Iz belih bluzica i suknji do gležnjeva u miniće

Koja god je žena, starija ili mlađa, učestvovala u našoj anketi o tome da li manje zarađuju nego njihove kolege na istim radnim mestima, odgovor je bio negativan. Ipak, statistički podaci su neumoljivi. „Infostud” je na svom portalu ove godine „proslavio” Dan žena ponavljanjem podatka da žene u Srbiji zarađuju oko 14 odsto manje nego muškarci. Ali iako Republički zavod za statistiku za svaki mesec objavljuje podatke o tome koliko zarađuju i opštine i gradovi, i regioni, koliko je koja branša primamljiva zbog zarada, redovnih uporednih podataka o zaradama žena i muškaraca nema. Evroskeptici bi rekli da ni u Evropskoj uniji ne cveta cveće, ali prosek je jedno, a podaci o pojedinim državama potpuno drugo. Jer dok u Estoniji muškarci u proseku zarađuju čak skoro 19 odsto više, Luksemburžanke mogu da se pohvale da imaju oko jedan odsto veću platu nego njihove kolege.

Ali šta ćemo s Nemcima – jer tamo su razlike i veće nego u Srbiji, osim ako ne pričamo o teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke jer na tom prostoru muškarci vode u zaradama samo sa pet odsto. Da li je onda liberalni kapitalizam „muški sistem”? O tome neki drugi put. Naše pitanje je zašto i mlađa populacija, u kojoj žene u džepu imaju mnogo više diploma fakulteta, i dalje manje zarađuju.

– Radim u javnoj službi već 30 godina i pošto imamo razrede za zarade, nemoguće je da muški imaju veću platu od nas. Problem je u tome što će oni uvek biti proglašeni za rukovodioca pre nego žene, gde je razred viši, pa će tako imati veću platu. A na žene koje žele da napreduju se gleda s podsmehom, proglašavaju „amazonkama”, misleći da one imaju mušku psihologiju – kazala nam je Jasmina, koja je na mestu rukovodioca već 15 godina.

– Stvar je u tome što mi radimo ove najneplaćenije poslove. Ko su prodavačice ili spremačice? Ja ne mogu da zidam ili molerišem, a danas svaki priučeni majstor mesečno dostigne i do 2.000 evra – izrazila je svoje mišljenje Verica, koja u „bakalnici u kraju” radi već desetak godina. Završila je ekonomsku školu.

Za razliku od plata, novi milenijum, bar kada je Srbija, pa i Pančevo u pitanju, ženama je što se tiče obrazovanja ipak donelo višedecenijsku proklamovanu ravnopravnost. Muškarce su po broju fakultetskih diploma prestigle već u prvoj deceniji 21. veka, a trend koji je bio jasan već 2011. godine postaće sasvim očigledan na poslednjem popisu iz 2022. godine – više ili visoko obrazovanje imalo je 710.000 žena ili 24 odsto u odnosu na oko 570.000 muškaraca ili 21 odsto njihove populacije.

Bebi bumerke preokrenule stvari

Onima koji još pamte vremena kada se nova „narodna vlast”, što zbog levičarskih uverenja, a što zbog potreba i za ženskom radnom snagom, borila da pobedi predrasude da je žena najkorisnija kao kućanica, neće biti čudan podatak da su na prvom popisu nakon Drugog svetskog rata u gradu Pančevu i njegovim selima živele svega 63 žene s fakultetskom diplomom. Bilo ih je dovoljno tek da se po imenu i prezimenu nabroje u članku osrednje veličine. Ali zato je milenijalcima, rođenim od 1981. do 1996, a pogotovo generaciji zed ili zumerima, rođenim od 1997. do 2012, mnogo bliže pameti činjenica da žene mogu imati i više diploma fakulteta nego muškarci. Za samo 74 godine u Pančevu, od 1948. do popisa 2022, broj akademskih građanki narastao je do 11.888.

Ipak, sve do 1981. godine razlika između broja najobrazovanijih žena i muškaraca se čak i povećavala. Do preokreta dolazi, po svemu sudeći, kada su do šanse da se školuju došpe bebi bumerke, rođene od 1946. do 1964, a posebno pripadnice generacije iks, koje u krštenici imaju godine od 1965. do 1980. Ništa ih nije moglo zaustaviti.

Razlog jeste promena stavova prema obrazovanju žena, ali i to što je fakultetska diploma za same žene postala polisa osiguranja zarad buduće samostalnosti, za koju su potrebne i pare. Mada, para i dalje nigde, jer najobrazovanije žene u Srbiji nemaju platu ni od 100.000, a muškarci s fakultetom u proseku zarađuju više od 130.000 dinara. Očigledno je da će do ravnopravnosti i u zaradama morati da se izbori generacija zed ili možda tek  generacija alfa, to jest oni koji su rođeni posle 2012. godine.

Slično je i u svetu, što se tumači i time da su se muškarci premestili na unosnije karijerne alternative, koje ne traže mnogo grejanja stolice. Početnik vodoinstalater će sigurno i u Srbiji zaraditi bar 1.500 evra, a iskusniji majstor i više od 2.500, dok su keramičari za sve zanatlije doktori nauka. Ženama ostaje da se uzdaju u pamet jer za njih je skoro jedina unosna alternativa da se školuju. Jer kućna pomoćnica u Srbiji u proseku zarađuje oko 70.000, kasirke i prodavačice kod privatnika često nemaju ni toliko.

Da li je žena za šefa?

Jasno je da je jedan od razloga za manje plate žena i radno mesto. A u svetu stvorenom za život udvoje, ako imaju muža, smatra se možda da im više ni ne treba. Čak i one tako misle. „Infostud” tvrdi da je njihovo istraživanje tokom jednog od regionalnih sajmova zapošljavanja pokazalo da žene ne samo da zarađuju manje iako su obrazovanije od muškaraca nego prilikom konkurisanja za posao očekuju manju zaradu. Pomenuto istraživanje sprovedeno na više od 4.000 ispitanika pokazalo je da žene zapravo „pretpostavljaju“ da treba da imaju platu manju za čak 200 evra u odnosu na muškarce koji konkurišu na istu poziciju i sa istim ili sličnim kvalifikacijama.

– Naše društvo je licemerno – s jedne strane ćemo uzdizati samohranu majku, pa će je poslodavci, na primer, častiti dodatnim vaučerom za dete za Novu godinu, a s druge strane će svih ostalih 11 meseci imati manju platu. Meni samo treba jednakost uvek, a ne da me neko sažaljeva. Uvek sam morala dodatno da se dokazujem da sam bolja na poslu da bih postigla što i oni. Na kraju su me priznali. Ali kad vratim film, bilo je tu dosta ponižavanja – pomalo je bila ogorčena naša sagovornica Radmila, koja radi kao šefica u jednoj od banaka.

A da su predrasudama skloni čak i „fini momci”, neka posluži na kraju serijala i iskustvo autorke ovih redova. Svojevremeno, posle izbora za glavnog urednika Televizije Pančevo, saznala sam da je najfiniji snimatelj s televizije – dečko koji je bio najkulturniji prema ženama, uviđavan prema svojim devojkama, najpažljiviji, i to ne u otvaranju vrata, nego baš tamo gde treba, prilično obrazovan, redovan posetilac kulturnih događaja – izjavio da bi ipak za šefa bio bolji muškarac nego žena jer „one” su… nestabilne, afektivne, ne umeju da vode i muškarce i žene zajedno, nemaju autoritet… Kasnije je rekao da je pogrešio. Vreme očigledno menja stvari, pa ćemo možda za pet decenija stvari, poput obrazovanja, preokrenuti. Ipak, nadajmo se da će se to desiti i ranije. Kako stvari mogu brzo da se menjaju, neka posvedoče naše dve fotografije iz arhive „Pančevca” – za samo dve decenije, od pedesetih do sedamdesetih, pristojne pančevačke devojke uspele su da se izbore da centrom grada prohodaju u minićima, umesto da liče na „komsomolke” u belim bluzicama i tamnim suknjama do gležnjeva.

Kraj feljtona

(Pančevac / Nevena Simendić sa saradnicima)

Kad su bumerke obrazovanja osvojile i pančevačka sela

Put od Kike Bibić do diplome fakulteta