Problem nedostatka radne snage u Srbiji postoji godinama, a sve je više privrednih delatnosti u kojima se to i te kako oseća. To su, pre svega, građevinska industrija, transport, mnoge uslužne delatnosti, kao što su prodaja i ugostiteljstvo. Da je sve više stranaca koji se zapošljavaju u Srbiji, vidljivo je svakodnevno, što u javnom prevozu, što u uslužnim delatnostima.

Tako je u Srbiji prošle godine izdato više od 52.000 radnih dozvola strancima.

Da bi se sagledalo u kojim sve sektorima nedostaje radna snaga, Radna grupa koju je formiralo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, priprema listu deficitiranih zanimanja.

Ranije je najavljeno da bi ta lista mogla da bude sastavljena početkom iduće godine.

Foto: Pixabay

Dokle se stiglo u tom poslu?
Posle formiranja radne grupa, rađena je analiza.

„Analiza je bazirana na dostupnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i ostalih relevantih institucija koje se opšte bave tom vrstom prikupljanja podataka o tome koliko je ljudi ima na nekim pozicijama, koliko je stranaca, koliko je domaćih radnika i tome slično“, rekla je za Euronews Srbija Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije, koja učestvuje u radnoj grupi.

Ona objašnjava da su usledili ekspertski paneli gde su predstavljeni ti podaci, gde se radila provera i izvučeni neki sektori gde je uočeno da je deficit radne snage baš izražen.

„Kod nas gotovo u svakom sektoru fali po koji profil, negde ih fali više i onda jednostavno se u tom smislu radila analiza“, rekla je ona.

Ako, na primer, nedostaju zidari, to zanimanje se neće automatski naći na listi, dok se ne provere svi podaci dobijeni od institucija o tome da li postoji domaća radna snaga za to zanimanje ili ne postoji.

„Krenulo se od toga koja su zanimanja deficitarna, u smislu za kojim zanimanjima postoji velika potreba za radnicima, i onda se pristupilo toj analizi, odnosno obradi tih podatak dobijenih od institucija“, rekla je Jevtović.

U kojim oblastima je manjak radne snage?
U Srbiji je manjak građevinskih radnika različitih profila – zidara, armirača, tesara, keramičara, varilaca, stolara, zatim vozača autobusa, kamiona sa prikolicom i šlepera. Manjak je i u IT sektoru i inženjera.

„IT tržište se jako brzo razvija. Ne samo naš obrazovni sistem, nego generalno retko gde i u svetu da mogu obrazovni sistemi da prate toliku transformaciju IT-a i toliku potrebu za nekim novim zanimanjama. Oni koji su se pre tri, četiri ili pet godina bavili veštačkom inteligencijom u Srbiji, apsolutno nije bila potreba za njima u nekom velikom broju, sada je to opet drugačije“, rekla je Jevtović.

Ona kaže da godinama unazad postoji problem manjka inženjera elektrotehnike.

„Možda budu sva ova zanimanja na listi, možda bude pet, možda bude još novih 25. To opet sve zavisi od ukrštanja podataka, koji su u stvari i osnov da se dođe do liste i do broja deficitarnih zanimanja“ kaže Jevtović.

Foto: Pexelspexels

„To su, pre svega, građaninska industrija, transport, mnoge uslužni delatnosti kao što je maloprodaja, kao što je ugostiteljstvo – restorani, barovi, hoteli. Ali sve više i u oblasti predrađivačke industrije, a da ne pominjamo poljoprivrednu delatnost, posebno te bazne poljoprivredne radove u okviru voćarstva, ratarstva“, rekao je Stanić za Euronews Srbija.

Iz tog razloga, dodaje, sve više i više je potrebno oslanjati se na za sada privremeni uvoz radne snage, i to izvan evropskih zemalja.

„To je posebno izraženo u građevinarstvu, saobraćaju i u ugostiteljstvu. Dakle, ta deficitalna zanimanja trenutno jesu uglavnom nisko ili srednje kvalifikovani poslovi, sa tendencijom da u budućnosti zbog demografije i odliva stanovništa, i drugi profili budu traženi“, rekao je Stanić.

Hoće li stranci „uzeti“ posao domaćim radnicima?
Kada bude usvojena lista deficitiranih zanimanja, strani državljani koji poseduju tražene kvalifikacije moći će da se zaposle bez testa tržišta rada, koji podrazumeva da strani državljanin može da se zaposli u Srbiji tek kada se ustanovi da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ne postoje nezaposleni domaći radnici.

Jevtović objašnjava da će se na listi naći samo zanimanja za koja ne postoji domaći kadar, iz razloga da ne bi ljudi bili zabrinuti da će se zapošljavati stranci, a da u Srbiji ima takvog kadra.

„Mi imamo nezaposlene ljude, ali je poenta što oni nemaju kvalifikacije potrebne za radna mesta koja su upražnjena“, navodi Jevtović i dodaje da postoji i varijanta prekvalifikacije.

Tek kada se napravi kompletna analiza, kaže ona, selektovaće se zanimanja.

„Da li će na listi biti 25, 50 ili više deficitarnih zanimanja, to se još ne zna jer je još uvek proces u toku“, rekla je Jevtović.

Kada bude sastavljen predlog liste deficitarnih zanimanja, biće prosleđen Socijalno-ekonomskom savetu na mišljenje, nakon čega bi tu listu trebalo da usvoji Vlada Srbije.

Kada se usvoji lista deficitarnih zanimanja, kaže Jevtović, i dalje će se raditi analize koje se rade i danas.

Ukoliko se konkretno za neko zanimanje pojave domaći državljani koji su kvalifikovani za taj posao, Vlada Srbije to zanimanje može da izuzme sa liste.

(Euronewssrbija)

BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA: Veliku pažnju privukla izložba „Znameniti književnici Pančeva“