Srpska Pravoslavna Crkva 4. oktobra po novom, 21. septembra po starom kalendaru, molitveno proslavlja Svetog apostola Kodrata.
Tropar, glas 3.
Apostole Sveti Kodrate, moli Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim.

Kondak, glas 8.
Kao slavnog prvosveštenika i hrabrog mučenika, vaseljena Ti prinosi, Gospode, Apostola Kodrata, pesmama poštujući slavnu uspomenu njegovu i moleći svagda oproštaj grehova: Koji se daruje onima koji ga pesmama slave, Milosrdni.

Jedan od Sedamdesetorice. Učenik velikih apostola. Propovedao Jevanđelje u Atini i bio episkop najpre u Atini posle Svetog Publija, a potom u gradu Magneziji. Beše vrlo učen u svetskoj mudrosti i bogat blagodaću Duha Svetoga. Njegov životopisac kaže o njemu: Beše kao zvezda jutarnja posredi oblaka (Sirah. 8, 6); oblaci behu tamno jelinsko neznaboštvo, bez svetlosti blagočešća; a Sveti apostol Kodrat kroz reč Božju zasija im – Jelinima – kao svetlost velika, osvetli tamu, nizloži skverne žrtve, skruši idole, i razori hramove demonske molitvom.

No tama uvek mrzi svetlost; tako i neznabošci omrzoše Kodrata svetoga, i najpre ga tukoše kamenjem, kao negda Jevreji Svetog Stefana, a po tom ga vrgoše u tamnicu, i ne davahu mu nikako hleba sve dok ne ispusti dušu svoju svetu i ne preseli se u carstvo Hrista Boga svoga. Sveti Kodrat napisao je odbranu hrišćanstva i predao je caru Adrijanu. Ta odbrana toliko je podejstvovala na neznabožačkog cara da je ovaj naredio da se hrišćani ne gone bez naročitih krivica. Postradao je Sveti Kodrat oko 130. godine. Pogreben je u Magneziji, gde je i postradao.

(spc.rs)