Požar na području Deliblatske peščare i dalje je aktivan, ali je situacija na terenu značajno mirnija u poslednja tri dana. Ovo je izjavio izvršni direktor Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ Marko Marinković, naglašavajući da se borba sa vatrenom stihijom i dalje odvija danonoćno, kako sa zemlje, tako i iz vazduha.

Prema njegovim rečima, tokom jučerašnjeg dana došlo je do ponovnog aktiviranja određenih žarišta u samom centralnom delu Peščare.
Na terenu je konstantno angažovano između 350 i 500 ljudi, u zavisnosti od trenutnih potreba i procene MUP-a. Sama služba „Vojvodinašuma“ u svakom trenutku ima između 80 i 120 svojih zaposlenih koji dežuraju 24 časa dnevno.

Vanredne „pruge“ spasile naseljena mesta

Marinković je objasnio da su radnici ovog preduzeća od samog izbijanja požara radili na hitnom i vanrednom proširivanju takozvanih „proseka“ ili „protivpožarnih pruga“, što se pokazalo kao ključni potez za odbranu sela.

„Na taj način smo pomogli vatrogascima da odbrane naselja. Napravili smo pruge i proseke širine između 50 i 120 metara. To je potpuno neuobičajeno, radili smo to interventno i hitno. Inače, redovne protivpožarne pruge su širine od 6 do 10, najviše 20 metara. Intenzitet i jačina ovog požara su toliko veliki da čak ni te džinovske pruge u nekim momentima nisu bile dovoljne, pa ih je vatra prebacivala i probijala“, istakao je Marinković za TV Prva.

Požarne oluje i pesak otežavaju gašenje
Govoreći o ekstremnim uslovima na terenu, direktor je ukazao da se spasioci suočavaju sa peščanim dinama koje drastično usporavaju kretanje teške mehanizacije, dok je sama temperatura ugrejanog peska izuzetno visoka.
Dodatni problem predstavlja suva vegetacija i specifična ruža vetrova. Vetrovi koji duvaju brzinom većom od osam metara u sekundi podižu vatru i stvaraju takozvane požarne oluje koje je u prvim danima bilo nemoguće zaustaviti.

Izgorelo više od 3.500 hektara, bor se više neće pošumljavati

Kada je reč o preciznoj površini koju je vatra progutala, Marinković navodi da se tačni podaci trenutno dobijaju samo sa satelitskih snimaka, koji su delimično neprecizni zbog gustog dima. Ipak, jasna je procena da je cifra od 3.500 hektara izgorele šume, koja je zabeležena pre desetak dana, sada znatno veća.
Čim požar bude potpuno ugašen, bespilotne letelice će snimiti i mapirati ceo teren, nakon čega odmah počinje sanacija. Marinković objašnjava da će se stepski pašnjaci brzo sami obnoviti jer imaju duboko korenje, dok će lipi i bagremu trebati nekoliko godina. Ipak, najveće promene pretrpeće borove šume:

„Bor nećemo više pošumljavati na tim mestima. Radićemo supstituciju, menjaćemo te vrste i pravićemo mešovite sastojine. Tamo gde možemo, ostavićemo neke segmente bora, ali naš strateški cilj je da se on menja jer predstavlja vrstu visokog rizika za izbijanje i širenje požara“, zaključio je Marinković.

(Pančevac)