Kako se moda širila Evropom i stizala do vojvođanskih građanskih salona? Koje su časopise čitale dame 19. i početka 20. veka i kako su modni listovi oblikovali njihov izgled i svakodnevni život?
Odgovore na ova pitanja donosi nam izložba „Modni listovi iz kolekcije Muzeja Vojvodine“, autorke Milkice Popović, muzejske savetnice. Izložba predstavlja izbor dragocenih modnih časopisa, ilustracija i modnih grafika iz muzejske zbirke Građanska nošnja, a svečano otvaranje zakazano je za četvrtak, 1. oktobar u 18.00 časova u Narodnom muzeju Pančevo. Izložbena postavka biće dostupna posetiocima tokom celog meseca, do 31. oktobra 2026. godine.

Foto: Radovan Đerić

Ogledalo epohe i bekstvo od tradicije
Način odevanja je, tokom istorije, zavisio od političke, ekonomske i kulturne sredine u kojoj je nastajao i bio ogledalo epohe kojoj je pripadao. Moda je, od srednjeg veka, bila privilegija viših slojeva društva čiji se prefinjen modni stil postepeno širio i na građansku klasu. Krajem 18. veka građanstvo u Vojvodini napuštalo je pojedine elemente tradicionalne odeće i prihvatalo evropske modne oblike, da bi već od polovine 19. veka usvajalo istu odevnu praksu kao i drugi narodi Zapada. Centri modnih zbivanja ‒ Pariz i London lansirali su nove modne trendove koji su stizali u naše krajeve preko Berlina, Beča i Pešte. Usvajanjem savremenog evropskog načina odevanja prihvaćena su i modna pravila.

Tajni život vojvođanskih salona
Modna štampa je imala veoma važnu ulogu u prenošenju informacija o savremenim modnim trendovima i doprinela je formiranju građanskog vizuelnog identiteta. Od druge polovine 19. veka u vojvođanskim građanskim salonima sretali su se bogato ilustrovani pariski, bečki, berlinski i peštanski listovi poput La Mode Parisienne, Die Modenwelt, Divat Szalon, Der Bazar i drugih.
U nedostatku domaćih modnih listova, pomenuta strana izdanja bila su jedini izvori informacija i glavni promoteri modnih trendova. Sadržali su mnoštvo ilustracija u boji, vesti o modnim tokovima, krojne tabake, reklamne oglase, savete za žene i domaćinstvo, zanimljivosti i „lake“ tekstove koji danas istraživačima i publici upućuju na mogućnost rekonstrukcije modnih navika i način života građanstva.

Šta vas čeka na izložbi u Pančevu?
Kao deo vizuelne kulture, moda na ovim prostorima u 19. i početkom 20. veka predstavlja važno sredstvo građanske samoprezentacije, ali i reprezentacije društvenih i političkih stremljenja. Posetioci Narodnog muzeja Pančevo imaće priliku da vide retke primerke iz zbirke:
Beilage zur allgemeinen Muster zeitung (1844–1865): Najstariji listovi u zbirci koji potiču iz Štutgarta. Biće izloženo jedanaest dragocenih listova kolorisanih čelikoreza iz 1856. godine.
Der Bazar (1854–1933): Najrasprostranjeniji mesečni modni časopis na svetu tog doba, sa tiražom od preko pola miliona primeraka. Ovaj berlinski list bio je jedan od najranijih primera višejezične štampe, a izložba prikazuje 28 kolorisanih gravira iz perioda od 1890. do 1893. godine.

Foto: Radovan Đerić

Mode Journal „Wiener Chic“ (1893): Izuzetno redak, sačuvani broj 5 ovog prestižnog lista koji je istovremeno izlazio u Beču, Berlinu i Parizu.
Divat Szalon (1896–1902): Krajem 19. veka jedan od najpopularnijih modnih listova u Austro-Ugarskoj monarhiji koji je izlazio u Budimpešti. Publika će moći da vidi čak 51 kolorisanu naslovnu stranu ovog časopisa.

Sačuvani modni listovi bili su neophodni promoteri modnih trendova i bez njihovog prisustva ne bi bilo moguće širenje mode od njenih globalnih centara do perifernih korisnika. Pozivamo vas da zavirite u svet mode, građanske kulture i vizuelne predstave jednog vremena i otkrijete kako je naš prostor disao u ritmu evropskih metropola.

(Pančevac/S.L)