Novo istraživanje kompanije Kaspersky otkriva da prevare putem poruka više nisu samo sporadični sajber incidenti, već ozbiljna ekonomski pretnja koja pogađa domaćinstva u Srbiji i širom sveta.

Građani Srbije u proseku gube 425 evra po prevari putem poruka. Iako je ovaj iznos nešto niži od globalnog proseka (638 evra), za više od 13% žrtava u našoj zemlji gubici prelaze čak 1.175 evra.

Na globalnom nivou, ukoliko bi bilo pogođeno samo 10 odsto korisnika aplikacija za razmenu poruka, šteta bi premašila 173 milijarde evra. Realne cifre su verovatno i veće, jer u Srbiji svega 20,4% žrtava prijavi prevaru policiji, a 24,4% svojoj banci.

Dr Elizabet Karter, forenzički lingvista i kriminolog sa Univerziteta Kingston u Londonu, objašnjava:“Prevaranti koriste prepoznatljive kontekste, poznata društvena okruženja i ukorenjene jezičke obrasce kako bi žrtve stekle utisak da donose racionalne i razumne odluke u datom trenutku. Međutim, ono što se zapravo dešava jeste da oni konstruišu lažne stvarnosti u kojima te odluke na kraju dovode do finansijske i psihološke štete. Veoma je teško prepoznati lažnu stvarnost dok ste u njoj. Držite prijatelje i porodicu blizu sebe i razgovarajte s njima o svojim aktivnostima na internetu, jer je sa strane mnogo lakše uočiti da nešto nije u redu“.

Najčešće prevare u Srbiji
Napadima su podjednako izloženi pripadnici Generacije Z, milenijalci i Generacija X, a u Srbiji su najzastupljenije:

Investicione prevare (41,2%) – posebno usmerene na milenijalce kroz obećanja o brzoj zaradi.
Lažne pošiljke i dostave (39,2%)
Lažno predstavljanje u ime poznatih brendova (33,2%)
Više od polovine svih prevara (52%) dogodilo se u poslednjih pet meseci, pri čemu je čak 28% ispitanika bilo meta tri ili više puta, što ukazuje na visoko organizovan, „industrijalizovan“ kriminal.

„Prevare putem poruka neprimetno izvlače novac iz domaćinstava koja su već pod ozbiljnim finansijskim pritiskom“, izjavio je Rade Furtula, presales menadžer kompnije Kaspersky za Zapadni Balkan. „Ovaj visoko organizovani i industrijalizovani pristup prevarama cilja ljude velikom brzinom i u velikim razmerama, preko svih komunikacionih kanala za razmenu poruka. Sa milijardama korisnika aplikacija za razmenu poruka širom sveta, teško je ignorisati ekonomski uticaj ovakvih razmera“.

Kako se zaštititi?
Stručnjaci podsećaju da prevaranti vešto koriste psihologiju i lažni osećaj hitnosti. Da biste se zaštitili, preporučuje se:

Provera izvora: Svaku neželjenu poruku ili ponudu proverite direktno preko zvaničnih kanala kompanije pre slanja novca ili podataka.
Upotreba zaštitnog softvera: Koristite bezbednosna rešenja i menadžere lozinki koji prepoznaju fišing linkove u realnom vremenu, čak i unutar samih obaveštenja na telefonu.
Edukacija i razgovor: Razgovarajte sa članovima porodice o mrežnim aktivnostima, jer je osobama sa strane često lakše da uoče sumnjive obrasce.

(Društvene mreže)