Selo Skorenovac polako ali sigurno postaje pravi turistički dragulj južnog Banata iako broji tek nešto više od 1.300 stanovnika. Ovo šarmantno mesto u opštini Kovin nedavno je ponelo laskavu titulu najlepšeg i najuređenijeg mađarskog sela u Vojvodini. Umesto da se zadovolje priznanjem, meštani i lokalna samouprava ubacili su u petu brzinu kako bi dokazali da je nagrada otišla u prave ruke.

Skorenovac danas slavi veliki jubilej – 140 godina od osnivanja sela, što je bio dodatni motiv da se svaka ulica, park i javna površina doteraju do savršenstva. Spojem truda lokalne zajednice i pomoći iz dijaspore, ovo mesto uspešno prkosi trendu odumiranja seoskih sredina.

Solarna energija i pomoć iz Nemačke
Infrastruktura u selu može da parira i mnogo većim gradskim sredinama. Predsednik Mesne zajednice Skorenovac, Tivadar Bogoš, ističe da u mestu nema neasfaltiranih ulica, a da se posebna pažnja posvećuje ekologiji i modernizaciji.
„Aktivno radimo na ozelenjavanju i održavanju zelenih površina. Imamo partnera iz Nemačke, našu dijasporu koja nam mnogo pomaže. Ove godine su sami, svojim sredstvima, ofarbali ceo park i rekvizite na dečjem igralištu. Pomogli su nam i da uvedemo solarnu rasvetu, tako da sada imamo moderno osvetljenje na sunčevu energiju“, objašnjava Bogoš.

Detalji koji osvajaju srca turista
Ono što Skorenovac izdvaja iz mase jesu kreativni detalji osmišljeni sa mnogo ljubavi. Pored uređenog kružnog toka uz koji miriše posađena lavanda, centar sela krase specifični putokazi sa imenima pobratimskih gradova i mesta u kojima živi njihova dijaspora.
Turisti ovde mogu da predahnu na „klupi ljubavi“, vide „kamen ljubavi“, ali i da posete bistu biskupa pored koje je postavljena jedinstvena „molitvena klupa“. Ipak, simbol koji najbolje oslikava duh zajedništva jeste ukrasna roda ispred zgrade Mesne zajednice.
„Najdraže nam je kada nam se jave naši sugrađani iz inostranstva i kažu: ’Dobili smo bebu, molim vas postavite podatke tu, jer se i dalje osećamo kao Skorenovčani’. Upravo u takvim stvarima leži ključ lepote koju negujemo“, ponosno zaključuje Bogoš, pozivajući posetioce da sami otkriju magiju ovog vojvođanskog kutka.