Plod vinove loze – grožđe (latinski Vitis vinifera) – može se preraditi u vino, sok ili žele. Jede se i kao užina u sirovom stanju, a može biti i sastavni deo ukusnog deserta ili salate. Postoje nebrojene vrste, ali se prvenstveno razlikuju vinsko i stono.

U svima njima se krije sve sunce koje je skupljalo tokom leta, zbog čega je i slasno, jer sadrži relativno veliku količinu šećera. U 100 grama ima oko osam grama fruktoze (voćnog šećera) i isto toliko glukoze (dekstroze). Stoga ima i duplo veću količinu kalorija nego jagode. Hranljivije je i od mandarina, dinja, kupina ili kajsija, ali ima manje kalorija nego banane. Ipak, 67 kilokalorija u 100 grama zelenih ili ljubičastih bobica, moraćete priznati, uopšte nije mnogo.

Pošto smo utvrdili da grožđe sigurno ne može biti razlog debljanja, nećete mu odoleti kada saznate koje hranljive materije sadrži. U 100 grama ima 192 mg kalijuma, 12 mg kalcijuma, 9 mg magnezijuma, 0,5 mg gvožđa, 0,05 mg vitamina Be-1, 0,02 mg vitamina Be-2, 0,3 mg vitamina Be-3, 0,07 mg vitamina Be-6, 4 mg vitamina Ce i 0,7 mg vitamina E. Grožđe takođe sadrži male količine beta karotena, prekursora vitamina A.

Uticaj na zdravlje

Pošto sadrži dosta vlakana, brže ćete osetiti sitost kada ga jedete, pa se često preporučuje čak i kada držite dijete, bar za međuobrok. Obratite pažnju i na to da dosta vlakana sadrži baš seme, pa ne morate da patite zbog toga što nemate dovoljno para da kupite ono besemeno. Visok sadržaj kalijuma takođe omogućava da se višak tečnosti izbaci iz tela.

Smatra se da sekundarni biljni sastojci, resveratrol i oligomerni proantocijanidini, smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i da usporavaju starenje kože, ali to nije dokazano. Ipak, postoje potvrde da štite ćelije, bar u eksperimentima na životinjama. Ali, kao i kada su vlakna u pitanju, antioksidanti se nalaze uglavnom u semenu, pa ih neće biti ni u soku od grožđa, osim ako ga ne ubacite u neki smuti.

Minerali kao što su kalijum i magnezijum važni su za mišiće i nerve, kao i za regulaciju ravnoteže tečnosti u telu. Kalijum takođe podržava izlučivanje natrijuma iz tela i zato može pozitivno da utiče na krvni pritisak.

Zdravije – belo ili crno?

Teško je reći da li je crno ili belo grožđe zdraviji izbor – obe vrste sadrže približno isti broj kalorija i šećera. Razlike leže više u antioksidansima, kao što je resveratrol, koji se u većim količinama nalazi u crnom grožđu. Zato se za srce i preporučuje crno vino, naravno ako se konzumira u umerenim količinama.

Zdravije ipak crnoFoto: Pixabay

Od semenki se pravi i ulje ili ekstrakt. Ulje je posebno bogato vitaminom E – 100 mililitara sadrži do 28 miligrama ovog vitamina. Najbolje je da nabavite ono hladno ceđeno. Ali za prženje je bolje da koristite rafinisano. Ekstrakt od semenki se dodaje u losione i kreme zbog blagotvornog dejstva na elastičnost kože.

Saveti za kupovinu grožđa

Prilikom kupovine proverite da li su bobice čvrste i popunjene, a grančice zelene. Ne bojte se tankog beličastog premaza – nije u pitanju buđ, već je to znak dobrog kvaliteta jer štiti plod od isušivanja. Grožđe se inače bere kada je potpuno zrelo jer ubrani plodovi više ne sazrevaju.

Veoma je podložno gljivičnim oboljenjima, pa se za njegovu zaštitu koriste brojni fungicidi. Zato je jako važno da ga dobro operete kako biste uklonili ostatke štetnih materija. Međutim, stono grožđe perite neposredno pre nego što ga pojedete, inače će brže istrunuti. Nemojte ga čuvati ni predugo, najduže do nedelju dana u frižideru. Izvadite ga dvadeset minuta pre jela kako bi dostiglo sobnu temperaturu i u potpunosti razvilo svoju aromu.

Teško ga je zamrznuti, jer nakon odmrzavanja postaje kašasto zbog velikog sadržaja vode. Zato, ako želite da ga jedete u nešto dužem roku, konzumirajte grožđice. Ali ne preterujte – ono ima daleko više šećera i kalorija nego sirovo grožđe.

(Pančevac / N. S.)

ZELENA APOTEKA: Koliko je zdrava bundeva

KAKO DA VAS NE BOLE LEĐA: 13 saveta za zdravu kičmu – od mladosti do starosti