Zahvaljujući manjem broju prijavljenih, ali i tome što su sva dela, kako rekoše, zadovoljila osnovne umetničke kriterijume, na ovogodišnjem Oktobarskom salonu Pančeva izloženi su svi pristigli radovi. Ova svojevrsna umetnička demokratija, s glasom svih onih koji žele de učestvuju, donela nam ipak vrlo zanimljivu izložbu i niz dobrih umetničkih uzleta. Prva nagrada pripala je predstavniku mlađih umetnika – Nikoli Gajiću, druga predstavnici mladih Milici Krstić Bulik, a protagonista najmlađih – Marta Stanojlović, s trećom nagradom, dobila je prvu samostalnu izložbu.

I pored zapitanosti da li saloni sa slikama na zidu, i to u gradu gde likovnjaci odavno ne vide svoj dom, u vremenu mnogo poznom za doba kada je likovnjačka boemska bratija nakon otvaranja izložbi punila kafane – a da parafraziramo i reči likovnog istoričara Dimitrija Jovanova sa otvaranja u ponedeljak, 27. oktobra – i kada baš izostala dela s godišnje revije aktuelnog stvaralaštva pančevačkih umetnika govore o onome što je iznad lokalnog, ovogodišnji 55. Oktobarski salon Pančeva zadržao je ipak radost. Radost se ogledala u sreći dobitnika nagrada, iz mlade, mlađe i najmlađe generacije, kao i zdušnom aplauzu okupljenog publikuma u Galeriji savremene umetnosti – naravno, iz redova kolega i rodbine, ali i u podršci one starije umetničke bratije s početka priče, prisutne i dalje na Salonu. O njihovoj radosti posvedočila mi je slikarka Jelena Badnjevac Ristić, kada mi je uz osmeh rekla da primećuje da jedan broj „starijih” izbegava da šalje svoja dela na Salon, ali da je ona pobornik toga da upravo mladi treba da dobijaju nagrade. Pametnom – dosta.

Na otvaranju 55. Oktobarskog salona umetnici, i mlađi i stariji, a u publici od beba do sedih kosa i bradaFoto: KCP

Jarac, karte i mravinjak

Možda najustreptalija, sudeći bar po poletnosti u toku kratkog razgovora, bila je dobitnica treće nagrade Marta Stanojlović, rođena 2002. godine. Najmlađa je od dobitnika, tek je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je na poslednjoj godini i nastao nagrađeni rad – grafika u dubokoj štampi „Crveni mravinjak”. Ali poletna je najviše bila zato što je, pored diplome, dobila i prvu samostalnu izložbu u toku iduće godine, baš u Galeriji savremene umetnosti.

Marta Stanojlović – treća nagrada

Marta Stanojlović s nagrađenom grafikom „Crveni mrivanjak”Foto: Pančevac / N. S.

Završila Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek grafika i knjiga. Radila murale u Pančevu i Tornareću, u Italiji, gde je preko „Elektrike” predstavljala Srbiju. Pre dve godine prvi put izlagala na Oktobarskom salonu, sada treća nagrada za grafiku u tehnici duboreza „Crveni mravinjak”.
O delu: „Ova nagrađena grafika je nastala na četvrtoj godini studija, sama od sebe, bez neke priče iza. A kada je bila završena, zaličila mi je na neki crveni mravinjak, pa je tako i dobila naziv. Želim da zahvalim mojoj profesorki Gabrijeli Bulatović, koja mi je na pametan način ukazivala na znakove pored puta, ne dajući mi gotova rešenja, kako bih se sama sukobila sa ovim radom, kako bih ga sama izvela na pravi put.”
O planovima: „Desila mi se jedna divna priča. Shvatila sam, pošto sam ilustrovala knjigu za decu Dragane Mladenović „Doktorka Gugu”, koja je izašla u junu, da time želim i da se bavim. Knjiga je već dobila priznanje u Nemačkoj. A čeka me i veliki posao s prvom samostalnom izložbom, ovde u Galeriji, s obzirom na to da je u pitanju prilično veliki prostor.”
O Oktobarskom salonu: „Vezana sam za Salon jer sam pre dve godine prvi put u životu tu i izlagala. Ovo je i mesto za divan susret s dosta poznatih ljudi, nekadašnjih profesora i nastavnika, s dragim i starijim i mlađim kolegama…”

Milica Krstić Bulik, rođena 1985, dobitnica druge nagrade, koja donosi otkup dela, pripadnica je mlade generacije pančevačkih likovnjaka. Kao već iskusniji diplomac s grafičkog dizajna na odseku politehnike na Visokoj strukovnoj školi u Beogradu, dosada je izlagala uglavnom skulpture, imala je i samostalnu izložbu fotografija, dizajnirala je kolekcije majica, postere, omote albuma i knjiga… A sada je nagrađena za kolaž „Srce (je) u igri”, kao dokaz da je očigledno dobra i u tehnici koja otvara jedno novo poglavlje u njenom stvaralaštvu.

Milica Krstić Bulik – druga nagrada

Milica Krstić Bulik sa nagrađenim kolažima „Srce (je) u igri”Foto: privatna arhiva

Završila grafički dizajn na politehnici u Beogradu. Izlagala na dve samostalne i više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Multimedijalna umetnica. Bavi se dizajnom, skulpturom, fotografijom, slikama i kolažima. Ima svoj sajt www.milica-krstic.com. Prvi put na Oktobarskom salonu pre deset godina, sada druga nagrada za serijal kolaža „Srce (je) u igri”.

O delu: „Prikazane su karte koje mogu da se posmatraju iz više uglova. Naš život je kolaž, a pitanje je uvek kakve nam je karte dodelila sudbina. Rad se zove ’Srce (je) u igri’ pošto je i tema bila vezana za umetnost kod nas, ali i zato što mi koji stvaramo, to radimo iz srca.”

O Oktobarskom salonu: „Ovo je značajna i lepa manifestacija, jer se tu uvek predstavi puno umetnika. Dobra je i zato što je to prilika da mladi umetnici izlažu jer takvih prilika nema mnogo.”

I prvi – Nikola Gajić, iz mlađe generacije, rođen je 1996. godine. Prvi put učestvuje na Oktobarskom salonu Pančeva i odmah je dobio prvu nagradu. Jednom je, doduše, bio odbijen, ali je u biografiji zabeležio i dve samostalne izložbe, u Beogradu i Novom Sadu. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Trebinju – i to slikarstvo, ali pre se za njega može reći da je „likovni umetnik”, stvara u raznim tehnikama, a bavi se i vizuelnom umetnošću. Ovom prilikom nagradu je osvojio s vajarskim delom „Četvrta kuća mi je u Jarcu”, to jest koferom od terakote – tako teškim, iako na prvi pogled laganim, jer nam, s na njemu ispisanim floskulama, govori o dilemi – otići ili ostati u ovoj zemlji. Ipak, bar ovaj kofer, pošto je i prva nagrada otkupna, neće nikuda otići, nego će završiti u fundusu Galerije savremene umetnosti.

Nikola Gajić – prva nagrada

Nikola Gajić pored nagrađenog dela „Četvrta kuća mi je u Jarcu”Foto: Pančevac / N. S.

Rođen u Pančevu, Akademiju završio u Trebinju, živi u Kikindi. „Jugosloven”. Dve samostalne izložbe, više grupnih. Dobitnik Nagrade za mlade umetnike Pančeva 2021. Prva nagrada na 55. Oktobarskom salonu Pančeva za delo „Četvrta kuća mi je u Jarcu” u tehnici bojene terakote.
O delu: „To je moj čitav život. Na koferu su ispisane floskule koje meni, nama, govore o odlasku iz zemlje. Poruka upućena meni je bila – ti si talentovan, treba da ideš. Nisam ja nužno ni protiv ostajanja ni protiv odlaska. A i dalje mi pada da na pamet da odem, ali evo me i dalje tu.”
O životu od umetnosti: „Ne, ne može se živeti od umetnosti. Snalazim se. Nemamo dovoljno mogućnosti. Većinom se profesori aktivno bave umetnošću. Da li ću se ja time baviti? Ne zavisi to od mene.”
O Oktobarskom salonu: „Želeo sam da konkurišem na izložbi u svom rodnom gradu. Značajna je manifestacija, i zbog toga što je ovakvih stvari sada sve manje.”

Nekada i sada

„Nekada” je, posvedočilo mi je više umetnika i posetilaca, na konkurs za Oktobarski salon, koji je započeo svoju istoriju 1971. godine, stizalo i po 150 radova, a sad 41, te je, kako reče Ivana Markez Filipović, urednica za likovne i vizuelne umetnosti Kulturnog centra, „komisija imala zadovoljstvo da pusti sve autore”.

– Mislim da su svi zadovoljili osnovne kriterijume, pa nismo hteli nikoga da izdvajamo iz ove, moram reći, interesantne umetničke grupe. Želeli smo na taj način i da podstaknemo autore da se i sledećih godina prijave na naš salon. Značajno je i to što otkupljujemo dela prvo dvoje nagrađenih, pa ih Galerija zadržava u svom vlasništvu. To jest grad, jer ovo i jeste gradska manifestacija, koju grad finansira, na čemu im zaista mnogo hvala – rekla je, objašnjavajući kako su izabrana dela za ovogodišnju izložbu, Ivana Markez Filipović.

A razlog za to da je danas mnogo teže oceniti likovnu scenu u gradu nego nekada, prema rečima člana umetničkog saveta Dimitrija Jovanova, kustosa iz Narodnog muzeja Pančevo, po struci istoričara umetnosti, jeste i to što je nekada bilo mnogo manje stvaralaca koji su napuštali ovu sredinu, što putem životnih, što putem stvaralačkih koraka.

– Ogledanje scene na manifestaciji i godišnjoj izložbi Salona umetnosti Pančeva uvek daje prizore koji otkrivaju i osvetljavaju jedan njen lik veoma dobro i jasno, dok se izostajanjem drugih faseta lika, paradoksalno, rečito govori o celini u preseku i izvan lokalnog. Opstajanje učešća prepoznatljivih protagonista i upliv stvaralaca koji se tek sada ili odnedavno pojavljuju na pozornici – izlažu na godišnjim smotrama – varira, pokazujući ne samo generacijsku raslojenost i podelu – ocenio je Dimitrije Jovanov.

Nakon zvaničnog otvaranja, popila se uglavnom kisela voda, nagrađeni su se slikali, novinari ponešto upitali učesnike, a već nakon sat vremena Galerija je bila skoro sasvim prazna. Nije nam poznato da su umetnici posle „uspešnog otvaranja” otišli put neke zaostale gradske kafane, da podele radost zbog toga što su se sreli i što su publikumu prikazali svoje „uspešno delo”. Stariji, kao što je i red, odvezli su se put svojih kuća, a mladi – možda su seli u neki kafić ili za računar da promovišu svoj rad putem društvenih mreža ili nekog sajta. Ko zna zašto je to dobro – jer to je demokratija i za umetnost.

(Pančevac / Nevena Simendić)

Prva nagrada za slikara Milovana Panića

U Narodnom muzeju otvorena izložba Deliblatski pesak