Klice i mikrobilje imaju zdravu perspektivu
U jedan dobrih primera bavljenja neubičajenim poslovima spada i proizvodnja zdrave hrane kao što su klice i mikrobilje, od koje već više godina, uz mnogo rada i odricanja, egzistira porodica Ratkov Žebeljan.
Nakon što je završila Hemijski fakultet u Beogradu, naša sugrađanka Danijela Ratkov Žebeljan najpre se zaposlila upravo u starčevačkoj školi, pa na Hemijskom fakultetu, a onda se vratila za nastavničku katedru, a u međuvremenu je postala i spoljni saradnik u Ministarstvu prosvete.
Spletom okolnosti, pre osam godina zasnovala je, tada kao neki vid hobija, proizvodnju klica i mikrobilja u svojoj starčevačkoj kući, što je tokom vremena preraslo u porodični posao i firmu koja se zove „Grina”, u kojoj su angažovani i njen muž i dva sina.
– To je bilo najpre iz hobija, a kako se stvar razvijala, priključio mi se i suprug, nakon čega smo registrovali i poljoprivredno gazdinstvo pod nazivom „Grina”. Ono što razlikuje ovu proizvodnju od obične poljoprivredne jeste nivo uslova koji treba da se obezbedi, a tiče se higijene, pogotovo kod proizvodnje klica. Kada sam počela, stvarno nisam mislila da će to prerasti u bilo kakav biznis. Inicijalna ideja bila je to što se stariji sin bavio triatlonom, pa sam pokušala da nađem nekakvu hranu koja će mu prijati, pogotovo kad je trka. Dakle, tragala sam za nečim što mu obezbeđuje energiju i nastojala da mu poboljšam ishranu. Najpre sam došla do toga da bih mogla da pravim takozvano biomleko, odnosno žitarice koje se kuvaju uz dodatak orašida, malo cimeta i još ponečeg, kako bi on to mogao da popije i da pojede, na primer, nešto što su klice s visokim sadržajem proteina. Kasnije se to razvijalo u raznim smerovima, pre svega na mirkobilje – navodi Danijela.
Foto: Jordan FilipovićFoto: Jordan Filipović
Od hobija do uspešnog posla
Jedan lep, ali zahtevan hobi u međuvremenu se pretvorio u porodični bizniz…
– Suprug Nenad mi se priključio kada je završena pandemija kovida. On je odlučio da više neće da se vraća u korporacije za koje je radio 20 godina, jer to je za njega postalo previše stresno. I tako mi je rekao da misli da se od ovog mog hobija može napraviti neki posao. Ja sam se složila kada je već bila takva situacija. I stvarno, moram da priznam da sve što se tiče logistike i prodaje nije nešto što sam poznavala. Tako sam i dan-danas zadužena za proizvodnju i da vodim računa o tom segmentu, jer radeći u školi nisam imala pristup informacijama koje je on imao dok je bio u korporacijama. Dakle, suprug je važan činilac u razvoju našeg biznisa. Mislim da je to mnogo doprinelo da mi od ovoga napravimo pravi porodični posao, jer ako je meni trebalo to nešto za klice ili neka mašina ili nešto da se napravi, to bi on uradio najbolje moguće. Ili ako je u pitanju distribucija, on je uvek spreman da sedne u auto, da to odveze ili da pregovara o plasmanu – ističe ova vredna sugrađanka.
Šta su zapravo klice u ishrani?
Kada je reč o samoj materiji, ona navodi da su klice mlade biljke koje rastu u specifičnim uslovima, pre svega regulisana temperatura i vlažnost.
– Neke od tih biljaka su nama i poznate, a često ih i jedemo, kao što je rotkvica. S druge strane, to mogu da budu i nama manje poznate, kao na primer one koje jedu Azijci i uglavnom su to klice tamošnjeg pasulja, mungo ili azuki. E klice od tih biljaka obezbeđuju visok nivo vitamina i minerala u malim količinama. Naime, biljke u tom periodu kratkog rasta, da bi rasle, moraju da razlože proteine, amino-kiseline i ugljene hidrate, koji su složeni, na jednostavnije šećere kako bi sebi obezbedile hranu. Ujedno to je i nama lako svarljivo i spremno maltene za jelo. To može da se jede sirovo, što je primarno, ali može i da se blanšira i kuva, kako god je kome zgodno. Recimo, taj mungo pasulj lakše se vari kad je malo blanširan kao i svaka mahunarka – navodi Danijela.
Širenje proizvodnje kao logičan rezultat
Proizvodnja je s vremenom proširena na srodne produkte.
– Primera radi, cedimo sok od izdanaka žitarica, kao što su spelta, pšenica, ječam… Ti sokovi su izuzetno zdravi, pre svega jer sadrže veliku količinu hlorofila, što je veoma dobro za detoksikaciju. Ljudi bi trebalo da se svojom ishranom svakodnevno pročišćavaju, a ne da čekaju neke određene periode za detoksikaciju. Međutim, u nekim životnim okolnostima naša jetra je prilično opterećena. Moram da kažem da nam se veliki broj bolesnih ljudi obraća, jer se ispostavilo da oni u periodima kad su na hemoterapiji ili posle toga, kao i kada imaju helikobakteriju, moraju da se hrane na određen način koji nije stran ljudima, ali je neubičajen za našu svakodnevicu i podrazumeva da ti obroci moraju da budu visokokvalitetni, ali ne mnogokalorijski i obimni. Konkretno, taj sok od spelte preporučuje se i ljudima, pa i maloj deci za poboljšanje krvne slike, a sok od ječma je odličan kada je u pitanju detoksikacija – priča ova preduzetnica.
Žitne trave i jestivo cveće sve traženije
Prema njenim rečima, klice se gaje u klijalištu, odvojenom i zaštićenom prostoru, a isto važi i za mikrobilje, kao i za žitne trave i jestivo cveće.
– To podrazumeva da za gajenje mikrobilja i podloge treba obezbediti svetlo koje može da bude veštačko. Inače, najveći broj ljudi koji gaji kod nas mikrobilje sada radi pod veštačkim svetlom i to je taj neki urban farming koji se sad popularizuje. Sve u svemu, u odnosu na vreme kada sam počinjala, sada ima mnogo više onih koji proizvode dominantno mikrobilje. Za klice to baš i ne važi, budući da tu postoji nivo uslova koje treba obezbediti. Potrebna je infrastruktura u smislu prostorije za naklijavanje semena. Mi imamo mašinu koju mi je projektovao suprug, po struci mašinski inženjer. Međutim, kada se kupuje, to nije mali izdatak. Pored troškova, podrazumeva se i mnogo rada, ali ne bunimo se, jer ipak je najbitnije da uglavnom sve zavisi od nas samih. Nijedan posao nije lak, ali mi u ovome zaista uživamo – navodi Danijela Ratkov Žebeljan.
(Pančevac/J. Filipović)
Marko Škrbić: Uslovi za setvu kukuruza dobri, ali troškovi enormni
