Udruženje žena „Dobričanke“ iz Dobrice već 16 godina predstavlja stub kulturnog i društvenog života opštine Alibunar. Predvođene Majom Ristin, ove vredne žene kroz humanitarni rad, kreativne radionice i prepoznatljivu „Pogačijadu“ aktivno čuvaju tradiciju južnog Banata od zaborava, piše sajt Start013.
U srcu južnog Banata, u Dobrici, selu alibunarske opštine, žive i stvaraju žene koje su odlučile da tradicija ne sme da ostane samo uspomena na neka prošla vremena. One žele da je sačuvaju, neguju i prenose budućim generacijama, pokazujući da se bogatstvo jednog mesta ne meri samo njegovim izgledom već i ljudima, običajima, vrednostima i zajedništvom koje ga čine posebnim.
Među onima koje predano rade na tome je i Maja Ristin, predsednica Udruženja žena „Dobričanke“. Udruženje je osnovano 15. maja 2010. godine, a njegova prva predsednica bila je Jelena Velja. Od tada do danas, „Dobričanke“ su izrasle u prepoznatljiv deo društvenog i kulturnog života svoga sela. Već tri godine na čelu udruženja je Maja Ristin, žena koja u ovom poslu vidi mnogo više od organizacije manifestacija i učešća na takmičenjima. Za nju je to prilika da se predstave Dobrica i njeni ljudi.

– U udruženje sam ušla sa željom da, uz pomoć svojih ženica, predstavim svoje selo u najlepšem svetlu. Želela sam da svi vide koliko je moja Dobrica lepo mesto. Ne lepo, nego najlepše na svetu! Kada volite svoje selo, onda želite i da ga drugi upoznaju, da vide šta sve imamo, koliko smo vredni i koliko lepih stvari možemo da pokažemo – kaže Maja, sa ponosom govoreći o svojim sugrađankama i mestu iz kojeg dolazi.

Spoj mladosti, humanosti i kreativnosti
Udruženje danas okuplja 20 članica, koje Maja, kroz osmeh, opisuje kao relativno mlade devojke. Povezuje ih želja da očuvaju tradicionalne vrednosti Dobrice, južnog Banata i čitave Vojvodine. Svaka od njih doprinosi na svoj način, bilo idejama, radom, kreativnošću ili spremnošću da se odazove svakoj akciji.
Njihov rad obuhvata različite aktivnosti:
Pripremu tradicionalnih poslastica i jela
Proizvodnju domaćih sapuna i likera
Dekupaž, štrikanje, vez i druge ručne radove
Organizaciju humanitarnih večeri i akcija solidarnosti

– Ne dopuštamo da u zaborav odu stari recepti naših majki, baka i prabaka. One su, uz sve teške poslove koje su imale u poljoprivredi i domaćinstvu, nalazile vremena da pripremaju divne kolače, torte i razna tradicionalna jela. Znale su i da vezu, šiju, štrikaju, da od malo materijala naprave nešto lepo i korisno. To je deo naše istorije i našeg nasleđa. Ako mi to ne sačuvamo i ne prenesemo mladima, postavlja se pitanje ko će – naglašava naša sagovornica.

„Pogačijada“ kao lična karta Dobrice
Iako redovno osvajaju nagrade na manifestacijama širom Vojvodine, Maja ističe da im takmičarski duh nije na prvom mestu, već druženje i razmena iskustava. Ipak, manifestacija po kojoj su „Dobričanke“ najprepoznatljivije jeste čuvena „Pogačijada“, koja se svake godine održava 19. avgusta, na Preobraženje, kada Dobrica proslavlja svoju seosku slavu.

– Na „Pogačijadu“ nam dolaze udruženja iz naše opštine, ali i iz drugih opština. Svi se potrudimo da donesemo što lepšu i ukusniju pogaču, da pokažemo šta znamo i umemo. Naravno, svakome je drago kada osvoji nagradu, ali nam je najvažnije da se svi osećaju dobrodošli, da odu zadovoljni i da znaju da su ispoštovani. Želimo da se gosti kod nas osećaju kao kod svoje kuće. Naša poruka je jednostavna: budimo ljudi koji se poštuju, druže i čuvaju svoje korene – ističe Maja Ristin.

Plan za budućnost: San o seoskom etno-kutku
Uspeh udruženja leži u izuzetnoj sinergiji članica, ali i u dobroj saradnji sa Mesnom zajednicom i Opštinom Alibunar. Kako predsednica udruženja slikovito objašnjava: „Kod nas sve funkcioniše super, jer smo kao musketari: svi za jednog, jedan za sve.“
Sledeći veliki cilj ovih vrednih žena jeste osnivanje trajnog etno-kutka u Dobrici, koji bi služio kao muzej prošlosti i edukativni centar za mlade.

– Volela bih da Dobrica dobije svoj etno-kutak, gde bi mladi naraštaji mogli da vide šta mi to skupljamo i šta sve naše selo ima iz svoje istorije. A ima mnogo toga lepog. Važno je da to ne ostane zatvoreno u našim kućama i uspomenama, već da bude dostupno svima koji žele da upoznaju prošlost našeg mesta. To bi bila lepa prilika da mladima približimo život nekadašnjih generacija i pokažemo koliko vrednosti nosimo u sebi – poručuje Maja.

Za Maju Ristin, majku troje dece, angažovanje u udruženju predstavlja i lični doprinos zajednici u kojoj njena deca odrastaju, čvrsto verujući da se prava ljubav prema zavičaju pokazuje delima i čuvanjem sopstvenih korena.

(Sajt/Start013/S,Batalo)