Starost sa sobom nosi velike izazove, te o njoj treba brinuti na vreme. Dobar san, redovno vežbanje su dobre polazne tačke, kao i kvalitetna i korisna hrana:

„Ishrana je jedan od ključnih pristupa i osnovnih ‘stubova dugovečnosti’, ističe doktor bioloških nauka Aleksej Moskalev. Nedavno su u uglednom međunarodnom naučnom časopisu objavljeni rezultati njegovog velikog istraživanja i evo šta je ekspret otkrio.

„Danas je poznato da starenje nije neki konkretan ‘kvar’ ili jedan proces u organizmu. U stvari, to je celokupan skup, sistem međusobno povezanih mehanizama. Tako, s godinama slabi zaštita DNK od oštećenja, nakupljaju se stare ćelije, razvija se hronična upala, pogoršava se mikroflora creva“, naglašava ruski stručnjak.

Istovremeno, eksperimenti na životinjama više puta su ubedljivo dokazali: određene supstance iz uobičajene hrane mogu usporiti razvoj nepovoljnih starosnih promena.

Šta su naučnici otkrili o uticaju određene hrane na starenje
Kod nestabilnosti DNK (nakupljanje oštećenja u genima) pomaže aminokiselina koja se u velikoj količini nalazi u gljivama.

„S godinama nivo ove supstance u organizmu pada. Zbog toga je redovna konzumacija gljiva perspektivan način za podršku zaštite genoma“, objašnjava profesor Moskalev.

Takođe, treba imati u vidi i kvercetin – koji se nalazi u luku, jabukama, bobičastom voću (brusnica, borovnica). Smanjuje broj oštećenja DNK i aktivira proteine odgovorne za njen remont.

Što se tiče „prepisivanje“ rada gena (promena njihove aktivnosti), tu pomažu jedinjenja EGCG kojih najviše ima u zelenom čaju, kao i sulforafan, indol-3-karbinol koji obogaćuju različite vrste kupusa, repu.

U slučajevima nagomilavanje ćelijskih oštećenja, treba razmotriti upotrebu đumbira, sladića. Supstance kao što su spermidin koji se nalazi se u pšenici, soji, gljivama, starim sirevima, kao i resveratrol kog ima ga u ljusci crvenog grožđa, kikirikiju, orasima su takođe korisne u ovim slučajevima.

„Upotreba zelenih biljaka i korenastog povrća pomaže organizmu da se bolje ‘remontuje’ i smanjuje rizik od gojaznosti, dijabetesa i ubrzanog starenja“, ističe profesor Moskalev.

Kod narušenog rada mitohondrija pomaže urolitin A – nastaje u ljudskom crevu nakon konzumacije nara, oraha, jagoda, malina. Stimuliše selektivno čišćenje starih mitohondrija, poboljšava proizvodnju energije u ćelijama.

Takođe, trigonelin pomaže koji se nalazi u kafi i pomaže funkciju mitohondrija u mišićima i mozgu.

„Umerena konzumacija kafe (do 3-4 šoljice dnevno), redovna konzumacija nara, oraha i bobičastog voća korisni su za obnovu energetskih stanica ćelija. Važno je održavati zdravu crevnu mikrofloru – da bi mogla da proizvodi isti urolitin A“, pojašnjava ekspert. Najbolje sredstvo za mikrofloru je vlakno (povrće, voće), kao i fermentisani proizvodi (kiselo mleko, kiseli kupus, kisele jabuke).

Hronična upala
U ovim sitacijama zingeron iz đumbira i kardamona, luteolinidin iz crnog pirinča – smanjuju aktivnost proupalnih molekula. Inulin i fruktooligosaharidi iz cikorije, crnog i belog luka – efikasno podržavaju korisnu crevnu mikrofloru. Važni su i ruzmarin, žalfija, melisa, masline, maslinovo ulje.

(RTBalkan)