Čačak – Sve vidljivije klimatske promene, veliki uticaj imaju i na srpsku poljoprivredu. Neretko možemo čuti da je voće procvetalo kad mu vreme nije, mahom u kasnu jesen, da su u Šumadiji rodile banane, ili da je suša već treću godinu za redom uništila prinose u voćnjacima. Mnogi naučnici smatraju da su baš klimatske promene razlog što su pojedine stare sorte voća na putu ka nestajanju ili su potpuno nestale sa nekog područja.

– Prva asocijacija kada se priča o nestajanju, to je svima dobropoznata sorta šljive madžarka ili požegača, ali ne samo zbog klimatskih promena, nego i zbog određenih bolesti šarke šljive virusnog oboljenja. Sigurno da klimatske promene, ne samo da ne pogoduju nama, nego i voću, problem su kod jagodastog voća. Tu imamo značajno smanjenje proizvodnje i kod maline, i kod kupine, borovnice I svog drugog voća, tako da proizvođači i u Srbiji i u svetu iznalaze razne načine za prevazilaženje tih sve ekstremnijih pojava”, rekao je za RINU dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije iz čačanskog Instituta za voćarstvo.

Leposavić je voćarima savetovao da ove jeseni nastave da sade tradicionalne sorte.

– Vrlo često mi postavljaju ta pitanja, s obzirom na veoma visoke temperature u našem kraju, ali i u celoj Srbiji imamo pojavu da smokva lepo rađa. Ljudi su u dilemi i pitaju se, da li treba da sadimo smokve i to neko južno voće, naš savet iz Instituta za voćasrtvo je svakako da radimo I sadimo ono što su naši stari. Znači, šljive, jabuke, trešnje, višnje i da se to voće samo malo modifikuje I da se po mogućstvu obezebedi voda za zalivanje. Sve češće se naši proizvođači odlučuju za postavljanje protivgradnih mreža i mreža za zasenu”, pojasnio je on.

Kada je u pitanju najprofitabilnije voće, dr Leposavić je naglasio da su ove godine voćari imali dosta dobrih rezultata sa višnjom, s obzirom na sveukupnu situaciju na svetskom tržištu malina, kraljica srpskih voćnjaka je ono što treba saditi i gajiti.

– Vredi pokušati da se revitalizuju prilično zapušteni zasadi, isto tako, malo veći problem je kod jabuke, ali šljiva je, kao nacionalna voćna vrsta preporuka za sadnju našim voćarima”, zaključio je dr Leposavić.

(Pančevac/RINA)

ŠLJIVA KAO LEK U IDVORU: Žene neumorne čuvarke zajedničke kulture

BAKA MARE (86) PEČE ŠLJIVOVICU: Rakiju ću podeliti prijateljima! SAMA JE UBRALA TONU ŠLJIVA!