GRAĐANSKA PROMATRAČNICA: Veštačka oplodnja mozga

Glavurdu što pokušava da osmisli ovaj tekst zapanjila je pre neki dan informacija koju je dobio od bliskog prijatelja čiji posao donekle zavisi od pisanja da je uveliko korisnik usluga AI, tj. veštačke inteligencije. Prijatelj se iznenadio kada je čuo od te glavurde da mu ta priča smrdi kao kiseli kupus što nije na vreme iskorišten za pravljenje sarme. Ili podvarka, s rebarcima. 

Krenula je introspekcija, autoispitivanje. Šta je ono što te, u profesionalnom smislu, čini srećnom, ili barem zadovoljnom osobom? Pa, napisan tekst koji, bez trunke razmišljanja, potpisujem. Niko ga drugi nije „čačnuo”, čak su i lektorima tu polusvezane ruke: njima preostaje jezičko-istraživačka forma; npr. je l’ može ovo prethodno da ide s crticom između dve reči. Jok, ovako je: rečenice su poređane na osnovu tokova misli, postoje znaci interpunkcije, pravila gramatike, ostaci iskustava, pročitanog ili ranije napisanog… Sve to skupa donosi „proizvod” – napisani tekst. Sreća.

Ipak, taj dobri ortak, elokventan lik, obrazovan čovek sa mnooogo si-vi materijala, kaže: „Zašto ne koristiš AI? To je sadašnjost i budućnost. Učukaš nekoliko ključnih reči, klikneš i dobiješ tekst. Što bi se maltretirao, to štedi vreme.”

Foto: FreepikFoto: Freepik

Hm, logika mu nije pogrešna, niko od nas nema dovoljno vremena. Zašto ne bi bilo ko od nas uštedeo sat ili dva. Zahvaljujući AI možeš da se viđaš s dragim osobama, buljiš u nebo, nerviraš se jer ti je kratka kosa, pa ne može da je „raznosi” vetar, da slušaš „Let the Sunshine in”…

Istovremeno, stripovi iz detinjstva ne daju ti mira. Oni od pre trideset i kusur godina. Recimo, iz serijala „Marti Misterija” saznaš da je tip iz naziva stripa doktor tehnoloških nauka i da je studirao na MIT-ju (Massachusetts Institute of Technology), delu Kembridža za koji nikad ranije nisi čuo. Njegov najbolji prijatelj, verni pratilac je neandertalac Java, koji je nekim čudom preživeo sve što je zadesilo planetu i sada s Martijem živi u prestižnom predgrađu Njujorka.

Java, neandertalac, nosi odela, a sa ostatkom sveta samo neverbalno komunicira. Ipak, ko to želi – razume ga, a on konta sve… Kao kompjuter iz kamenog doba što je sleteo s, tada, mnogo razvijenije Venere. Biti u Javinoj koži…

Ups. Na prvo čitanje ovaj tekst ne valja: autoru lete misli, nije koncizan. Možda je okej ideja da se „zabode” veštačka inteligencija. Klik.

(Pančevac / Siniša Trajković)

Veštačka inteligencija na udaru najvećih muzičkih kuća: Tužbe zbog autorskih prava

VELIKI PROBOJ U ARHEOLOGIJI: Veštačka inteligencija čita ugljenisane svitke stare 2.000 godina