Trinaestogodišnji K. K. je 3. maja 2023. godine u OŠ “Vladislav Ribnikar” ubio deset osoba – devetoro dece i čuvara škole. Ranio je nekoliko učenika i nastavnicu istorije. Treći i četvrti maj obeležavaju se kao Dani sećanja na žrtve masovnih ubistava u “Ribnikaru”, i selima Malo Orašje i Dubona. U Beogradu komemorativni programi povodom godišnjice.

U masovnom ubistvu koje je trinaestogodišnjak počinio 3. maja 2023. godine u 8.41 ubijeni su: Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i Dragan Vlahović.

Roditelji i prijatelji dece koja idu u školu OŠ “Vladislav Ribnikar” počeli su da se okupljaju ispred ulaza ne bi li saznali nešto o deci. Nažalost, neki od roditelja primili su tragičnu vest da im je dete ubijeno.

Ulaz škole u narednim danima postao je mesto okupljanja gde su građani odavali poštu stradalima, palili sveće, donosili cveće, igračke i ostavljali poruke za ubijene.

Mediji u regionu i svetu prekidali su programe i izveštavali o ovom događaju.

Društvo je bilo u stanju šoka, a onda se naredne noći, između 4. i 5. maja, dogodilo novo masovno ubistvo u Duboni i Malom Orašju, gde su takođe izgubljeni mladi životi.

Školska godina ranije je završena, a početak nove bio je u znaku sećanja na ubijenu decu.

Presude roditeljima dečaka

Pred Višim sudom u Beogradu u toku je novo suđenje roditeljima K. K, nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu kojom su roditelji dečaka K. K. Vladimir i Miljana Kecmanović osuđeni na višegodišnje kazne zatvora.

Prvostepena presuda izrečena je u Višem sudu u Beogradu, krajem decembra 2024. godine. Vladimir Kecmanović osuđen je tada na 14,5 godina zatvora, Miljana Kecmanović na tri godine, a instruktor iz streljane na 15 meseci zatvora zbog lažnog svedočenja.

Pored krivičnog procesa, presude su donete i u pet parničnih postupaka protiv Kecmanovića, koje su poslate u Apelacioni sud.

Maloletni K. K. je krivično neodgovoran, jer u trenutku zločina nije navršio 14 godina.

Komemorativni programi i pomeni u Beogradu

Treća godišnjica masovnog ubistva obeležava se komemorativnim programima ispred škole “Vladislav Ribnikar” i u parku Tašmajdan.

Deo Ulice Kralja Milutina danas je “Prostor tišine”, navela je škola na svom sajtu. Kod broja 10, građani od 8.40 do 20.00 mogu da odaju počast ubijenima.

U prostoru Malog Tašmajdana, od 12.00 do 17.00, pod nazivom “Trag beskraja”, organizuju se likovne radionice.

Na Velikom Tašmajdanu, u krugu oko spomenika Desanki Maksimović, od 8.40 do 20.00 nalaziće se “Prostor sećanja” – programski i umetnički sadržaj posvećen ubijenim učenicima i čuvaru škole. U tom prostoru će u 17.30 biti održan završni program komemorativnog dana.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pozvalo je medije da danas i sutra na minut zatamne ekrane u znak sećanja na žrtve zbločina u “Ribnikaru”, i u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca.

U osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 4. do 8. maja obeležava se Nedelja sećanja i zajedništva.

Orolicki: Velika trauma za sve, biće potrebne godine da povratimo poverenje i sigurnost

Psihološkinja Ivana Orolicki i direktorka Osnovne škole “Svetozar Marković” kaže za RTS da je tragedija u školi “Vladislav Ribnikar” bila veliki udarac za čitavo društvo.

“To je bio jedan veliki udarac za škole, za društvo u celini i važno je prosto da tim sećanjem nekako zajedno kroz to prođemo kao društvo. Zato je važno dati nekakav okvir svemu tome”, dodala je Orolicki.

Na pitanje kakve je to posledice ostavilo po društvo, Orolicki ističe da su narasli strahovi i jedno opšte nepoverenje.

“I ne mogu da kažem da je sada bitno drugačije nakon tri godine. Prosto, tome su doprinele neke dodatne krize i sve što se dešava i u svetu i kod nas. Tako da, mislim da su to strahovi i nepoverenje. To je pred nas kao sistem i kao sistem obrazovanja postavilo neke zadatke – da vidimo sada kako sa tim, kako iz toga da izađemo”, objašnjava Orolicki.

Ističe da je ova tragedija ostavila posledice i na decu, ali i na roditelje.

“Sa jedne strane, kada gledate decu, narušilo se sve to što je sigurnost i škola koja je predstavljala drugu kuću i mesto gde su oni sigurni, među drugarima. Prosto, ne može se zamisliti veći traumatski događaj i veća trauma od toga”, dodaje Orolicki.

Ističe i da deca ipak lakše prođu kroz sve to.

“A roditelji i odrasli zapravo su pred zadatkom kako sa tim i šta sa decom. Tako da, u tom smislu su možda oni i više traumatizovani”, napominje Orolicki.

“Teško reći ko je tu najviše traumatizovan, ali svakako je da se sve nekako promenilo od tog događaja, pre svega u pravcu strahova i nepoverenja da su neke stvari koje su se podrazumevale – da je škola sigurna, da su drugari i deca među sobom sigurna – ta slika se poremetila i biće potrebne godine da se tu neke stvari promene“, poručuje Orolicki.

Anđelko Aćimović: Nismo bili spremni za ovakvu tragediju, potrebna analiza koji su uzroci

Anđelko Aćimović, otac nastradale Angeline, kaže da porodica kroz Fondaciju “Angelina” nastavlja put dobročinstva i kreativnosti kojim je ona išla.

“Uspeli smo nekim čudom da smognemo snage da se bavimo dobročinstvom i kreativnošću, da nastavimo njen život na način na koji ga je ona živela, pomažući drugima. Na taj način sećanje na nju ne bledi. Ona je uvek prisutna i kroz haljine koje darujemo deci, kroz kreativne radionice, kroz ono što radimo sa decom uopšte, a takođe i svaki čin dobročinstva prema ljudima koji su ranjeni je takođe za nas neki omaž”, kaže Aćimović.

Dodaje da su aktivnosti fondacije usmerene na rad sa decom, kreativne radionice, kao i na teme poput “digitalnog trovanja” dece, koje vidi kao jedan od važnih problema.

Ističe da se uvek seti tog 3. maja i njihovog rastanka kada je ispratio u školu.

“Ona je otišla spremna, kao i uvek bila je sređena, ali to jutro je i uvila svoju kosu u loknice i bila je spremna kao i sva deca da se fotografiše za almanah. Eto, da smo znali, da je bilo ko imao osećaj da je zagrlim jako i da je ne pustim taj dan u školu. Ali, demon je bio spreman da im oduzme dušu. Njihova duša se preselila u neku drugu dimenziju anđeosku i oni su sad tamo, greju nas tom ljubavlju odozgo i mi moramo sa tim da živimo i da zaslužimo da se sretnemo s njima”, navodi Aćimović.

Smatra da društvo nije bilo spremno za ovakvu tragediju i da je neophodna sistemska reakcija.

“Mislim da smo svi, svaki čovek, institucije, država bili potpuno nespremni za ovako nešto. Da li je opravdano što je tako ili nije, ne mogu sada da analiziram, jer u svetu je postojalo mnogo primera takvih tragedija i ja verujem da je s obzirom da danas je svima sve i vidno i dostupno – trebalo imati neku strategiju”, poručuje Aćimović.

“Treba uraditi analizu koja nije dovoljno urađena na pravi način. Tu analizu moraju da rade stručna lica koja se razumeju u sve ovo i koji su uzroci. I da se napravi strategija zaštite dece od digitalnog trovanja, od nasilja u školama i uopšte od degradacije dece u školi”, ukazuje Aćimović.

Navodi i da je važno da se promeni Porodični zakon jer, kako kaže, imamo potpuno obrnutu situaciju od one koja bi trebalo da bude.

“Nnama su deca kao carevi zaštićeni i još uvek i još više hoćemo da ih zaštitimo, a to je sve protiv interesa dece. Vi morate dete kada je baš malo do tri godine maziti, davati mu svu ljubav, a kasnije morate mu polako uvoditi određena ograničenja. Kada dođe u školu, to se zna – ti si vojnik u školi i moraš poštovati nastavnika i roditelje. Mora da bude jedna hijerarhija u kojoj je autoritet škole na prvom mestu, zatim autoritet roditelja, a tek na trećem mestu dete. I sve to u interesu deteta”, objašnjava Aćimović.

Poručuje da “imamo obrnutu situaciju da je dete na prvom mestu, da su roditelji na drugom, a škola tek negde na trećem mestu”.

“To se mora vratiti na neke normalne tokove, što je interes i države i svih nas. Ako to ne uradimo i napravimo jedan iskorak nazad, ja bih rekao da se vratimo onome što smo nekad imali uz neke moderne pristupe, neće dobro biti”, zaključuje Aćimović.

(Objektiv)