U Poljoprivrednoj školi Vršac budući paori kroz praktičan rad uče o regenerativnoj poljoprivredi. Sadnjom polinatorskih biljaka mladi nastoje da zaustave dramatično opadanje humusa i obnove devastirano zemljište na svojim gazdinstvima.

Od učionice do školske ekonomije

Znanja o očuvanju zemljišta i održivoj poljoprivredi prenose se na mlađe generacije kroz projekat „Koren budućnosti: mladi lideri regenerativne poljoprivrede Vojvodine“. U Poljoprivrednoj školi Vršac održava se drugi krug edukativnih radionica, gde đaci imaju priliku da teoriju odmah primene u praksi.

„Osim dela gde će biti priče u učionici, izaći ćemo napolje i imaćemo jedan praktičan deo gde ćemo posaditi negde oko 85 biljaka cvetnica, koje su polinatorske biljke i služe za oprašivanje“, objašnjava Nemanja Jelisavčić, profesor poljoprivrednih predmeta, prenosi RTV.

Ovaj praktičan rad je od izuzetnog značaja za učenike. Kroz rad na zemlji oni stiču veštine koje kasnije mogu direktno da primene na svojim domaćinstvima.

Pad humusa preti oranicama

Potreba za ovakvim vidom edukacije nikada nije bila veća, jer je stanje oranica u Vojvodini sve lošije. Regenerativna poljoprivreda nameće se kao nužnost kako bi se sačuvao kvalitet zemljišta i obezbedila plodnost za buduće generacije poljoprivrednika.

„Svedoci smo da je poljoprivreda devastirana, odnosno da nam je zemljište devastirano, da je pad humusa konstantan i da smo sa neka četiri odsto mi spali na dva odsto, i da ukoliko ovako budemo nastavili, taj pad će biti konstantan“, ističe Jelisavčić.

Naš sagovornik dodaje da regenerativnom poljoprivredom ovaj nedostatak može da se nadoknadi. Gajenjem određenih biljnih kultura zemljište se obnavlja, čime se narednim generacijama ostavlja znatno bolja osnova za rad na njivi.

Znanje za sopstvena gazdinstva

Na prethodnim radionicama učenici su se teoretski upoznali sa ovim principima, a sada pokazuju veliko interesovanje da naučeno iskoriste u lokalnom ataru. Tema im je izuzetno bliska jer su svesni izazova sa kojima se susreću njihove porodice.

„Zainteresovani su učenici zato što vide da i na svojim domaćinstvima to mogu da primene, i vide kakva je slika na njihovim domaćinstvima, i da moraju nešto da učine kako bi poboljšali svoju proizvodnju“, kaže Jelisavčić.

Dokle god ima mladih koji su spremni i usvajaju nove metode, za vojvođanska sela i plodne atare ima nade. Regenerativni pristup nije samo prolazni trend, već jedini način da zemlja nastavi da rađa i hrani one koji od nje žive.

(RTV)