, da mogu da se prikazuju, što je relativno dobar uspeh. Pored dvadeset troje dece, i ove godine, poput ranijih, u koloniji su nam bili gosti iz Studija za animirani film LAF iz Lozovika. Naravno, bilo je i nastavnika, pre svega predavača s Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda. Oni nam se svake godine priključuju u obuci polaznika kolonije, tako da deca mogu mnogo da nauče od vrhunskog fakultetskog obrazovnog kadra iz oblasti umetnosti, kako od profesora, tako i od profesionalnih filmskih radnika. Sve u svemu, minulom kolonijom smo prezadovoljni, a već sada započinjemo pripreme za 25. koloniju i očekujemo pomoć s raznih mesta kako bismo taj jubilej dostojno obeležili – navodi Rakidžić.
A šta kažu sami učesnici?
Jedna od onih s najdužim stažom u koloniji je studentkinja četvrte godine filmske režije Milana Miljković iz Pančeva, koja je već devet godina član filmske grupe Regionalnog centra za talente „Mihajlo Pupin” iz Pančeva.
– Ovde sam stekla svoja prva znanja o filmu, a sada kao pomoćnik glavnog mentora u prilici sam da o tome učim nove generacije i da zajedno s njima uživam u magiji filma. Zajedno s novim polaznicima svakog dana radim na vežbama, predavanjima, u okviru čega prolazimo sve etape rada na filmu, od razvijanja ideje, pisanja scenarija i režije, do montaže završnog projekta. Učesnici kolonije kroz različite praktične kratke vežbe treba da upoznaju razne tajne filmske umetnosti, filmskog jezika i da svoju kreativnost izraze na što bolje načine. Uglavnom od početka odmah krenemo da radimo na nekom zajedničkom filmu, gde su uključeni svi članovi grupe. Međutim, ovog puta smo se na početku fokusirali na kratke vežbe koje radi svako posebno. Potom to analiziramo i postepeno se pripremamo za snimanje kompleksnijeg filma – priča Milana.
Godinu dana manje staža ima Teodora Milutinović, takođe iz Pančeva, koja je trenutno apsolvent informacionih tehnologija na FON-u.
– Filmom se bavim upravo zahvaljujući Milani, koja mi je bila drugarica iz odeljenja u srednjoj školi. Tako je ona jedne godine otišla u filmsku koloniju i pričala kako je mnogo zanimljivo i kako bi trebalo da probamo. Iako sam volela da gledam filmove, nikada nisam znala što to sve podrazumeva, pa sam sledeće godine, 2017, došla u Pesak i baš sam se oduševila. Iako ti časovi, koji su u centru zbivanja, mnogo znače, nije to to dok ti ne iskusiš sve sam, dok ne uzmeš kameru u ruke i dok nešto konkretno ne napraviš. I mislim da se najbolje u stvari nauči tako praktično, nego da sediš i da čitaš. Jednostavno, uči se iz grešaka i iz ponavljanja. Moj prvi utisak o koloniji nije bio baš realan, jer nisam znala ljude. Primera radi, te prve godine baš sam osetila Ivanovu strogoću, on svake godine „preventivno” nekome zapreti da će ga poslati kući, ali dosad se to nije dogodilo. I posle, kada sam ga bolje upoznala, baš smo se zavoleli. S druge strane, jedini problem je to što minimalno spavamo. U svakom slučaju, želim da naglasim da je kolonija jedno stanje uma, jer atmosfera, ljudi i sve što se desi jednostavno te promene kao ličnost. Svaki put se radujem dolasku i merim vreme tokom godine u odnosu na koloniju – ističe Teodora.
Iako se ne bavi profesionalnim filmom, Dušan Cvjetić kroz koloniju i grupu za film u Centru za talente održava vezu s filmskom umetnošću.
– Zato je kolonija za mene zaista jedno posebno mesto. Ja sam inženjer, zapravo studiram računarstvo, a filmom se bavim iz hobija od pre desetak godina. Ja sam se u ovoj grupi kalio i skoro sve što znam o filmskoj umetnosti proisteklo je odavde. Tu sam snimio i svoj prvi film. Gledao sam koloniju kako se menja kroz vreme, jer se u početku radilo samo na filmovima, samo se dođe s nekim scenarijima i onda se to dalje malo ispolira, pa se snima, a sada je koncept malo izmenjen. Sada konstantno Milana i Aljoša, koji je isto reditelj, drže predavanja, a imamo i gostujuće predavače koji dolaze sa FDU ili profesionalce koji se bave filmom i predaju o zvuku, kameri i slično. Pored kreativnog nadahnuća, najvažnije zbog čega dolazim svakako je atmosfera. Veoma često „zaginemo” u raznim aktivnostima do duboko u noć, jer ostanemo u montaži do 2, 3, 4 posle ponoći. I onda odemo svi zajedno u istu sobu, natrpamo dušeke i tako svi spavamo, a kada se probudimo ujutro, skačemo jedni preko drugih. Nekako kolonija nikad ne spava i sve je veoma dinamično – navodi Dušan.
U toj dinamici, pored učenja i rada, bude i mnogo smeha, a neretko se i zapeva…
(Pančevac/J. Filipović)
Završena je 56. likovna kolonija u Deliblatskoj peščari
DELIBLATSKA PEŠČARA: Ekološka manifestacija „U bojama ruja“ 7. oktobra na Čardaku