Borba sa upornim korovom predstavlja najveći izazov za svakog baštovana, jer se neželjene biljke konstantno iznova pojavljuju među povrćem. Dok većina troši novac na skupe hemijske preparate i zaštitne folije, Amiši koriste jednostavne i jeftine trikove zasnovane na tradiciji, ekološkim principima i pažljivom posmatranju prirode.
Jedan od ključnih amiških rukopisa o uzgoju, koji sadrži čak 45 stranica saveta baštovana Džonija Milera, ističe važnost prirodnog malčiranja. Amiši zemlju oko paradajza i paprika prekrivaju čistom slamom ili senom lucerke. Ovaj organski sloj blokira svetlost korovu, sprečava njegovo nicanje i zadržava preko potrebnu vlagu tokom leta, dok se raspadanjem pretvara u hranljivi humus.
„Suština amiških metoda nije u jednom čudotvornom triku, već u kombinovanju nekoliko jednostavnih postupaka. Kada se korov suzbija na vreme, a zemljište pravilno neguje, bašta zahteva manje napornog rada”, objašnjavaju stručnjaci za organsku sadnju.
Pored malčiranja, primenjuje se i svesno gaženje mlade trave među lejama kako bi se usporio njen rast, kao i kasnija setva boranije ili kukuruza, jer u toplijoj zemlji povrće brže napreduje i odmah stiče prednost nad korovom. Takođe, pojava određenih biljaka služi im kao prirodni indikator stanja zemljišta, pa tako maslačak često signalizira lošiji kvalitet podloge.
Primenom ovih vekovnih tehnika, koje uključuju i povremeno plitko okopavanje odmah nakon kiše, baštovani mogu drastično smanjiti upotrebu hemije. Time se ne samo štedi kućni budžet, već se na potpuno prirodan način dugoročno čuva zdravlje zemljišta i dobijaju zdravi, ekološki plodovi.
(Pančevac/Blicžena)
