Od aforizama do Hilandara u Gradskoj biblioteci

Gradska biblioteka Pančevo tokom juna otvorila je svoja vrata različitim glasovima savremene književnosti, duhovne baštine, kolekcionarstva i aforističke misli. U čitaonici i izložbenom prostoru smenjivali su se pisci, istraživači i ljubitelji knjige, a publika je imala priliku da prisustvuje programima koji su, svaki na svoj način, potvrđivali da biblioteka nije samo mesto čuvanja knjiga, već i prostor susreta, razgovora i živog kulturnog pamćenja grada.

„Etno” – Igor Marojević

Junski program započeo je susretom sa Igorom Marojevićem, jednim od zapaženih savremenih srpskih proznih pisaca. U utorak, 2. juna, predstavljen je njegov roman „Etno”, a razgovor sa autorom vodio je Darko Ješić. Marojević je govorio o temama koje njegova proza uporno otvara: o pojedincu pred pritiscima zajednice, o nasleđenim obrascima, identitetu i društvenim protivrečnostima. Razgovor je pokazao da savremeni roman i dalje može biti oštro ogledalo vremena, ali i mesto na kom se, kroz književnu imaginaciju, preispituju naši lični i kolektivni izbori.

Dr Milutin Tadić – „Sveta Gora u društvu čistih zraka sunca”

Dva dana kasnije, 4. juna, čitaonica biblioteke bila je posvećena Hilandaru i Svetoj Gori. Profesor dr Milutin Tadić održao je predavanje povodom knjige „Sveta Gora u društvu čistih zraka sunca”. Spajajući naučnu preciznost, putopisno iskustvo i duboko poštovanje prema svetogorskom nasleđu, Tadić je publici približio prostor u kom se vekovima susreću vera, istorija, umetnost i priroda. Posebnu vrednost predavanja predstavljalo je sagledavanje Svete Gore kroz svetlost, vreme i prirodne pojave, čime je drevni monaški svet predstavljen iz jednog osobenog i podsticajnog ugla. Hilandar se tako ukazao ne samo kao velika svetinja srpskog naroda već i kao mesto trajanja, mere i tišine, toliko potrebnih savremenom čoveku.

Dr Milutin Tadić na promocije svoje knjige „Sveta Gora u društvu čistih zraka sunca” u Gradskoj biblioteci Pančevo (Foto: Gradska biblioteka Pančevo)

„Mali princ” kroz izložbu Žane Gnjatović

U petak, 5. juna, otvorena je izložba više od stotinu knjiga „Mali princ” Antoana de Sent Egziperija, koju je priredila bibliotekarka iz Sombora Žana Gnjatović. Godine predanog rada i mnogo ljubavi su joj bile potrebne da stvori ovu jedinstvenu kolekciju koja na mnogobrojnim jezicima sveta svedoči o neverovatnom putovanju jedne knjige kroz kulture, narode i generacije čitalaca. Različita izdanja, prevodi i likovna rešenja pokazali su koliko je ova naizgled jednostavna priča duboko ukorenjena u svetskoj kulturi. „Mali princ“ ostaje knjiga kojoj se čitalac vraća u različitim životnim dobima, svaki put pronalazeći novu misao o prijateljstvu, odgovornosti, ljubavi i onome što se ne vidi očima. Izložba je zato bila više od predstavljanja knjiga: bila je podsećanje na trajnu snagu jednog dela koje nas uči da se najvažnije vrednosti čuvaju pažnjom i bliskošću.

Aleksandar Čotrić – „Bauk aforizma kruži Evropom”

Poseban ton junskom programu dao je susret sa Aleksandrom Čotrićem, jednim od najpoznatijih srpskih aforističara, koji je predstavio antologiju evropskog aforizma „Bauk aforizma kruži Evropom” u izdanju Gradske biblioteke Pančevo. Ova knjiga donosi izbor aforističke misli sa evropskog prostora i pokazuje koliko ova kratka književna forma može biti raznovrsna, britka i podsticajna. U vremenu kada se javna reč često rasipa u buci i brzini, aforizam ostaje sažeta, precizna i nemilosrdno jasna forma. Čotrić je govorio o tradiciji i savremenosti evropskog aforizma, o njegovoj društvenoj ulozi, ali i o moći humora, ironije i paradoksa da u nekoliko reči otvore pitanja koja ponekad izmiču dugim raspravama. Predstavljanje antologije bilo je ujedno i potvrda izdavačke uloge Gradske biblioteke Pančevo u negovanju i predstavljanju ove važne književne vrste.

Na predstavljanju panorame savremenog aforizma u Evropi „Bauk aforizma kruži Evropom” – Nemanja Rotar, Aleksandar Čotrić i Goran Trailović (Foto: Gradska biblioteka Pančevo)

Sanja Domazet – „Hedonisti”

Književno veče Sanje Domazet, održano 11. juna, donelo je drugačiju vrstu senzibiliteta. U središtu programa bila je njena knjiga „Hedonisti“, u izdanju „Službenog glasnika“. Sanja Domazet, spisateljica, novinarka i univerzitetska profesorka, predstavila je prozu koja se kreće između kulture, umetnosti, svakodnevice i ličnog iskustva. Njeno pisanje odlikuju znanje, radoznalost i sposobnost da se u naizgled običnim prizorima prepoznaju dublji slojevi vremena. Razgovor je otvorio pitanja o zadovoljstvu, lepoti, duhovnoj i čulnoj kulturi, ali i o tome šta danas znači živeti pažljivo, s merom i svešću o svetu koji nas okružuje.

Autorka knjige „Hedonisti” Sanja Domazet (u sredini) sa Nemanjom Rotarom i Gordanom Milosavljević Stojanović, urednicom knjige, na promociji u Gradskoj biblioteci Pančevo (Foto: Gradska biblioteka Pančevo)

„Balans” dva bugarska umetnika u Gradskoj biblioteci

Da se mogu spojiti u likovnoj umetnosti apstraktno i figurativno i potpuno dva suprotna umetnička senzibiliteta svedoči izložba dva bugarska umetnika, Nikole Rukova i Rumena Deševa u Gradskoj biblioteci Pančevo. A da države i narode najbolje spaja umetnost posvedočilo je otvaranje, upriličeno 26. juna, kada Pančevo ugostilo i bugarskog ambasadora Angela Angelova. Naziv „Balans” za izložbu jeste izabran kao simbol ravnoteže autorskih svetova i unutrašnje geografije dva umetnika i njihova dva načina izražavanja – figurativnog i apstraktnog, boje i grafičkog izraza, crnog i belog. Sami umetnici su skrenuli pažnju i na to da je reč „balans” kao naslov izložbe odabrana, pošto ima isto značenje i u srpskom i u bugarskom, i kao simbol razumevanja koje donosi umetnost. Izložba se može pogledati tokom jula.

Za zaključak pred letnju kulturnu pauzu

Raznovrsnost ovih programa pokazala je širinu misije Gradske biblioteke Pančevo. Od savremenog romana i aforizma, preko svetogorske duhovnosti, do jedne od najvoljenijih knjiga svetske književnosti i nove proze Sanje Domazet, junski susreti povezali su različite generacije i interesovanja. Zajednička nit svih događaja bila je vera u moć knjige i razgovora: u njihovu sposobnost da nas saberu, podsete na nasleđe i podstaknu da savremeni trenutak sagledamo pažljivije.

Biblioteka je i ovoga puta potvrdila da kulturni život grada ne čine samo veliki datumi i svečanosti već i večeri u kojima se ljudi okupe oko jedne knjige, jednog pitanja ili jedne misli. U takvim susretima, tihim ali postojanim, gradi se čitalačka zajednica i čuva ono najbolje iz tradicije: potreba da se znanje deli, da se sluša sagovornik i da se svet razume kroz pisanu reč.

(Pančevac / autor teksta: Nemanja Rotar, za sajt opremila N. S.)

Gradska biblioteka: Izložba dva bugarska umetnika

Elektronska  „Antologija pančevačkih pesnika” Nemanje Rotara