Na mobi kod Trbenčina ošišano 120 ovaca za jedno pre podne
Na salašu Nikole Trbenčina, poznatog dolovačkog stočara, na Drakšanovoj moravi nedavno je upriličeno tradicionalno šišanje stada od 120 ovaca.
Reč je i poslu koji je na brojnim mobama nekada okupljao kolege, komšije i prijatelje, ali iako je to sve ređa pojava kod pomenutih domaćina, i danas se obavlja zajednički.
Međutim, vremena se menjaju, pa dok je nekada cenjen svaki pramen vune, danas je gotovo niko ne želi ni besplatno.
Na imanju poznatog dolovačkog stočara Nikole Trbenčina pomenuti radni
dan počeo je ujutru.
Već ranom zorom makaze i električne mašine bile su spremne, a nešto posle podneva posao je bio završen.
Za svega nekoliko sati ošišano je 120 ovaca.
Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva
Kako objašnjava domaćin, šišanje nije samo tradicija već i važna mera za očuvanje zdravlja stada.
– Ovce se šišaju da im ne bude previše toplo tokom letnjih meseci, a i da bi ovnovi lakše mogli da oplode ovce. Nekada su se ovce koje borave na pašnjaku šišale od 20. maja pa do Svete Trojice, dok oni koji ih drže u
štalskom uzgoju taj posao uglavnom završavaju krajem marta i tokom aprila – kaže Trbenčin.
Prema njegovim rečima, šišanje samo po sebi nije preterano zahtevan posao, ali zahteva iskustvo i dobar alat.
– Najvažnije je da makaze budu oštre. Danas je ipak mnogo lakše nego ranije jer većina nas koristi električne mašine za šišanje. Posao ide brže, a i ovce se manje uznemiravaju – objašnjava on.
Na Trbenčinovom salašu ove godine okupila se ekipa iskusnih šišača iz Uljme – Vova, Mario, Danijel, Branislav, David i Miodrag.
Za svoj rad dobijaju naknadu od 350 dinara po ošišanoj ovci.
Dok jedni šišaju, drugi koriste priliku da obave i dodatne poslove oko stada.
– Pored šišača, u mobi je učestvovalo još nekoliko komšija i prijatelja. Čim se ovca ošiša, vakcinišemo je i sređujemo joj papke. Tako se u jednom danu obavi više važnih poslova – priča Trbenčin.
On ističe da mu je u ovom važnom poslu pomagao i dugogodišnji prijatelj i kolega ovčar Brana Dmitrović iz Devojačkog Bunara.
Stariji ovčari sećaju se vremena kada je šišanje bilo mnogo više od običnog posla.
– Nekada smo se okupljali drugari ovčari. Danas šišamo kod mene, sutra kod tebe, pa kod nekog trećeg. Bio je to i posao i druženje. Danas se više angažuju profesionalni šišači, ali je zajedništvo i dalje prisutno – kaže dolovački ovčar.
Iako je ovčarstvo opstalo, jedan deo nekadašnje tradicije gotovo je nestao.
Reč je o vuni, koja je nekada predstavljala značajan izvor prihoda.
– Danas vunu gotovo niko neće ni besplatno. Nekada se skupljao svaki pramen koji ostane na pašnjaku. Vuna je imala cenu i kupca, a sada ju je zamenila sintetika – kaže Trbenčin.
(Pančevac/J. Filipović)
