Spreči, ne leči – Svetski dan borbe protiv moždanog udara

Kampanja Svetske organizacije za borbu protiv moždanog udara za 2026. godinu obeležava se porukom: „Svaki minut je važan”. Fokus je na važnosti prepoznavanja simptoma moždanog udara i traženja hitne medicinske pomoći bez odlaganja, što je važno za spasavanje života.

Moždani udar može se desiti bilo kome, bilo kada, bilo gde. Kada se prekine protok krvi u mozgu, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Prepoznavanje simptoma i brzo delovanje mogu napraviti ogromnu razliku između oporavka i doživotnog invaliditeta. Moždani udar se može sprečiti, lečiti i kontrolisati kada poznajemo znake i brzo reagujemo. Zajedno možemo učiniti da svaki minut bude važan, jer kada je u pitanju moždani udar, „vreme je zaista mozak“.

RANO PREPOZNAVANJE SIMPTOMA

„Vreme je mozak”, izraz koji se često koristi da objasni da je obraćanje za hitnu medicinsku pomoć najvažnije kada dođe do moždanog udara, jer svaki minut bez lečenja uzrokuje smrt moždanih ćelija. Ključ je u ranom prepoznavanju simptoma i hitnom sprovođenju mera kako bismo izbegli posledice i spasli život.

Globalna kampanja podstiče ljude da zapamte pravilo FAST – akronim od prvih slova engleskih reči za „lice“, „ruke“, „govor“ i „vreme“, kao najvažnije znake na koje treba obratiti pažnju:
– F (Face) – Lice: Proverite da li je jedna strana lica opuštena. Proverite simetričnost osmeha.
– A (Arms) – Ruke: Zamolite osobu da podigne obe ruke. Da li jedna sama pada nadole?
– S (Speech) – Govor: Da li je govor nejasan ili čudan?
– T (Time) – Vreme: Ako se pojavi bilo koji od ovih znakova, odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć (tel. 194).
Poznavanje ovih znakova može spasti život i smanjiti dugoročnu invalidnost.

Kako brzo reagovati? Svaka sekunda je bitna

Kada neko pokaže simptome moždanog udara, brzo delovanje je ključ preživljavanja i oporavka i neophodno je učiniti sledeće:
1. Odmah pozvati hitnu pomoć (tel. 194) – ne čekajte da se simptomi poboljšaju.
2. Obratiti pažnju na vreme kada su se simptomi pojavili – ovo pomaže lekarima da odluče o opcijama lečenja, poput lekova za razbijanje ugrušaka.
3. Osigurati bezbednost osobe – pomoći osobi da udobno sedne ili legne.
4. Ne davati hranu, vodu ili lekove dok ne stigne stručna pomoć.
Brza medicinska pomoć može obnoviti protok krvi i minimizirati oštećenje mozga. Zapamtite, odlaganje hitne medicinske pomoći može značiti gubitak dragocenih minuta i moždanih ćelija.

KAKO SPREČITI MOŽDANI UDAR

Zdravim životnim navikama
Iako se neki faktori rizika ne mogu promeniti, poput starosti ili nasleđa, većina moždanih udara se može sprečiti izborom načina života. Studije pokazuju da se do 80% slučajeva moždanih udara može sprečiti upravljanjem faktorima rizika.
– Redovno proveravajte krvni pritisak i pratite plan lečenja koji vam je preporučio lekar. Nemojte prestajati s prepisanim lekovima samo zato što se osećate dobro.
– Upravljajte dijabetesom i holesterolom.
– Identifikujte probleme sa srčanim ritmom. Atrijalna fibrilacija može izazvati stvaranje ugrušaka u srcu i njihovo širenje do mozga. Kada je prisutna, može zahtevati specifičan tretman, uključujući antikoagulansne lekove za pacijente koji ispunjavaju uslove.
– Izbegavajte duvan i ograničite alkohol.
– Redovna fizička aktivnost i uravnotežena ishrana uz manje soli i održavanje zdrave težine mogu pomoći u kontroli nekoliko faktora rizika koji uzrokuju moždani udar.
– Redovno uzimajte prepisane preventivne lekove, Ljudima koji su ranije imali moždani udar ili TIA mogu biti potrebni specifični preventivni lekovi, u zavisnosti od uzroka događaja. To može uključivati antitrombocitni lek ili antikoagulanse, ali oni nisu zamenljivi.
– Ne počinjite, ne prekidajte i ne menjajte lekove za razređivanje krvi bez lekarskog saveta. Ispravan pristup zavisi od vrste i uzroka moždanog udara.

Kontrolom krvnog pritiska
Visok krvni pritisak često ne izaziva očigledne simptome. Osoba se može osećati sasvim dobro dok produženi pritisak opterećuje zidove krvnih sudova. S vremenom ovo može doprineti oštećenju krvnih sudova, sužavanju, blokadi ili rupturi. Osećaj zdravlja nije pouzdan način da se utvrdi da li je krvni pritisak kontrolisan. Redovno merenje i odgovarajući tretman su važni čak i kada nema simptoma.

INVALIDITET POSLE MOŽDANOG UDARA

Moždani udar je jedan od vodećih uzroka trajnog invaliditeta. Posledice zavise od težine i zone oštećenja mozga, a obuhvataju motorne slabosti (paralizu ili parezu), probleme s govorom (afaziju), gubitak vida, kognitivne smetnje i promene ponašanja, koje se procenjuju određenim skalama.

Glavne vrste invaliditeta posle moždanog udara:
– Motorni poremećaji: slabost ili oduzetost jedne strane tela (hemipareza ili hemiplegija), problemi s ravnotežom, hodom i koordinacijom.
– Govorni i jezički poremećaji: otežan govor ili potpuno odsustvo govora (afazija/disfazija), kao i problemi s gutanjem (disfagija).
– Senzorni i vidni gubici: gubitak osećaja u delovima tela ili ispad vidnog polja.
– Kognitivni i psihički problemi: gubitak pamćenja, smanjena koncentracija, depresija, anksioznost i emocionalna nestabilnost.

(Izvor: Institut za javno zdravlje Vojvodine i Zavod za javno zdravlje Pančevo)

(Pančevac)

SPREČI, NE LEČI: Briga o zdravlju u 20-im