Poljoprivredna sezona u Srbiji nalazi se na svom vrhuncu, ali domaći proizvođači se suočavaju sa nikada većim problemom – nedostatkom radne snage. Iako su dnevnice danas znatno veće nego pre nekoliko godina, a sistem prijave radnika maksimalno pojednostavljen, radnike je u njive i voćnjake teže dovesti nego ikada pre. Fizički rad na ekstremnim letnjim temperaturama postao je neprivlačan velikom broju ljudi,prenosi RTS.

Elektronska prijava sasekla rad „na crno“
Glavni korak ka uređenju ove oblasti napravljen je 2019. godine uvođenjem elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika, na inicijativu NALED-a. Pre ove reforme, procedura je bila toliko komplikovana da je poslodavcima trebalo oko pet sati mesečno za prijavu samo jednog čoveka, zbog čega je čak 95 odsto sezonaca radilo „na crno“. Danas prijava traje svega nekoliko minuta preko aplikacije.

„Tokom šest godina rada portala, ukupno je registrovano više od 100.000 radnika na poslovima u poljoprivredi. Kroz sistem je državi uplaćeno više od 2,4 milijarde dinara kroz poreze i doprinose, što potvrđuje da je reforma donela korist svima“, objašnjavaju u NALED-u.

Zanimljivo je da portal više koriste velike firme i pravna lica (evidentirano ih je 621), dok je poljoprivrednih gazdinstava kao fizičkih lica registrovano 438. U proseku se godišnje prijavi oko 30.000 sezonaca, a najveći pritisak je u junu, julu i avgustu.

Najteže je naći berače: Kornišoni i paprike traže veliku disciplinu
Vlasnici velikih imanja ističu da sama prijava, iako pozitivna stvar jer radnicima teče penzijsko osiguranje i imaju zaštitu u slučaju povrede, nije rešila problem hroničnog manjka ljudi.

„Najteže je pronaći radnike za berbu i poslove na otvorenom tokom leta, kada su temperature izuzetno visoke. Berba kornišona je, na primer, svakodnevni posao koji zahteva veliku disciplinu i preciznost. Zbog manjka radne snage mnogi od nas ne mogu da iskoriste svoj puni proizvodni potencijal“, objašnjava Branko Ostić sa poljoprivrednog gazdinstva „Ostić“ iz sela Mađelos.

On dodaje da je znatno lakše pronaći radnu snagu za lakše poslove u zatvorenom prostoru, kao što su sortiranje i pakovanje proizvoda u magacinima.

Ko danas radi u njivama i kakva su prava radnika?
Zvanični podaci pokazuju da sezonske poslove u Srbiji najčešće prihvataju meštani ruralnih sredina, nezaposleni, studenti i penzioneri koji žele dodatni prihod. Odnos muškaraca i žena na njivama je potpuno izjednačen, a prosečna starost radnika je između 40 i 60 godina.
Velika prednost modernog zakona je u tome što angažovanje na sezonskim poslovima ne utiče na status nezaposlenog lica, niti radnici gube pravo na novčanu socijalnu pomoć. To pruža veliku pravnu sigurnost i podstiče ljude da prihvate legalan rad.

Paprene kazne za gazde: Do milion dinara za rad na crno
Ipak, na terenu i dalje ima primera rada van sistema. Mladalačko neznanje i stav „uskočio sam samo da pomognem drugaru na tri nedelje“, često ostavlja radnike bez upisanog staža. Sa druge strane, za poslodavce koji svesno kriju radnike od države, zakonske kazne su izuzetno stroge i iznose:
Od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica (firme).
Od 10.000 do 300.000 dinara za preduzetnike.
Od 5.000 do 150.000 dinara za fizička lica (vlasnike gazdinstava).

Uređen elektronski sistem jeste olakšao administraciju, ali srpski agrarni sektor hitno zahteva nove, dodatne državne mere i podsticaje kako bi se ljudi motivisali da se vrate radu na zemlji.

(RTS)