Kako je moguće da je prošlo 75 godina od njegovog rođenja, a da ga već 20 godina nema? Koliko bi još stihova dobrih napisao da je poživeo i posle 2005, kada je imao samo 55 godina? Logično se to čovek zapita ako zna šta nam je pesnik Joan Flora ostavio, i da je bez sumnje bio jedan od najboljih u celoj Jugoslaviji, koja beše malo šira od ove naše Srbije.

I posle toliko godina stiglo je iznenađenje – bar za nas širu publiku – kada su nas obavestili da će se 6. novembra 75 godina Florinog rođenja – Novoseljanina, potom pančevačkog i novosadskog boema, novinara, izdavača, predavača i na kraju stanovnika Rumunije, a pesnika sveta – obeležiti promocijom časopisa „Lumina” s tekstovima i pesmama iz njegovih dosad neobjavljivanih rukopisa.

Od beleški do zbirke poezije

Rukopisi su skrivali beleške, nedovršene pesme, zbirku u pripremi, u četiri verzije, a i sami su zapisali svoju priču jer su do uredništva Novinsko-izdavačke kuće „Libertatea“ stigli posle decenije putešestvija. Možda ne slučajno. Jer pored 75 godina od rođenja i 20 godina od smrti, na pedesetogodišnjicu izlaženja ovom prilikom sećamo se i zbirke „Bršljan“, koja je 1975. već naznačila da će tada dvadesetogodišnji Flora postati briljantan pesnik.

A kako je u uvodu na svečanoj promociji u četvrtak, 6. novembra, u nekoliko reči i na srpskom, kazao Valentin Mik, i njemu i Mariani Stratulat, direktorki Novinsko-izdavačke ustanove „Libertatea”, u čijem okrilju izlazi i „Lumina”, kada su najzad u ruke dobili požutele stranice, bilo je jasno da mogu da ih povere samo jednom čoveku.

– Kada smo videli da je reč o rukopisu koji krije dosta toga što dosad nije objavljeno, smatrali smo da je najkompetentniji da ga iščita, rediguje, uredi i za štampu pripremi pesme i tekstove upravo Simeon Lazarjan, čovek koji je dobro poznavao i delo i samog Joana Floru. On je i najzaslužniji što je ova specijalna sveska „Lumine” ugledalo svetlo dana. Utrošio je mnogo energije, ali pre svega znanja, jer bez tog znanja ovo izdanje ne bi bilo toliko kvalitetno – rekao je Valentin Mik, glavni urednik lista „Libertatea”.

„Lumina” za ponovno otkrivanje Joana FloreFoto: Pančevac / R- Đerić

U prvom delu ove svojevrsne knjige nalaze se Florine pesme i beleške iz dugoputujućeg rukopisa, a u drugom kritički tekstovi i sećanja i kritičara i književnika. Nažalost, sveska nije dvojezična, pa se nadamo da ćemo uskoro dočekati i prevod. Za početak našem pozivu da nam malo više približi šta krije najnovija „Lumina” i zašto je ona značajna i u otkrivanju i u uživanju u Florinom delu, ljubazno se odazvao Simeon Lazarjan, publicista i prevodilac, tokom osamdesetih glavni urednik književnog časopisa „Lumina”, a sada i urednik ovog specijalnog izdanja. U uvodnoj reči, koju je naslovio „Poezija između rukopisa i pisanja”, naveo je da sve počinje od gotovo čudesnog događaja: paket s rukopisima koje je ostavio Joan Flora otkriven je tokom selidbe arhive „Libertatee“. U sedam fascikli bili su rukopisi, pisani između 1970. i 1974. godine, rukom ili pisaćom mašinom.

Među gostima i pisac Miloš Nikolić, prijatelje izdavačke kuće „Libertatea”Foto: Pančevac / N. S.

Rekonstruisanje epohe

– Pitanje zašto Joan Flora ove rukopise nije poneo sa sobom u Bukurešt, već ih je ostavio u „Libertatei“ ostalo je bez odgovora, ali nas navodi na razmišljanje o pesnikovoj dubokoj povezanosti sa njegovim rodnim podnebljem i njegovim ličnim izborima. Ova knjiga ne samo da sadrži njegove neobjavljene tekstove već rekonstruiše čitavu epohu u kojoj je mladi Joan Flora oblikovao svoj pesnički identitet. U vreme kada je brzina informacija zamenila dubinu razmišljanja, vraćanje ovom rukopisu vežba naše strpljenje i potvrđuje veru u trajnost reči. U pitanju je zapravo i ponovno otkrivanje pesnika kroz ono što je sačuvao u svojoj kreativnoj laboratoriji – ocenio je Lazarjan.

Simeon Lazarjan sa do sada nepoznatim rukopisima Joana FloreFoto: Pančevac / N. S.

Urednik izdanja nam otkriva i da nije slučajno što cela sveska ima naslov „Suprotstavljenje bližnjeg”, jer sadrži istoimenu kompletnu zbirku u četiri verzije. – Doduše, sveska nije ograničena samo na ovu zbirku, već uključuje još oko stotinu pesama iz preostalih šest fascikli, sa oko 400 stranica. One tek treba da se izuče jer su svojevrsna najava i početak jednog budućeg bogatog jezičkog i poetskog traganja. U pitanju su ponekad samo radne beleške, ponekad nedovršene pesme, ali će sve to biti od velike koristi nekim budućim istraživačima dela Joana Flore. Knjiga takođe objedinjuje niz studija i evokacija na Joana Floru, koje su potpisali značajni književni kritičari, poput Đeorđea Kračuna, Kornela Ungureana, Adama Puslojića, Marijane Dan, Srbe Ignjatovića, Razvana Vonkua, Mirče Brsila, Đorđa Vultureska, Miljurka Vukadinovića, Jona Bogdana Leftera, Joana Holbana, Mirče A. Dijakonua, Vasilea Vasijeskua i Đea Vasila. Time je ovo izdanje „Lumine“ dalo prostor i za kritičku sintezu i postalo je prava knjiga književne baštine u punom smislu te reči – napisao nam je takođe Lazarjan.

Rumunski pisac Florijan Kopča prima zahvalnicu iz ruku Valentina Mika za dugogodišnju saradanju sa NIU „Libertatea”Foto: Pančevac / N. S.

– A činjenica da su ovi rukopisi ostali „kod kuće – pod ovim nebom”, u arhivi izdavačke kuće „Libertatea“, nije slučajna. Na misteriozan način ova sveska zatvara Florin krug – od početaka u „Libertatei“ pa do ovog posthumnog povratka na stranicama specijalnog izdanja časopisa „Lumina“. Stoga je ova sveska više od omaža: to je pesničko vaskrsenje – poručio je Simeon Lazarjan.

Nagrada za životno delo Simeonu Lazarjanu

Specijalno izdanje časopisa „Lumina”, posvećeno pesniku Joanu Flori, bila je povod kao događaj, ali i još jedan razlog da se na promociji 6. novembra publicisti i prevodiocu Simeonu Lazarjanu, dodeli najveće priznanje NIU „Libertatea“ – za životno delo.

Nagrada za životno delo novinaru i publicisti Simeonu LazarjanuFoto: Pančevac / N. S.

Simeon Lazarjan dao je neprocenjiv doprinos kulturi Rumuna u Srbiji, ali i srpskoj kulturi, kako ovde, tako i u Rumuniji. Kao primer pomenućemo samo njegov prevod Kišove „Grobnice za Borisa Davidoviča” koji je doživeo dva izdanja. Učestvovao je i u više pozorišnih projekata, a svojim prilozima obogatio je i istorijske knjige. Njegovo uređivanje časopisa za kulturu „Lumina” od 1981. do 1994. godine, posle bavljenja novinarskom poslom u „Libertatei”, pamtiće se i po prevodima iz svetske književnosti i promociji novog talasa pisaca iz Rumunije, koji su u to vreme bili nepoželjni u matici. A svojim najnovijim poduhvatom – uređivanjem specijalnog izdanja „Lumine”, koje je podrazumevalo i odabir i redigovanje neobjavljenih tekstova Joana Flore, kao i izbor kritičkih tekstova posvećenih ovom pesniku, Simeon Lazarjan doneo nam je još jedan posve neobičan, neočekivan i zapamtljiv doprinos kulturi.

(Pančevac / Nevena Simendić)

„Libertatea” obeležila jubilej Joana Flore