Danas su Detinjci: Običaj je da se deca vezuju
Najviše uživa kada s mladim ljudima razmenjuje radost upoznavanja s glumom, pozorištem i filmom
Najviše uživa kada s mladim ljudima razmenjuje radost upoznavanja s glumom, pozorištem i filmom
Rođena je i odrasla u Pančevu: mnogo važnih situacija i odluka u svom životu povezuje sa igrom. Sreću je, sa istomišljenicima, pronašla u „Ateljeu mladih”. Potom je upisala Fakultet dramskih umetnosti, igrala u brojnim važnim predstavama i serijama, da bi, nekako paralelno, počela da se bavi i pedagoškim radom.
Profesor Predrag Bajčetić je imao veliki uticaj na vas?
– Za period od upisa na FDU mogu da kažem da je najvažniji u mom životu: označio me je, odredio i oblikovao. Naročito uticaj profesora Bajčetića, koji je tada bio reditelj, ali i iskusan pedagog. Na našoj klasi je bilo trinaest studenata: Isidora Minić, Milica Mihajlović, Nenad Jezdić, Srna Lango, Bojana Maljević, Bojana Zečević, Aleksandar Srećković Kubura, Ivan Zarić, Katarina Žutić, Ana Sofrenović,
Rastko Lupulović, Rastko Janković i ja. Profesor nas je oblikovao u vredne glumce, one koji imaju potrebu za stalnim duhovnim usavršavanjem. Taj bogati unutarnji svet osvestio je kod mene i dao mi je vetar u leđa da se bavim sobom. Profesor Bajčetić nas je u to veoma vešto uvodio i bio je vrlo zahtevan.
Ubrzo su vam ukazane i poslovne šanse?
– Već na drugoj godini studija sam počela da radim. Naravno, prvo manje uloge u „Ateljeu 212” i u Narodnom pozorištu – glumila sam kod Steve Žigona u „Idiotu”, a u „Ateljeu 212” u predstavi „Otac”, gde sam igrala ćerku Bate Stojkovića. Kako su godine prolazile, bila sam sve više u pozorištu, kao i u televizijskim emisijama i u serijama: „Otvorena vrata”, „Trenutak do sna”… Taj period je bio vrlo uzbudljiv jer sam imala po dvadeset predstava mesečno. Kao što sam rekla, profesor Bajčetić je imao ogroman uticaj na sve nas, a kasnije sam mnogo toga u svom Dramskom studiju primenjivala i primenjujem i danas: postojali su obavezna literatura koju deca moraju da pročitaju i filmovi koje moraju da pogledaju – sve ono što podrazumeva studiozno i sadržajno bavljenjem našim poslom, a to znači i da se pronikne u sve tajne tumačenja jednog lika.
(Ceo intervju možete pročitati u štampanom izdanju „Pančevca” koji izlazi u petak, 13. juna)
U novom izdanju nedeljnika „Pančevac” možete pročitati: kada invalidska penzija postaje starosna; gde sve Pančevke i Pančevci mogu da se kupaju ovog leta; sve o lokalnom akcionom planu zapošljavanja; koliko su povrtari zadovoljni; kako se čuvati bakterija iz hrane; kakav je bio skup oldtajmera u Gradskom parku; šta sve možeš na buvljaku kada imaš vremena i sreće; o sportu, od „a” do „š”… I još mnogo,
mnogo toga.
(Pančevac / S. T.)
Pančevački majstor Gile oštri i noževe mesara i skalpele hirurga