Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus izjavio je da „svet nije spreman“ za novu pandemiju, koja je samo pitanje vremena i koja već ima ime: „bolest X“.

– Ciklus panike i zanemarivanja počinje da se ponavlja. Bolne lekcije, koje smo naučili tokom pandemije kovida-19 prete da budu zaboravljene, jer se pažnja fokusira na mnoge druge krize sa kojima se trenutno suočava naš svet – kazao je Tedros Adhanom Gebrejesus, upozoravajući da će “svet, ako ne nauči te lekcije, sledeći put će skupo platiti, a biće i sledećih puta”.

On je istakao da nas istorija uči da je nije pitanje „da li će, već kada će se dogoditi sledeća pandemija“.

– Sledeća pandemija može biti uzrokovana virusom gripa ili novim virusom korona ili novim patogenom koji još ne znamo, što zovemo “bolest X”. Pre tačno šest godina rekao sam da svet nije spreman za pandemiju i tada sam izrazio zabrinutost da bi se pandemija mogla desiti bilo kada. Manje od dve godine kasnije došla je pandemija kovida 19, a svet još nije spreman. Nakon kovida 19 milioni ljudi su mrtvi od društvenih, ekonomskih i političkih šokova koji odjekuju do danas – rekao je Gabrejesus.

On je pojasnio da “bolest X” nije nešto novo i da je to termin koji su koristi još od 2018. godine, i da označava bolest nepoznatog porekla za čiji uticaj je moguće unapred da se pripremimo. Istakao je da je kovid-19 zapravo bila “bolest X”, odnosno novi patogen koji je izazvao novu bolest.

– Ali biće još jedna “bolest X”, ili “bolest Y” ili neka treća bolest. Kako stvari stoje, svet je nespreman za sledeću bolest i pandemiju – zaključio je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije.

„Očekuju da će ubijati po celom svetu“

O tome koliko „bolest X“ treba da nas brine, da li i na koji način se možemo da se pripremimo govorila je specijalista infektologije prof. dr Elena Gvozdenović.

– Apsolutno niko na svetu ne zna šta je bolest X, zato je i dobila taj naziv jer X je nepoznanica u matematici. Priča o tome, da će ta bolest jednog dana da dođe je priča za sebe i apsolutno niko ne zna da li će doći ili neće. Oni koji pričaju da će doći, oni očekuju da će to da bude kao nekada u prošlosti kada su bile razne morije koje su ubijale po celom svetu – kaže dr Gvozdenović.

Morije mogu biti različite, tako da to što smo preživeli pandemiju kovida ne znači da smo spremni za neku novu.

– Veliki je problem spremnosti za neke morije, zato što morije mogu da budu različite. Mogu da ih izazivaju virusi, mogu da ih izazivaju bakterije, mogu prenosioci da budu ljudi, mogu prenosioci da budu insekti, mogu životinje. Ukoliko se radi o prirodnim morijama, mi ne možemo biti spremni, možemo samo da napravimo neki sistem ponašanja. Da naučimo ljude kako da se odnose prema bolestima kada to bude došlo i kada se bude znalo kako se to prenosi. Jer ako se prenosi komarcima, objasnite mi kako ćete se čuvati od komaraca, tako što čete biti pokriveni od glave do pete, tako što ćete na sebi da imate neku mast koja odbija komarce ili ćete da imate neke instrumente koji odbijaju komarce. Tako da, do momenta dok se to ne pojavi ne možemo znati ni kako da se branimo – kaže dr Gvozdenović.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da se 75 odsto bolesti prenosi sa životinje na čoveka, međutim, kako navodi dr Gvozdenović, ima i malog broja koji potiču od čoveka.

– Radi se o tome što oni pričaju da je najveći broj infekcija poreklom od životinja. Postoji jedan mali broj infekcija koje su striktno porekla od čoveka, sve ostale infekcije su prešle tako što su se ti patogeni preneli na čoveka. Ne može da se adaptira u jednom trenutku, to se sporo adaptira, tako da se stvaraju prvo neke manje infekcije, pa onda veće i veće. Ne verujem da bi moglo nešto u prirodi da se desi, da se tako odjedanput napravi neka infekcija, koja će da napravi ono što je napravio kovid. I dalje nije potpuno razjašnjeno na koji način se stvorio taj virus koji je bio toliko prijemčiv za ljude – kaže dr Gvozdenović.

Ljudi mogu da budu naučeni šta se radi u situaciji pandemije, ali dr Gvozdenović ističe da nije ubeđena da li možemo biti spremni za sve morije koje mogu da dođu.

– Čovečanstvo može da bude pripremljeno u smislu da budu ljudi naučeni šta se radi u kojoj situaciji i da slušaju šta im se savetuje. Međutim i to je veliki problem jer kad vi preko medija kažete kako treba da se ponašamo na jedan ili na drugi način biće sigurno veliki broj ljudi koji će da govori da je to neka zavera, da je to neka velika kontrola. Nisam ubeđena da možemo da budemo spremni ni za kakve morije koje mogu da dođu, jedino što možemo da budemo fleksibilni i budemo spremni da se preorjentišemo u trenutku – istakla je ona nedavno za „Blic TV“.

(Pančevac/Blic)