Domaće mlekarstvo suočava se sa sve ozbiljnijim problemima – prihodi preduzeća koja se bave uzgojem muznih krava prošle godine pali su za 12,3 odsto. Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije izjavio je za RTS da su glavni problemi usitnjena proizvodnja, neusklađenost regulative sa propisima Evropske unije, kao i način na koji se dodeljuju podsticaji za proizvodnju.

Prihodi preduzeća koja se bave proizvodnjom mleka pali su za oko 10,5 milijardi dinara, dok se istovremeno smanjuje i broj zaposlenih, stočni fond je sve manji, a pojedine farme obustavljaju proizvodnju.

Nenad Budimović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je proizvodnja mleka jedna od najzahtevnijih grana poljoprivrede zbog svojih specifičnosti i sporog obrta kapitala. Često je izložena oscilacijama u proizvodnji, količini, ceni i potrošnji.

„To su faktori koji utiču na farmere kao primarne proizvođače i mlekare. Regulativa koju Srbija treba da preuzme i preuzima iz EU, kao zemlja kandidat za članstvo, dovodi do toga da tržišta na koja izvozimo, pre svega zemlje CEFTA, primenjuju evropske standarde, što predstavlja prepreku za izvoz“, ističe Budimović.

Kriza i moguća rešenja

Podseća da je početkom godine došlo do krize u proizvodnji mleka, koja se tokom poslednjih meseci stabilizovala, ali da sada stižu najave o mogućim problemima sa otkupnom cenom mleka.

„Naša proizvodnja je usitnjena i imamo veliki broj gazdinstava na kojima se proizvodi mleko. Naš pravilnik predviđa tri kategorije – ekstra, prvu i drugu klasu. Način podsticanja je takođe problem, jer je naša država izdvajala mnogo novca za premije za mleko, a rezultati su izostali“, navodi Budimović.

Ističe da su preko udruženja za stočarstvo predlagali da se napravi razlika između proizvođača koji mogu značajnije da povećaju proizvodnju i onih koji proizvode manje količine mleka, na gazdinstvima sa dve do pet krava. I jednima i drugima treba pružiti podršku, ali na različite načine.

„Potražnja za mlekom od strane prerađivača blago je povećana, dok su proizvodi od mleka iz uvoza jeftiniji zbog nižih troškova proizvodnje u EU. To se odnosi na maslac, mleko u prahu i sireve poput trapista, gaude i edamera“, kaže Budimović.

Finansijski podsticaji

Budimović napominje da se proizvođači mleka mogu motivisati da povećaju proizvodnju finansijskom podrškom, ali da je teško porediti se sa evropskim proizvođačima, jer zemlje EU imaju kompenzacione fondove koji reaguju u kriznim situacijama, prenosi RTS.

Takođe, za ekološku proizvodnju obezbeđuju posebne podsticaje, dok podrška nije vezana samo za količinu proizvedenog mleka, već i za njegov kvalitet.

„Treba da se okrenemo tom sektoru, da napravimo razliku u podsticajima za male proizvođače i velike sisteme koji mogu da povećaju proizvodnju, da uskladimo regulativu o dozvoljenoj količini aflatoksina, jer nam to otežava izvoz u EU, i da na taj način omogućimo farmerima da posluju pozitivno“, ukazuje Budimović.

Prema poslednjim podacima, Srbija godišnje proizvede 1,39 milijardi litara mleka, od čega oko 850 miliona litara završi u mlekarama, dok se gotovo trećina koristi u domaćinstvima, prodaje na zelenim pijacama ili namenjuje ishrani mladunčadi.

„Imamo dovoljno mleka za sopstvene potrebe, ali je potrebno pronaći nova tržišta, razvijati proizvode koji mogu da se izvoze, uskladiti regulativu i raditi na edukaciji farmera kako bismo održali proizvodnju ove osnovne životne namirnice. To je jedan od načina da se sačuva srpsko mlekarstvo“, zaključuje Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

(RTS)