Aleksandar Stanojlović: Šta nam priča nova karta Pančeva

Mapa jednog grada služi da ga uokviri, da pokaže kako smo se razvijali od prošlog puta – od prethodne mape, da nam otkrije i kuda bi moglo stići do sledećeg puta, da pokaže koliko imamo čega – znamenja, škola, ambulanti, pumpi…; da nam plavim linijama i ovalima iscrta reke i jezerca, a zelenim kvadratima, rombovima, pentagonima parkove, da nam po imenima ulica i trgova pokaže i ko su vladari, a i ko više nije živ, pokatkad i dosetljivost nazivara, da nas uputi kuda da idemo i kako do nečega do stignemo, nogama ili autobusom, da nam ukaže na prečicu, da nam kuću smesti u celini, da nas uporedi s drugima…

Ali sve ređe ih proučavamo jer kuda treba da idemo, govori nam samo „čika Gugl”, a ostale stvarčice uočavamo tek ako nam se nađu na putu ili ako su nam neophodne. Aplikacije nas za uzicu vode, pa čak i govore. Zato su mape, posebno gradova, sve ređe. A da ih retko ko kupuje, svedoči i naš gost Aleksandar Stanojlović, arhitekta po obrazovanju, u ovom razgovoru u ulozi kartografa.

Pravio je on karte širom regiona – od Hrvatske, preko Bosne, do Crne Gore. A nedavno ga je Turistička organizacija Pančeva angažovala da načini i novu mapu Pančeva. Jer načinio je on onu i iz 2016, što je tada bio zamašan posao jer je poslednja pre toga rađena još u vremenima kada mnoga pančevačka naselja nisu ni postojala, ili bar ne u današnjem obimu. Ipak, ona je i sada morala da se inovira jer je oko 100 ulica dobilo i nove nazive.

U Turističkoj organizaciji Pančevo, na početku Ulice vojvode Petra Bojovića, novi plan Pančeva za 200 dinara Foto: TOP)

• Glavni posao si, znači, odradio 2016. Bila je to praktično nova karta Pančeva, pa kome je onda trebala?

– Oficijelna karta je bila potrebna taksistima i komunalnim službama, vatrogascima, policiji… Nije bila namenjena građanima. Pre toga je postojalo više verzija i sve su bile nezvanične, „kaubojštine”. Postojala je jedna vrlo lepa ljubičasta karta iz 1974, ali je tada Pančevo bilo samo do pruge. Misa je bila hipodrom, Strelište u ovom obimu nije postojalo… Početkom devedesetih neki privatnici su pravili karte s ciljem da zarade, ali mislim da je ovo prvi put da imamo gradsku mapu, mapu iza koje stoji jedna gradska ustanova – Turistička organizacija Pančeva.

• Kako izrađuješ mapu? Kada se ucrtavaju građevine, to jest zgrade na kartu, jer na njima nema svake kuće?

– Osnova su najčešće stare mape, kao i digitalni satelitski prikazi. Ali to je samo ispomoć, jer nijedna nikada nije siguran izvor. Ne pomaže tu često ni Gugl jer, na primer, ne prikazuje Korzo zato što nije drumska saobraćajnica. Vidi se samo da tu ima nešto na osnovu obojene površine koja označava blok bez ulice, ali tek kada kartu dovoljno uveličaš. Satelitski snimak je, s druge strane, opterećen drvećem i drugim sporednim stvarima. Doduše, on može da bude koristan za nove objekte.

A. Stanojlović: Grad nije menjao fizionomiju, ali kako se „progušnjava” u centralnim delovima, ipak se i širi na Novoseljanskom, Bavaništanskom i Jabučkom putu (Foto: Pančevac)

Građevine, to jest zgrade, ucrtavaju se tamo gde su naselja. Ako bismo samo napravili „fleku”, to jest kompaktnu obojenu površinu na mestu gde je Tesla ili Kotež, ne bismo mogli da uočimo međuprostore između slobodnostojećih zgrada koje nemaju svoju parcelu, zelene površine, kuda može da se prolazi, šeta. Ne bismo mogli da vidimo odnos javnog i privatnog prostora. Pojedinačne kuće se ne crtaju jer one imaju svoja dvorišta i bašte koje ne koriste drugi ljudi. Ali se ucrtavaju gabariti javnih zgrada. A kako bi se izdvojile od okoline, imaju i drugačije boje.

• U dve-tri poslednje decenije prošlog veka grad je u potpunosti promenio fizionomiju, a da li smo se širili posle 2016. godine?

– Ne značajno. Ali pored toga što se grad „progušnjava” gradnjom u visinu, u širinu se najviše išlo na Bavaništanskom putu – posle „Lale”, od Novog groblja do Doma slepih. Tu sada ima nedefinsanih blokova kuća, vikendica. Redovi novih kuća su uočljivi i na Jabučkom putu. Širili smo se i na Kudeljarcu, u Pelisterskoj, Kajmačkalnaskoj, na Novoseljanskom putu, od Mise do Petrolove pumpe. Ljudi iz grada nemaju čak ni uvid u ta područja, i ne znaju da se tamo nešto gradi, za mnoge je to potpuno paralelni svet. Na karti sam te repove, kako ne bih papir proširivao u jednom pravcu, ubacivao u prozore. Na Novoseljanskom putu postoji samo strelica s nazivima devet ulica.

• A gde su sela?

– S druge strane karte grada. Njima sam posvetio posebnu pažnju. Pošto sam po vokaciji arhitekta urbanista, imperativ mi je da sve bude u istoj razmeri. Zato je odnos površine sela i površine grada u istoj razmeri. Koliko je kilometar u Pančevu na karti, toliko je i u Dolovu, te se dobro vidi da je ovo selo veliko kao Pančevo do pruge, a da istovremeno ima više od deset puta manje stanovnika nego u gradu.

• Šta nam mape govore, kakvu nam priču pričaju?

– Ja sam po vokaciji arhitekta urbanista. Uvek me je zanimao više prostor, struktura gradova, istorijat sila koje definišu njegovo funkcionsinje nego projektovanje objekata. Ja razmišljam urbanistički, a cilj mi je da svako ko otvori moju mapu odmah spozna obrise i prostore u gradu. Tako odmah može da se uoči celina opasana prugom i obilaznim putem. A u tom krugu je centar grada obeležen žutom bojom, pešačka zona. Glavne automobilske linije su ucrtane jačom sivom bojom da bi odmah mogla da se razazna hijerarhija ulica. Nazivi glavnih saobraćajnica su pojačani. Centar grada je izdvojen i uvećan. Nastojao sam da ucrtam sve javne ustanove s punim nazivom – komunalne, kulturne, prosvetne, zdravstvne… Da ne koristim vinjete, simbole koji otežavaju snalaženje na mapi.

(Pančevac / Nevena Simendić)

Gordana Vlajić posle godinu dana na čelu „Književnih novina”